Apr 2, 2011

Vršac: U čast grožđa i vina

У част грожђа и вина

Околина Вршца идеално је место за гајење винове лозе

Вршац
     У туристичкој понуди Вршца вински и манифестациони туризам заузимају најважније место. Од три најзначајније манифестације две су у част грожђу и вину и спадају у највеће, не само у овом граду него и у региону. То није случајно ако се зна да традиција производње вина датира још из периода Римљана, а да је околина Вршца и обронци Вршачких планина идеално место за гајење грожђа.
    Ето повода да се и екипа „Путовања” минулог викенда упути у Вршац на шести по реду фестивал вина „Винофест”. Наравно, поред дружења са винарама, боравак смо искористили и за обилазак културно-историјских знаменитости које својим значајем овај град чине посебним али и да обиђемо околину.
     Најлепши начин да се упозна град јесте лагана шетња а прво одредиште – Владичански двор, прелепа барокна зграда, однедавно отворена за посетиоце. Преко пута је православна Саборна црква из 1785. године посвећена св. Николи. По инструкцијама домаћина, Татјане Палковач, директора вршачке туристичке организације, прошетали смо, преко главног градског трга, све до „Апотеке на степеницама”, једне од најстаријих и најлепших зграда у Вршцу, како нам је објаснила Невена Рабреновић, водич у овом, измештеном простору Градског музеја.

    У „Апотеци на степеницама” су за сада смештене четири сталне поставке Градског музеја док се главна зграда и „Конкордија” не реновирају: Здравствене културе јужног Баната, Сећање на Пају Јовановића, Археолошка поставка из времена палеолита, неолита и све до средњег века и Изложба медаља из 18. и 19. века. Једну од просторија красе монументално платно „Вршачки триптихон” којим је Паја Јовановић прославио и себе и родни Вршац, као и један од значајнијих портрета краља Александра Карађорђевића (платно из 1931 године) где је Паја постигао непоновљиву игру сенки. Одакле год да се гледа у платно (док се лучно крећете испред њега), у краља, у његове очи, прсте и врх чизама оне вас – прате...
     У једној од просторија је и макета Вршачке куле из 15 века, јер је она симбол настанка Вршца као града у оквиру утврђења. Иначе, на кули високој 19 метара (Донжон кула) тренутно се изводе радови. Урађен је кров, док ће на темељима старе куле која је служила као извидница биће подигнута – Видич кула. Планирано је да буду подигнути и зидови, а у оквиру куле биће пропратних објеката (мала музичка дворана, сала, библиотека, музеј).
    У ходу сазнајемо да Вршац нема биоскоп, али зато су Вршчани поносни на Стеријино позориште. Градса 40 хиљадастановникаимадугупозоришнутрадицију, акултураодласкаупозориштеовдесезаистанегује.
     На путу до Римокатоличке цркве – катедрале, пролазећи поред Градског магистрата - зграде општине(састављене од три зграде) сетили смо се речи домаћина да Вршац не дозвољава журбу и да је пожељно у њему боравити минимум три дана, јер толико је потребно да се доживи на прави начин.
„Услова за то свакако има јер Вршац располаже са око 350 кревета. За за препоруку су: хотел „Србија” у самом центру, „Вила Брег”, са модерним спа центром, ушушкан на обронцима Вршачких планина, мотел „Ветрењача” на улазу у град и још око 40 лежајева у приватном смештају”, сазнајемо од директорке туристичке организације.
     Поред домаћих туриста, најбројнији су гости из Хрватске, Словеније, Немачке, Румуније… У последње време Италијани су све присутнији, можда, како наша саговорница каже и због тога што у Вршцу послују две јаке италијанске компаније. Све је више и бициклиста који због добре везе са Румунијом, на својим путовањима паузу направе баш у Вршцу и углавном траже повољнији смештај и показују велико интересовање за домаћу храну.
     Како се Вршчани могу похвалити и одличном угоститељском понудом, било да је реч о кафићима, просечним или нешто ексклузивнијим ресторанима или све популарнијим винским подрумима ко год једном дође сигурно ће пожелети да се врати.
-----------------------------------------------------------
Куће за вино
    Пут до Гудурице где се налазе подруми „Вршачких винограда” води кроз село Мало Средиште и непрегледне плантаже винограда. Некад је у Гудурици свака кућа била вински подрум, а данас их је тек неколико. Најпознатији су „Селекта”, подрум Јосипа Недина у етно стилу, а у ресторану „ Гудуричка прича” могу се пробати скора сва вина из овог краја уз локалне специјалитете. У суседном селу Великом Средишту је подрум Крстов.
Велики је број приватних виноградара у чијем је власништву око 300 хектара под виновом лозом. Фирма „Вршачки виногради” има око 2.000 хектара обрадиве површине, од тога око 1.300 винограда у роду и око 400 винограда у младим засадима. Међу највећим виноградима на Балкану су, а годишње направе од пет до шест милиона литара вина. Око 80 одсто засада је италијански ризлинг који најбоље успева на овим теренима.
-----------------------------------------------------------
Награде за најбоље
     У такмичењу за најбоље вино у четири категорије (бело, црвено, росе, специјална вина) нашао се 101 узорак вина. Додељено је 5 великих златних и 22 златне медаље. Вино које је освојило највише бодова од стране комисије и победник је шестог по реду „Винофеста” је из подрума „Винум” из Новог Сада.
    У категорији белих вина, велика златна медаља припале су подруму Винум из Новог Сада за Совињон бланк и подруму Павловић из Вршца за Совињон.
    У категорији црвених вина велике златне медаље однели су подрум Домениле Сара из Темишвара за вино Бургундац Црни и подрум Ћојбашић-Нађ из Долова за вино Царско црвено-купажа.
    У категорији росеа, велика златна припала је подруму „Виммид” из Неготина за вино Аглаја Росе.
-----------------------------------------------------------
Винска култура
   „Витезови вина, где год да бораве, доприносе ширењу и развоју винске културе код нас. Промовишу обичаје, гастрономију и природне лепоте свога краја, а тиме на посебан начин утичу на формирање, једне за нас нове и врло значајне гране, а то је вински туризам. У Србији тренутно егзистира осам винских редова, број се стално повећава, што је доказ је да се полако враћамо у ред великих винских земаља, тамо где нам је место и где смо, као пета сила у Европи некада и били”, каже Никола Цуцуљ велики мајстор банатског винског реда „Свети Теодор”. Занимљиво је да је на овогодишњем првом Сабору витезова вина, шпански амбасадор примљен је у вински ред „Свети Теодор”. Пријему су присуствовали и представници винских витешких редова из Мађарске, којима су домаћини организовали обилазак Вршца и околине.
Текст и фото: Сенка Лучић
објављено: 02.04.2011