Legat, gradu Kosovskog mita

Čuvari Milićevog dela

O srednjevekovnom Lazarevom gradu iz 1371. godine, jezgru oko koga se razvio Kruševac u koji se danas dolazi različitim povodima (poslovni, sportski, kulturni, turistički…) ispisano je mnogo redova. Dobro je poznato, ali nije na odmet ponoviti da se u kompleksu arheološkog parka, nekadašnje prestonice Srbije, nalaze dvorska crkva Lazarica, ostaci Donžon kule i Kneževog dvora. Znamo i da je mnogo godina kasnije, 1971. godine povodom proslave „Šest vekova Kruševca“ postavljen spomenik knezu Lazaru. U sastavu ovog lokaliteta je Narodni muzej sa bogatim fondom u kome je poseban akcenat stavljen na doba kneza Lazara i prvorođenog mu sina despota Stefana u čiju je slavu i sagrađena Lazarica 1376.godine.

Međutim, široj javnosti malo je poznato da se ispod ili bolje reći preko puta Lazarevog grada u jednom, s polja pomalo neuglednom objektu, nalazi legat od 120 slika Milića od Mačve, koji je čuveni slikar 1999. godine poklonio gradu koji je za njega iz više razloga bio simbol Kosovskog mita.

Prema rečima Nebojše Lapčeviča, domaćina i urednika programa u Legatu, u pitanju su slike iz srpske istorije, od Stefana Nemanje do savremenog doba, sa akcentom na Kosovski boj.

- Usled nemogućnosti da svoj ciklus slika „Kosovo, pvi prag Srbije“ izloži kao stalnu postavku u zamišljenoj kuli kraj Gračanice i delimično u istorijskom muzeju u Prištini, slikar je izabrao naš grad. Postavio je uslov da slike budu u objektu koji gleda ka crkvi Lazarici. Pored slika, ostavio je i svoj prvi štafelaj, četkice, kapu, plašt... Za staratelja galerije, odredio je Ljubišu Batu Đidića, kruševačkog književnika, koji je ujedno predsednik saveta legata. Želeo je Milić ovde da ima i svoju slikarsku školu. Nažalost, umro je decembra 2.000. godine, a legat je iz različitih razloga skoro osam godina bio pod ključem. Javnosti je ponovo dostupan od pre dve godine i to na prostoru od oko 300 kvadrata u tri nivoa. Samostalno, ali i u saradnji sa turističkom organizacijom mi sada polako pokušavamo da izađemo u javnost, jer mnogo ljudi i ne zna da jedini legat poznatog slikara ustvari imamo mi u Kruševcu, objašnjava Lapčević.

Legat je pod okriljem Kulturnog centra i u njemu se bar dva puta mesečno organizuju izložbe drugih autora, akademskih slikara, a pravilo je da ostave po jednu sliku u fond Milića od Mačve. Osim toga, tradicionalno, svakog decembra organizujemo „Druželjublje za Milića“ koje okuplja pesnike i slikare. Tom prilikom se za učesnike i posetioce priprema pasulj po receptu Milića od Mačve.

Još dva mesta u Kruševcu krase dela poznatog slikara. U holu Doma sindikata u blizini spmenika Kosovskim junacima (na centralnom trgu) na prostoru od 40 metara kvadratnih je zidna freska "Obretenje Lazarevo" Drugi kruševački trg Kosturnicu u blizini crkve Svetog Đorđa, krasi skulptura „Majka Srbija i Majka Grčka“, takođe autorsko i, jedino vajarsko delo Milića od Mačve. 

Tekst i foto: Senka Lučić

Легат Милића од Мачве у Крушевцу

Шетња кроз Београд

Бање Србије: Ковиљача

Одмор у најлепшем парку

У једном од највећих и најлепше уређених паркова у Србији, у наручју реке Дрине и планине Гучево, смештена је Бања Ковиљача

Бања Ковиљача - Курсалон

     Густе шуме и лековитост вода од давнина имају благотворно дејство на људски организам. Ту се лече реуматична обољења, дегенеративне промене зглобова и кичменог стуба, дискус хернија и стања након операције дискус херније, пострауматска стања горњих и доњих екстремитета и кичменог стуба, лакша оштећења централног нервног система, лезије периферних нерава, мишићна обољења, стерилитет, остеропороза, лимфедем. Због тога се некад првенствено одлазило у бање, а данас, савремени начин живота просто нам је наметнуо потребу да у бањске центре одлазимо превентиве ради, како би кроз различите видове релаксације опустили и истовремено сачували здравље у овим стресним временима.

    Све то могуће је у самом срцу Бање Ковиљаче у Специјалној болници за рехабилитацију, једном од најсавременијих рехабилитационих центара те врсте у Европи. У том смислу Далиборка Ђурђевић из агенције Дар Луx препоручује комбиновани боравак у подрињској бањској лепотици. Под тим на првом месту подразумева релаксацију у велнес сентру „Ковиље” у склопу Специјалне болнице, где се на најбољи начин опушта, регенерише и прикупља снага за све изазове свакодневнице.

     Основ угодног боравка јесу добри смештајни капацитети, чиме Бања Ковиљача заиста може да се похвали, како у модернизованим старим здањима, тако и у великом броју новоизграђених, модерно опремљених објеката углавном у приватном власништву. Примера ради, све до краја године у Ковиљачи се може добити услуга пуног пансиона по цени од 1.260 динара по особи.

     Потребе, садржаји и цене јесу оно што мотивише људе да путују, али исти ти људи траже и нешто више, и у том смислу према речима наше саговорнице организују се излети који коштају између 500 и 1.000 динара. У понуди је: посета етно селу у Тршићу, родном месту Вука Караџића; одлазак у средњевековни манастир Троношу, задужбину краљице Катарине; шетња по Гучеву и до најлепше Дринске плаже („Жићина плажа”); посету спортско-рекреативном комплексу „Сунчана река”, а по жељи и у риболов на Зворничком језеру. Други пакет предвиђа посету манастира Свети Николај у непосредној близини средњовековног Соко града из 15.века, Вајат, црква Добри поток код Крупња, Етно села Станишић у Бијељини и Етно села Дринска ружа.

---------------------------------------

Из бањског архива

     Записано је да су у лепотама Бање Ковиљаче, између осталих, уживали и Доситеј Обрадовић и Вук Караџић. Своје ране овде је видао и српски Вожд Карађорђе, а на раскошне балове долазио је и Краљ Александар Карађорђевић.

     Бања Ковиљача постаје бањско лечилиште у време Краља Петра I Карађорђевића који, 1908.године, уз своју резиденцију, подиже савремено сумпорно купатило. Бања Ковиљача је потпуно изграђена током двадесетих и тридесетих година XX века. Подигнути су луксузни хотели и виле, а лепо је уређен и парк који повезује бањске објекте. Место главне забаве од 1939. године постаје надалеко познат Курсалон који плени својом лепотом, а богат ентеријер у себи још увек носи дух прошлих времена. Прва коцкарница на Балкану отворена је у Курсалону.

Сенка Лучић

објављено: 17.11.2010.

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Odmor-u-najlepsem-parku.sr.html

Ивањица: Пожељна за одмор

Чачак: Живот на градском шеталишту

Vrnjačka Banja: Nedelja karnevala

Ripanj: Dobar pogled

Београдски карневал бродова

Српске бање: Лек, забава и одмор

Лек, забава и одмор

Бање јесу наш туристички потенцијал, а у прилог томе иде и податак да се 33 одсто смештајних капацитета Србије налази у њима и да исти проценат домаћих туриста оствари ноћења баш у бањским центрима

Својевремено је боравак у бањама био или параметар друштвеног престижа или прека потреба људи за побољшање здравственог стања. Уживање некад, такође, није имало временско ограничење, него коме колико воља, док је бањање у трајању од 21 дана показивало најбоље ефекте у опоравку. Тога годинама више нема, што због заостатка српских бања за комшијском понудом, што због полупразних џепова већег дела становништва. Не важи више ни правило да у бање иду само људи у годинама, већ је све више младог света и породица са малом децом у потрази за садржајима који брзопотезно пуне батерије. Не бележе се више рекордне посете, стечене позиције наших бањских центара полако се губе, а боравак се свео на продужени викенд.

Евидентно је да природни ресурси постоје (ваздух, термалне и минералне воде, блато, гас) и да помажу, али многе друге ствари које се данас могу видети, не само у бањама, већ и широм Србије, указују да нисмо довољно спремни или способни да богом дано надоградимо, заокружимо причу и остварујемо приходе попут Словенаца и Мађара.

Посета би могла бити и боља кад би се решили бројни проблеми, међу којима се, према речима Владана Вешковића, секретара Удружења бања Србије, на првом месту издваја недостатак јасно профилисаног бањског туристичког производа за свако бањско место.

– Бањске туристичке дестинације треба третирати као интегрисане туристичке производе, јасно издиференцирати медицинске индикације, нагласити уникатне вредности у овом домену, али и компаративне предности у туристичким садржајима. На препоруку Европског удружења бања мора се наћи модалитет за јасно разграничавање здравствених установа у бањама које могу поћи у правцу јачања велнес садржаја ( без запостављања медицине), од оних здравствених установа које ће остати искључиво центри за рехабилитацију, каже Вешковић.

И док се код нас још увек само навелико говори о стратегији, развоју, компаративним предностима и традицији српског бањског туризма, светска искуства показују да изградња велнес центара, у које с времена на време долазе људи у пуној снази због превентивне рехабилитације, доноси сјајне резултате. Износећи ове чињенице, Бранко Кривокапић, директор Удружења хотелско угоститељске привреде – ХОРЕС, изнео је и бојазан да Србија на неки начин гаси нешто с чим је могла да се дичи. Објашњење лежи у великој истини да туристи који озбиљно мисле о бањама и велнесу, нису у Србији, већ у Словенији или у Мађарској.

Да наши туристи добро знају шта желе и да због тога од визне либерализације словеначке бање бележе велики број долазака туриста из Србије, потврђује Љиљана Черовић из Туристичке организације Србије и уједно износи тешкоће које прате промоцију наших бања на домаћем и страном тржишту.

– Нисмо конкурентни са ценама на светском тржишту, а свега  шест одсто страних туриста борави у нашим бањама. Поставља се питање како промовисати наше бање, као здравствене или туристичке центре. Када странцима кажете бања, они пре свега мисле на опуштање, одмор, забаву... За наше бање кажу да су здравствени центри. Због тога би, можда, с обзиром на веома квалитетан медицински кадар у бањама, поједине требало да се профилишу као здравствени центри, а оне друге да буду туристички центри окренути обогаћивању садржаја, – истиче Черовић.

-----------------------------------------------------------

Какве бање желимо

Велики проблем је што туризам у бањама воде болнице. То је можда природно за болеснике који долазе на лечење, али не и за туристе који долазе да се одморе и забаве. Зато је неопходно је што пре донети одлуку какве бање желимо, а и да се бање што пре саме определе да ли ће бити посвећене лечењу и рехабилитацији или рекреацији. На тај начин дошло би се до јасног позиционирања бања, а и нвеститори би знали да ли улажу у здравствени или велнес туризам, изјавио је државни секретар за туризам Горан Петковић.

Текст и фото: Сенка Лучић

објављено: 10.06.2010.

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Lek-zabava-i-odmor.sr.html

Atomska banja Gornja Tepča. Mesto gde izvire zdravlje

Место где извире здравље

Лековите воде јединствене у свету по свом саставу учиниле су своје, те је Атомска бања Горња Трепча постала надалеко позната по лечењу реуматских и неуролошких болести

      Једна је од ретких бања у свету која помаже у процесу заустављања болести и знатном опоравку оболелих од мултиплекс склерозе. Они, који су се у њој лечили или боравили и осетили благотворно дејство воде, ваздуха и здраве хране, кажу да овде, у југозападној Шумадији, на обронцима планина Вујан и Буковик извире здравље.Како и не би кад је Бања изолована од прометних саобраћајница и вреве околних градова ( Г. Милановац, Чачак и Краљево), смештена у узаној котлини речице Бање, окружена густом шумом. Не чуди што је Горња Трепча мета инвеститора и прва приватизована бања код нас.

     Нови васници до сада су уложили више од 120 милиона динара, запослили нове раднике и подигли ниво услуга. Отуда, према речима Зорана Каплановића, директора Атомске бање, и посебно задовољство постигнутим резултатима у предходној сезони када је забележена рекордна посета, односно за 25 одсто више људи него предходних година.

     За видан препород бање, приликом недавне посете, само речи хвале имао је министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, посебно што се добром посећеношћу стварају могућности и за запошљавање нових радника.

     Лечилиште поседује све објекте потребне за смештај и лечење пацијената. Медицинска рехабилитација се одвија у хидротерапијским блоковима опремљеним најсавременијим уређајима из домена физикалне медицине, а уз стручни надзор лекара специјалисте из области интерне и физикалне медицине, неурологије и реуматологије.

     У понуди су 104 лежаја у стационару, 45 у бунгаловима, као и шест трокреветних апартмана ушушканих на брежуљцима обраслим четинарском шумом. На располагању је и нешто више од 2.000 лежајева у приватном смештају. У непосредној близини лековитог извора и природног лечилишта може се одсести у хотелу Селен, пансионима Извори, Малина, Витко, Шумадинац, вилама Монтекарло и Сунце...

    Гости могу уживати у велнес и спа третманима, али и у шетњи до цркве Пресвете Богородице изнад извора у самој Горњој Трепчи, посету манастриру Вујан или некој од десет манастира у овчарско – кабларској клисури. У овом крају и ближој околини, током године организују се различите културне и забавне манифестације, што опет може бити један од начина да боравак у Атомској бањи буде садржајнији.

 С. Лучић

објављено: 26.05.2010.

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Mesto-gde-izvire-zdravlje.sr.html

Рајачке пимнице

Ваљево: Срце дивље Србије

    

    

     Одувек су Ваљевске планине биле уточиште викендашима и изазов туристима у потрази за очуваном природом и миром.Права места за то су. Рајац и Сувобор, Маљен са својом оазом Дивчибаре, зимзелени Маглеш, ветровити Повлен, брдовити Јабланик и стеновити Медведник, затим прелепи кањон реке Градац, импозантна Петничкапећина, сликовита Торничка Бобија и неописиви кањон Трешњице.

       Поменуте природне лепоте биле су водиља групи људи да у духу авантуризма присутног код скоро сваког човека, крену у њихову промоцију и да искуство и знање стицано годинама у домаћим и међународним експедицијама (инструктори спелеологије, алпинисти и кањонаши), радо поделе са остатком авантуристички настројеног света.                                                                             Према речима Ивана Настића из Wild Serbia тима, посетиоцима Ваљевских планина ,,Срце дивље Србије” показаће кроз освајање вертикалних стена, спуштање низ водопаде кањона, истраживање непознатог пећинског света и природе од које застаје дах. То је само део авантуре и начин да се отворе нови хоризонти вертикалног света.

     Наша идеја је да кроз једнодневне и вишедневне програме прилагођене афинитетима полазника представимо праву авантуру! После само два сата вожње од Београда или три од Новог Сада свима који дођу у овај крај пружићемо незабораван сусрет са дивљом природом, прелепим кањонима, пећинама и стенама. За учешће у овим активностима са различитим нивоом екстремних садржаја, није потребно претходно искуство у природи или посебна физичка кондиција. Оно што је сигурно, забаве и адреналина неће недостајати, каже наш саговорник.

-------------------------------------------------

Пећинско ватрено крштење

     Поменути тим сваког месеца организује и незаборавну Спелео авантуру, као једнодневну авантуру или као део програма који траје више дана, а која никог неће оставити равнодушним. Драперије, стубови, сталактити, сталагмити, велике дворане, уски канали...сви ти чудни облици који постоје у пећинском свету...У кретању кроз пећину, користе се ужад и опрема за пењање и спуштање низ стене. Наравно, не иде се одмах у велике подухвате и управо због тога, пећина је пажљиво изабрана за прво ,,ватрено” крштење. У поподневним сатима, после тумарања по пећини, одмора и обилног ручка, прелази се на други сегмент авантуре: облаче се појасеви, ставља „осмица”, шлемови и тада почиње абзајл, адреналински доживљај на стени високој 30 метара! За оне који не знају, абзајл представља технику спуштања низ уже уз помоћ одговарајуће опреме.

Кањонинг авантура

     Љубитељима кањонинга, спорта који се захваљујући својој популарности брзо развија и приступачан је свим активним особама са смислом за авантуру у зависности од временсих прилика, негде од половине априла на располагању ће бити и овај вид занимације. Пратећи природан смер кретања низ кањон, кањонинг представља комбинацију спуштања низ водопаде уз помоћ ужета, скакања у базене са водом и клизање низ природне тобогане које је вода вековима вајала у стени. Доживљај силине воде која кваси тела испод водопада високих и по 20 метара, прави је начин за расхлађивање за време спарних и врућих дана!

Сенка Лучић

објављено: 14/04/2010

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Srce-divlje-Srbije.sr.html

Београд: Ада као национални парк

Мистична лепота Хомоља

Латковац: Од старих кућа весело село

Неколико објеката веселих боја у пространом дворишту породице Кнежевић у Етно селу Латковац код Александровца, као у бајци освајају топлином и маме да се у сваки кутак детаљно завири. То је оно што на „прву” привлачи туристе различитих генерација, а у последње време и све више младог света.

Да ће тако бити, три сестре Ана, Тања и Сања Кнежевић, нису могле ни наслутити  када су септембра 2006. године, потпуно наивно и без икаквог предходног знања о сеоском туризму кренуле у сређивање породичног имања. Велики градови у којима су стекле факултетске дипломе изгубили су трку, Латковац извојевао победу, а оне вођене добром идејом, нису ни сањале у шта се упуштају и шта их чека. Једина подршка били су родитељи, данас у потпуности укључени у посао. У међувремену је стигао и први зет, на два се још чека, а Сања каже да ће то и потрајати јер момци изгледа неће на село. Како каже више пута је у шали предлагала људима из Министарства пољопривреде да направе субвенције за момке који се прижене на селу.

Тешко је приметити колико су објекти стари јер су их Кнежевићи мајсторски реконструисали и преуредили за пријем гостију. Задовољни постигнутим о изградњи нових не размишљају. Можда, само још једну стару зграду преуреде у апартман и то је то. Остало препуштају комшијама, прижељкујући да им се прикључе у оживљавању села, јер посла има за све.

Посете су најчешће из Београда, Крагујевца, Ниша и из Војводине. Све више се понављају, препричавају, после чега увек однекуд дође неко нов. Слатко, кафа, домаћа ракија служе се у знак добродошлице, све остало је у договору са гостима. Јеловник није стриктно дефинисан и функцинише по принципу шта ко воли и кад коме одговара. Углавном је све домаће, а дешава се и да гости, заједно са домаћинима учествују у припремању хране.

Недавно смо се и ми, приликом касног доручка у Латковцу „сладили”уз кајмак, сир, ајвар, кисели купус, сатараш, сарму и тек продимљене вешалице, и све залили добрим домаћим вином. Кнежевићи имају мањи виноград, а тата Драган је задужен да прави ракију и вино, што често, поред сира, кајмака, слатког и џемова посетиоци Латковца желе да купе и понесу кући.

Не желећи да све остане само на пружању услуге смештаја и хране, већ да Латковац постане и културни центар, гостима је између осталог омогућено да се укључе у различите тематске радионице и на тај начин испуне дан. По жељи, домаћини их одводе на дегустацију вина у винарију Ивановић у центру Александровца, Завичајни музеј, Музеј винарства и виноградарства, често и до манастира Дренча. За оне са великим авантуристичким духом организује се планинарски поход на Козник, а у повратку посета манастиру Св. Врача Козме и Дамјана. Некада пођу и до рибњака на Расини. Сања инсистира да све госте одведе на Гоч јер је за њу једна од најлепших и најочуванијих планина. 

Божанско пиће, мода која не пролази

Колико винских капљица, вероватно исто толико и прича о вину, а оне најбоље, почев од чокота па све до љубави, наравно уз чашу вина у руци, увек дођу од винара, виноградара и витезова вина

(Фото: Р. Крстинић)

     Много је изрека на тему вина и љубави, а Никола Цуцуљ, велики мајстор банатског винског реда „Свети Теодор ” из Вршца преноси ону која витезове вина издваја од других. Каже: „Ко у животу није волео и пио вино, начинио је грех. Зато су витезови вина у великој предности, увек су окружени безгрешним људима.

     – Испијање вина или кићење људске душе вином у човеку буди искреност, доноси храброст и слободу да отвори душу, чак и да каже некоме, пред ким се раније можда устезао, да му је драг. И ту лежи потврда латинске изреке Ин вино веритас – у вину је истина. Доброта сабрана у вину јесте уствари димензија љубави у вину, попут добрих жена до чијих је срца често отварало пут. Зато се радујемо вину као посебној љубави, јер верујемо, да кад би љубав имала меру, та мера била би вино, уз осмех ће Радомир Величковић – Сури, први жупски витез вина.

     Као и у животу и у вину ваља бити умерен, а препоручена количина само је она коју примерено можете да „понесете“. И зато, пијте мало, пијте добро…

     Уз одабрано вино, саставни део ритуала испијања је облик чаше, јер осим визуелног доживљаја, у откривању винских арома пресудну улогу има наше чуло мириса.

     У вечитој дилеми слагања хране и вина, потпун погодак постиже се уклапањем укуса, мада неко најстарије правило каже да је најбоље пити оно вино које вам највише прија, било оно бело, црвено или „џокер” вино. То џокер вино је розе, и по препоруци винара нема грешке ако се пије, када је касно за бело, а рано за црвено вино…

     – Ко воли вино, воли и жене. Ко воли жене, воли и живот, а ко воли живот, воли и вино. Зато пијте вино и будите уз нас винаре, надовезује се на причу о вину Ђорђе Крстов из Вршца, краја са виноградарским и винарским педигреом. Каже да без вина нема правог угођаја, а ни туризма без обзира колико добра прича, храна и амбијент да се понуде. За доживљај магије божије, када вино само мало понесе човека, потребно је применити тројно правило: лепо вино и лепо друштво уз звуке тамбурица. У туристичкој понуди то значи приуштити поклоницима винског туризма комплетан вински програм, обилазак винограда, винску сеансу у подруму и магичну круну уз музику. Због тога су за вински туризам неопходни смештајни капацитети. Знају то наши винари и по угледу на колеге из Словеније, Аустрије, Мађарске, већ су почели да пружају услуге смештаја, јер после далека пута, омамљени божанским капљицама, људи воле да одморе.

     Да је српски вински туризам на добром путу верује и Сури, износећи лепу чињеницу да је од севера Бачке, од предивног дома Пере Чувардића, преко Винског двора, све до његове благородне и винородне Жупе, све више објеката који прихватају госте из целог света. Зато сматра да морамо бити аутентични, аутохтони и беспрекорно организовани.

----------------------------------------------------------

Витезови вина

     У Европи постоји 550 винских редова, а у Србији тек пет, међу њима и један у Београду. Винску културу и традицију дугу преко 200 година суботичко-хоргошке пешчаре проносе витезови Палића „Арена Забаткиенсис”. У Жупском крају, престоници лозе и вина у необичне одоре оденути су чланови витешког реда „Доротеј”. Искрени љубитељи винске капљице у вршачком крају окупљени су у вински ред „Свети Теодор”, а у Фекетићу у реду „Свети Ђорђе”. Последњи, пети вински ред „Сингидунум”, основан је пре неколико дана у Београду.

     Витешки вински редови оснивају се како би се популарисала винска култура, а људима приближио прави угођај са вином. Заједничко им је очување и неговање старих винских обичаја и зато користе сваку прилику да почев „од првог часа” – држања чаше, своја знања пренесу на што већи број људи.

--------------------------------------------------------

Путеви вина

     Иако је код нас мало агенција које организују винске туре, чудесни напитак изгледа да је најбољи агент и водич за којим ходе многи путници не би ли у неком од винских подрума пробали само неко од 700 врста вина колико се код нас производи. И ето правог повода за обилазак виноградарских подручја Палића, Фрушке горе, Вршца, Смедерева, Тополе, Неготина, Књажевца и Жупе.

Сенка Лучић

објављено: 03/03/2010

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Bozansko-pice-moda-koja-ne-prolazi.sr.html