Oct 7, 2006

Осам векова манастира Жича

    



Колевка духовности Србије

Изградња манастира трајала је 11 година                                   Фото: С. Лучић



















     Манастиру Жичи, задужбини краља Стефана Првовенчаног, једној од најславнијих немањићких задужбина, предстоји јубилеј: 800 година постојања.
Обележавање осам векова почело је прошле суботе светом архијерејском литургијом, посвећеном светом Симеону, тј. краљу Стевану Првовенчаном, трајаће две године, а централна, завршна прослава биће на дан Светог Симеона 2008. године.
Чувени српски манастир, који се налази у селу Крушевици, између Краљева и Матарушке бање, путем преко Ибра, на четири километра јужно од Краљева, основан је са намером да буде седиште архиепископије, место крунисања краљева и постављања архиепископа српске цркве. Градња главне манастирске цркве посвећене Христовом вазнесењу почела је, претпоставља се, око 1206. године, а завршена пре 1217. године, када је ктитор добио краљевску круну из Рима.



     Овде је св. Сава, као први архиепископ независне српске цркве, која је стекла самосталност 1219. године, поставио седиште српске цркве, крунисао брата за краља и посветио епископе новооснованих епархија.

     Народ је назива и „седмовратом” јер су за крунисање сваког од седам српских краљева отварана нова врата. Грађевина припада рашком архитектонском стилу, а фреске потичу из 13. и 14. века. У оквиру манастирског комплекса налази се и мала црква посвећена св. Теодору Тирону која је, како се претпоставља, подигнута у доба оснивања манастира.

     Подизана и рушена, чувана и напуштана, надграђивана и од пријатеља и од непријатеља, Жича данас, након реконструкције, са црвеном фасадом (симбол краљевства), мало личи на ону из времена краља Стефана Првовенчаног и архиепископа Саве.



     Крајем 2008. у Жичу ће из Студенице бити пренете мошти ктитора Стефана Првовенчаног, из Лелића мошти светог Николаја Велимировића, жичког владике пред Други светски рат, а из манастира Ждребаоник мошти светог Арсенија Жичког, који је наследио архиепископски трон светог Саве. 

С. Лучић
[објављено: 11.10.2006.]
Политика /додатак Путовања