Завичајни музеј
Главашева кућа у насељу Врањево у општини Нови Бечеј званично је отворен пре пет
година у родној кући доктора Владимира Главаша. Главна, приземна, у основи правоугаона
кућа саграђена почетком 19 века данас служи као репрезентативни пример куће из времена бидермајера.
Главашева кућа је
заједно са ентеријером, намештајем и портретима проглашена за културно добро од великог значаја за Републику.
– У овој кући
је 1834 године рођен велики народни добротвор доктор Владимир Главаш. Овде је живео са мајком
и дедом, а пошто се никад није женио и није имао потомака он је сву своју
имовину поклонио православној црквеној општини врањевачкој. Умро је 1909
године, а кућа је више од сто година била под кључем, каже Јанош Косо домар музеја
Главашева кућа.
Коначно,
крајем 2006. године започета је адаптација и уређење овог објекта, а у циљу
искоришћења постојећег простора који је представљао добру основу за оснивање Завичајног
музеја у Новом Бечеју. Изведени су радови
на крову, урађена је санација зидова, замењени подови, постављена је нова
водоводна и електро инсталација… Две године касније започета је рестаурација
јединствене зидне декорације ентеријера. Поред радова на главној кући, уређено је
двориште, а адаптирани су и помоћни објекати у којима су поставке старих
заната, земљорадње и сточарства.
Радови су завршени 2009. године и у фебруару месецу, на стогодишњицу од
смрти Владимира Главаша отворен је први новобечејски музеј. Од тада ова целина
симболише начин живљења у Војводини у 19 веку, показује како је господа оног
времена живела, чиме су располагали, односно како је изгледала богатија
грађанска кућа.
У просторијама је намештај какав се користио крајем 19. и
почетком 20. века, стара пећ, два стара канабеа на којима се некада спавало,
масивни зидни плакар, старинско огледало, клавир, а на зидовима портрети
Главашеве породице.
– Господа је у
оно време имала слуге које су живеле у просторијама у доњем делу куће. Слуге су
имале посебан улаз али су њихове одаје биле директно везане са оставом и
кухињом где и данас стоји старински шпорет и аутентични предмети из
свакодневног живота. Осим предмета директно везаних за живот породице Главаш,
обичног света и неких знаменитих становника Врањева, у једној су соби изложени
предмети и документи који говоре о познатом композитору Јосифу Маринковићу рођеном у
Новом Бечеју.
У спомен соби са раскошним намештајем изложени
су урамљени пожутели листови са Маринковићевим нотама, албуми са фотографијама
и портрети чланова породице Маринковић. Ту је и цртеж новобечејског уметника
Милорада Јосимовића на коме је приказан могући изгед композиторове родне куће,
каже Косо.
Текст и фото: С.
Лучић
****новембар
2014.
