Mar 11, 2009

Словенија: Бели врхови изнад цветне долине


    За Мозирје кажу да је цветна долина под белим врховима и то није случајно, јер се налази у једној од најлепших алпских долина у Европи, окруженој планинским венцима са свих страна.
Носиоци туризма овог места су Мозиријски гај у самом месту и планински туристички центар Голте, као две најпривлачније дестинације домаћим и страним туристима у потрази за мирним одмором, или пак  пустоловином и адреналином.

    У зимским месецима, од новембра и негде све до половине априла, малу предност ипак има Голте јер се на површини од садашњих 60 хектара и надморској висини од 1.200 до 1.600 метара налази чак 12 километара добрих скијашких стаза.





   Голте ради од 1969. године, као једно од најпопуларнијих скијалишта и излетишта. У односу на тај период овде је на сваком кораку видан напредак, од инфраструктуре, модернизоване жичаре, до топова за вештачко заснеживање, табача снега, моторних санки... У плану је и проширење центра на око 80 хектара, проширење смештајних капацитета и још богатија понуда постојећег хотела Голте... Садашњи изглед помало подсећа на једно од најпризнатијих скијалишта у Доломитима, италијански Кронплац.

    До скијалишта се углавном стиже жичаром, а вожња за одрасле у једном правцу кошта пет евра. Почетна станица и укрцавање у кабину која прима 51+1 особу је у селу Жековец на надморској висини од 495 метара. После осам минута вожње стиже се на надморску висину од 1.410 метара до хотелског комплекса Голте. Даље до највишег врха Медведјак (1.572 метра) вози истоимена троседежница. До хотела постоји и прилаз за аутомобиле али је за ту авантуру, како смо сазнали, поред доброг аутомобила и комплетне зимске опреме, за сада неопходно и много храбрости.

    Осим уживања у снежним чаролијама, туристички центар по ведром времену пружа изузетан панорамски поглед на Савињску долину, део Алпа (коме скијалиште припада), Загреб...

    Поред скијаша, пространи и динамични терени све више освају сноубордере, који одважно сурфују на својим даскама.

     Међутим, ако неким случајем немате опрему, нисте ни скијаш ни бордер, а спуст низ снежне падине вас баш мами немојте оклевати. У склопу хотела врши се најам опреме, а инструктори су увек расположени да вас стрпљиво обуче првим корацима.

   Од почетка ове недеље и све до половине априла полупансион по особи у хотелу Голте у собама прве категорије кошта 37 евра. Имајући у виду  и остале трошкове нешто повољније може се проћи избором неког од пакета из понуде. Примера ради, дводневни пакет је 70, четвородневни 135, шестодневни је 195 евра по особи.

    Смештај је могућ и у још неколико објеката на планини, мада гости често одседају и у мањим хотелима, попут Бенде у Мозирју.

С. Лучић
објављено: 11/03/2009
 

Егзотична околина Суботице


     Све богатија понуда на Палићу у последње време за резултат има знатно већи број туриста. У сусрет летњој сезони у овом туристичком центру у припреми је неколико нових објеката, салаша, кућа за изнајмљивање, четири виле апартманског типа...Све ово утицаће да Палић збирно може да понуди око 1.200 кревета, што је у односу на предходне године вишеструко увећање капацитета.

     Прошлогодишње отварање модерног базена у склопу хотела Президент, као да је инспирисало остале угоститеље да до лета изграде још неколико популарних брчкала – мањих базена. Тако ће примера ради у склопу базена који се гради поред хотела Језеро, гости овог али и хотела Парк имати свој велнес клуб.

     Мимо купања, Палић нуди вожњу чамцима, веслање, једрење и пецање на језеру, бескрајне шетње, вожњу бициклима и низ других видова одмора и рекреације. Oвде се организује чак петнаестак занимљивих дешавања која могу бити привлачна широким народним масама. Почев од традиционалне Првомајске масовке и отварања купалишне сезоне, Међународног фестивала позоришта за децу, Фестивала европског филма, још два-три етно фестивала, мамац за туристе је и сет програма на летњој позорници скоро сваког викенда.

     Према речима Драгутина Миљковића, директора Јавног предузећа „Палић-Лудаш”, занимљив и изненађујући за посетиоце који се први пут нађу у овом крају, Палић је тек само један детаљ мозаика егзотичне околине суботичке.

     – Почетак и крај шетње увек је Суботица, као град богате историје. Градска кућа је ушла у седам градитељских чуда Србије, а још десетак врхунских сецесијских објеката чине је препознатљивом. Град изгледа веома оригинално и господствено са једном посебном културом хомогене етничке средине. Најразличитији садржаји у Корвиновој (Енгелсовој) улици гарантују добар провод до касно у ноћ, истиче наш саговорник, водећи нас десетак километара даље, до границе са Мађарском. Грешке нема, стижемо у Келебију. Ергела липицанера европског ранга, модеран смештај, мини зоо врт, тениски терени...Лепота за око, одмор за душу.
  
    Следећа станица је Таванкут у коме је очувана етнолошка заједница Буњеваца, а уз скромна улагања ово место ускоро може бити интересантна туристичка база. Макова седмица са Ловачким домом окруженим ловиштем, већ сад то јесте, јер посетиоцима пружа 99 одсто шанси за сусрет са крдом муфлона, стадом јелена, срна. Причу овог места ускоро ће заокружити винска композиција и подрум за дегустацију вина која се у октружењу праве.

     Сусрет са Тресетиштем, језером од неколико хектара, изузетно богатим рибом која свеже уловљена најчешће завши у чорби, објашњава зашто је омиљено код пецароша и излетника.
Мало даље је Мајкин салаш, оргинална сеоска кућа са свим обрисима патине с поља и пуним конфором унутра, а поред и Цветни салаш.

     Једно од можда најкомплетнијих места за туристе је Вински двор у Хајдукову. Услуга је од чокота до кревета: виноград на седам хектара, замак у склопу кога је подрум вина, ресторан, собе и мала конгресна сала.

     Испод њега, на обали Лудашког језера је Гуљаш чарда. Нојеве по којима је некад била позната замениле су мангулице, радо виђене на трпези као укусна храна са врло мало холестерола. Суњог чарда поред Визиторског центра само је једно од места где се уз чашу доброг вина, рибље и неке друге специјалитете овог краја, може уживати у прелепом погледу на језеро.

Сенка Лучић
објављено: 11/03/2009