Недавно одржана „Изложба туристичких публикација Србија 09.” у
организацији Туристичке организације Крушевац била је уједно и повод да
сви учесници, а међу њима и ми, кренемо у обилазак града
Мала али одабрана екипа градске туристичке организације на челу са Бобаном Јовановићем, в.д. директора, потрудила се да нам дводневни боравак учини што угоднијим, да нас упозна са културно-историјским наслеђем и осталим туристичким потенцијалима.
У друштву водича Маје Бајић, обилазак смо почели од здања Градске управе и централне дворане (Мозаик сала) карактеристичне по циклусу мозаика обједињених под називом „У славу Крушевца”. Уследила је шетња до Археолошког парка – Лазаревог града, до остатака средњевековног града Крушевца, саграђеног 1371. године по налогу кнеза Лазара.
Парком доминира црква Лазарица грађена у 14. веку у моравском стилу и у славу деспота Стефана, прворођеног сина кнеза Лазара и наследника престола. У њој је причешћена војска пред полазак на пут страдања на Бој на Косову, једину битку у историји у којој су оба владара страдала (кнез Лазар и Мурат). Црква слави рођење Пресвете Богородице, свакодневна су богослужења у њој и изузетно је посећена. У порти иза цркве је споменик, кнезу Лазару, откривен приликом свечаности шест векова града Крушевца, 1971. године, постављен тако да оснивач града увек гледа на своју цркву. Лево од споменика је Народни музеј, смештен у згради из 1863.године саграђеној за потребе крушевачке гимназије. Ту је и најочуванији остатак утврђења, главна кула која је некада била висока преко 20 метара и издељена на четири спрата, око које је и данас видан дубоки ров, некада испуњен водом, као водена одбрамбена баријера. Стаза поред куле одвела нас до Галерије Милића од Мачве у којој је смештен легат (150 слика) под називом „Косово - први праг Србије”, који је познати српски сликар поклонио Крушевцу 1999. године. У Галерији је и његов први штафелај, четкице, капа и плашт...
Мала али одабрана екипа градске туристичке организације на челу са Бобаном Јовановићем, в.д. директора, потрудила се да нам дводневни боравак учини што угоднијим, да нас упозна са културно-историјским наслеђем и осталим туристичким потенцијалима.
У друштву водича Маје Бајић, обилазак смо почели од здања Градске управе и централне дворане (Мозаик сала) карактеристичне по циклусу мозаика обједињених под називом „У славу Крушевца”. Уследила је шетња до Археолошког парка – Лазаревог града, до остатака средњевековног града Крушевца, саграђеног 1371. године по налогу кнеза Лазара.
Парком доминира црква Лазарица грађена у 14. веку у моравском стилу и у славу деспота Стефана, прворођеног сина кнеза Лазара и наследника престола. У њој је причешћена војска пред полазак на пут страдања на Бој на Косову, једину битку у историји у којој су оба владара страдала (кнез Лазар и Мурат). Црква слави рођење Пресвете Богородице, свакодневна су богослужења у њој и изузетно је посећена. У порти иза цркве је споменик, кнезу Лазару, откривен приликом свечаности шест векова града Крушевца, 1971. године, постављен тако да оснивач града увек гледа на своју цркву. Лево од споменика је Народни музеј, смештен у згради из 1863.године саграђеној за потребе крушевачке гимназије. Ту је и најочуванији остатак утврђења, главна кула која је некада била висока преко 20 метара и издељена на четири спрата, око које је и данас видан дубоки ров, некада испуњен водом, као водена одбрамбена баријера. Стаза поред куле одвела нас до Галерије Милића од Мачве у којој је смештен легат (150 слика) под називом „Косово - први праг Србије”, који је познати српски сликар поклонио Крушевцу 1999. године. У Галерији је и његов први штафелај, четкице, капа и плашт...
У наставку је уследило упознавање са пратећом страном туризма
Крушевца, угоститељском и хотелијерском понудом. Ручак организован у
ресторану ,,Етно кућа” недалеко од централног градског трга и Споменика
косовским јунацима, већ при самом уласку у објекат, обећавао је много.
Етно кутак без превише детаља, памтићемо по домаћинској понуди
квалитетне домаће хране и пића, љубазном и „окретном” особљу. Иако смо
овде били само гости, изненадила нас је прича о ценама ниским за све оно
што се нуди, а посебно за „комплет до подне”(слатко, јутарња кафа, и
ракија уз дневне новине на столу) за само 40 динара. Након свега ваљало
је мало одморити, те смо се тако само на кратко разишли по хотелима, не
би ли мало одморили до новог изненађења које су нам домаћини
организовали у вечерњим сатима. Наша екипа је имала привилегију да буде
смештена у Вили „Бисер” отвореној почетком августа. Овај мали породични
хотел, располаже са 15 јединица (соба и апартмана) са укупно 31 и у
понуди има ноћење са доручком на бази шведског стола. Цене за једну
особу почињу од 2.200 динара, за две особе 3.600 динара у собама, док су
у лукс апартманима нешто више...У вечерњим сатима завирили смо у
потпуно реновирани ресторан „Вињак 5” отворен пре четири месеца и остали
засењени његовом белином. Нови власници су заиста Крушевљанима понудили
место какво им је недостајало за дневне, али и затворени баштенски део
капацитета и до 700 људи за вечерње изласке.
------------------------------------
Легенде о имену Крушевац и надимку Чарапани
По првој град је добио име по крушкама које су добро рађале у овом крају, а по другој, много вероватнијој по камену крушац, који је вађен из оближње реке Западне Мораве и коришћен за градњу средњевековног утврђења.
Надимак „Чарапани” на који су мештани доста поносни, добили су по историјском догађају који се десио 1806. године: Једна чета је нечујно ушла у град који је био под Турцима, а то су извели тако што су изули своју обућу и ушли у чарапама, изненадивши тако Турке.
Легенде о имену Крушевац и надимку Чарапани
По првој град је добио име по крушкама које су добро рађале у овом крају, а по другој, много вероватнијој по камену крушац, који је вађен из оближње реке Западне Мораве и коришћен за градњу средњевековног утврђења.
Надимак „Чарапани” на који су мештани доста поносни, добили су по историјском догађају који се десио 1806. године: Једна чета је нечујно ушла у град који је био под Турцима, а то су извели тако што су изули своју обућу и ушли у чарапама, изненадивши тако Турке.
објављено: 18/11/2009
