Пребрз темпо и мањак слободног времена буде жељу да се за викенд
негде изгубите од градске свакодневице.А то може да буде и село Гараши у
срцу Шумадије, под зеленим окриљем Букуље, у коме се налази једно
несвакидашње домаћинство.
(Фото С. Лучић)
Кућице окружене брезама и четинарима са пријатном хладовином, сваки кутак дворишта сређен без претеривања и сувишних детаља, али са пуно љубави и труда, чине да „Гарашке брезе” буду право место где свако може да има свој мир. Несташни детлић који се већ одомаћио у дворишту госта ће на трен, док испија јутарњу кафу, натерати да се запита кад и где је тај звук последњи пут чуо. Тешко да ће стићи и да се сети, а на столу ће замирисати храна. Како нам је рекла домаћица Вера Петковић, све је подређено госту, а храна се, било лето или зима, припрема на дрвима.
Домаћи хлеб и погаче су обавезни, а пита са сиром, мекике, гибаница, прженице, качамак, јаја са сланином, уз домаћи сир, кајмак, кисело или обично млеко, неизбежни су. Као и у свакој домаћинској кући, ручак не може да се замисли без супе или чорбе, куваног јела (сарма, пуњена паприка...) и добре салате. Пилетина печена са кромпиром и печење испод сача заштитни су знак „Гарашких бреза”, а без доброг дезерта (штрудла, кох, пите од јабука, палачинке) не може да прође ниједан дан.
За пун пансион у овом домаћинству треба издвојити 1.500 динара, док комплетан излетнички ручак тешко да прелази 500 динара по особи.
За трошење калорија препоручује се шетња, на пример, до сеоске цркве св. Илије и у наставку истог пута до Гарашког језера удаљеног око километар. Ко воли да пеца, може дасе прикључи упорним риболовцима на обали језера, а коме је до купања у близини постоји лепо сређен комплекс са отвореним базеном.
Како се Гараши налазе у близини Аранђеловца, гости могу да скокну до Буковичке бање, успут да сврате до Орашца или плански да пођу до Тополе и Младеновца, и онда опет назад у „Гарашке брезе”.
(Фото С. Лучић)Кућице окружене брезама и четинарима са пријатном хладовином, сваки кутак дворишта сређен без претеривања и сувишних детаља, али са пуно љубави и труда, чине да „Гарашке брезе” буду право место где свако може да има свој мир. Несташни детлић који се већ одомаћио у дворишту госта ће на трен, док испија јутарњу кафу, натерати да се запита кад и где је тај звук последњи пут чуо. Тешко да ће стићи и да се сети, а на столу ће замирисати храна. Како нам је рекла домаћица Вера Петковић, све је подређено госту, а храна се, било лето или зима, припрема на дрвима.
Домаћи хлеб и погаче су обавезни, а пита са сиром, мекике, гибаница, прженице, качамак, јаја са сланином, уз домаћи сир, кајмак, кисело или обично млеко, неизбежни су. Као и у свакој домаћинској кући, ручак не може да се замисли без супе или чорбе, куваног јела (сарма, пуњена паприка...) и добре салате. Пилетина печена са кромпиром и печење испод сача заштитни су знак „Гарашких бреза”, а без доброг дезерта (штрудла, кох, пите од јабука, палачинке) не може да прође ниједан дан.
За пун пансион у овом домаћинству треба издвојити 1.500 динара, док комплетан излетнички ручак тешко да прелази 500 динара по особи.
За трошење калорија препоручује се шетња, на пример, до сеоске цркве св. Илије и у наставку истог пута до Гарашког језера удаљеног око километар. Ко воли да пеца, може дасе прикључи упорним риболовцима на обали језера, а коме је до купања у близини постоји лепо сређен комплекс са отвореним базеном.
Како се Гараши налазе у близини Аранђеловца, гости могу да скокну до Буковичке бање, успут да сврате до Орашца или плански да пођу до Тополе и Младеновца, и онда опет назад у „Гарашке брезе”.
објављено: 13/08/2008.
