*** Objavljeno 29.septembra 2010.godine
Трагови делотворног дејства минералних вода
Врњачке Бање сежу нешто више од 140 година уназад, и заједно са природним лепотама
и приметним процватом у свим сегментима истакли су је на позицију највећег и најпознатијег
бањског центра код нас.
Њено
богатство чини седам познатих извора распоређених у самом
бањском језгру, ближој и даљој околини: Топла вода, Снежник, Слатина, Језеро, Бели
Извор, Борјак и Врњачко Врело, од чега се четири прва споменута користе за балнеолошку
терапију.
Сам положај Бање подно Гоча, заштићеност венцем Гледичких планина, добра путна повезаност
са остатком Србије, простране парковске зелене и цветне оазе, уз стално присутну
потребу за унапређењем понуде и побољшањем услуга у сваком смислу, учинили су да
Врњачка Бања сачува неке старе и придобије нове госте. Самим тим и да, осим што
је бањски, постане и један од најзанимљивијих туристичких центара у Србији. На то
је последњих година, посебно током летње сезоне утицала разноврсна понуда дешавања
на бањској променади, културне манифестације, музејске поставке, позоришне представе,
филмски и музички фестивал на летњој позорници… Лепо се уклопио и „Врњачки Крневал”,
ваљда због тога што су и у време оснивања модерне бање у Врњцима (1868. године),
Врњчани велики значај придавали баловима, маскембалима и кермесима. Из године у
годину у карневалским дешавањима (средином јула) све је више учесника, а о доброј
забави далеко се чуло, што за резултат има знатно повећање броја туриста у недељи
Карневала.
Тада, могло би се рећи Бања живи пуним животом
јер је на неки начин то сам шпиц сезоне. Наравно, живи Бања и мимо тога, а прилив
туриста почео је да се осећа, додуше не као ранијих година, са првим лепим данима.
Шетача у парку и на променади из дана у дан све је више, самим тим и нових лица
у продавницама, ресторанима и летњим баштама. Повећава се количина катанаца на Мосту
љубави, некадашњем састајалишту учитељице Наде и српског официра Реље, данас бањској
атракцији, а број кључева „чувара љубави” знају само продавци популарних љубавних реквизита и Врњачка река
у којој завршавају. Десанкину (Максимовић) „Молитву за љубав”, научи
тек по неко, али многи пожеле да баш као она, лепоту Врњачког парка доживе кроз
романтичну вожњу фијакерима. Уз нешто мање романтике, Бања се може видети из туристичких
возића који ће саобраћати све до краја септембра месеца. Карта за возић кошта
80, а вожња кочијама од 300 до 500 динара. Постоји и могућност панорамског
летења изнад Бање по цени од 1.000 или параглајдинга
по цени од 3.000 динара.
Од нужног смештаја до луксуза
Гостима је на располагању више од 15 хиљада
кревета распоређених у различитим категоријама и по различитим ценама. Нађе
се нешто за свачији џеп. У хотелима, вилама и апартманским насељима је негде око
4.500, здравственим центрима 850, а процена је да је око 10 хиљада кревета у домаћој
радиности. Цене по кревету у домаћој радиности крећу се од 500 динара па надаље,
почетна цена најма апартмана је 18 евра, док полупансион у хотелима стаје од
1.200 до 3.500 динара.
Велики је број објеката
високе категорије са одличним пратећим садржајима: базенима, велнес и фитнес центрима,
конгресним саламa. Туристички радници очекују да ће атрактивности бањске понуде
допринети изградња мањег
аква центра у насељу Сунчани брег у склопу хотела „Сани хил” која је у
току.
Нажалост, солидан је и број оних у које годинама
ништа није уложено па више личе на нужни смештај него на иоле пристојно место за
одмор. Нећемо никог посебно издвајати, довољно је да прочитају, сами се препознају
и запитају куда их то води.
Превентива и лечење
У специјализованој болници „Меркур”, носиоцу туризма у Врњачкој Бањи у понуди су програми здравља: лечење као одмор, живети са дијабетесом, брза дијагностика, гастро програм, менаџерски програм, линеа лајф, осмех на дар, као и велнес програми: велнес викенд или медени месец.
/////////
***zapažanje koje nije objavljeno
Поздрав из...(Кине)
Тешко да се данас
може наћи „паметан” бањски сувенир, као што је то некад било лонче или ти џезва за кафу са натписима
типа „Успомена из Врњачке бање”, или „Поздрав из Врњачке Бање”, а које се и дан данас могу видети у неким
кућама и то у употреби. Е то је права успомена, за разлику од изобиља сувенира,
углавном кинеског порекла који се сада нуде у сувенирницама и на тезгама дуж бањске
променаде. И није то слика виђена само у „краљици” бањског туризма, већ се понавља широм наше лепе
Србије. Уместо оигиналних сувенира, карактеристичних за свако место понаособ, нуде
се потпуно исте ситнице, а само на основу натписа, штампе или гравуре бране боје
места која туристи походе.
No comments:
Post a Comment