Топола је сваког октобра место окупљања бројних љубитеља грожђа и вина. Тако је било и минулог викенда, на Опленачкој берби, манифестацији која се негује готово пола века. Овај градић удаљен од Београда осамдесетак километара, три дана је био у знаку винске капљице.
Према речима Драгане Арсенијевић, директорке Туристичке организације „Опленац” – Топола, ова манифестација је из деценије у деценију прерасла у значајан туристичко-привредни догађај, који превазилази оквире града и регије у којој је настала. Потврда тога јесте све масовнија посета, а ове године, за три дана трајања кроз Тополу је продефиловало око 160 хиљада људи (учесника, излагача, туриста...). Продато је 15 хиљада литара слатког вина шире) и око 42 хиљаде килограма грожђа.
Берба дође и прође, а Топола и Опленац живе даље, дочекују и испраћају госте са свих страна вољне да испитају и упознају сваку стопу краја протканог историјским споменицима и културном баштином, сведоцима најзначајнијих догађаја наше историје.
Као на ретко ком месту у Србији споменичке целине уклопљене у лепоту крајолика, јесу основни мотив боравка и мирног одмора какав су уосталом имали и краљеви чије се стазе данас походе.
Обилазак обично почиње од Карађорђевог здања саграђеног између 1811. и 1813. године. Његовим центром доминира споменик Карађорђу подигнут у новије време недалеко од конака са кулом, Карађорђеве цркве и некадашње школе, данашње библиотеке.
Шетњом уз широку, помало стрму улицу поред утврђења стиже се до Виноградареве куће из 1911 (данас галеријски простор) и капије Задужбине Краља Петра Првог Карађорђевића, унука Карађорђевог.
Најатрактивније здање је Црква Светог Ђорђа која плени величанственим изгледом, архитектуром и белином венчачког мермера, ма са које стране да се прилази Тополи. У маузолеју владарске породице налазе се крипте са 39 гробница, међу њима почива и тело Вожда Карађорђа. Поглед је тешко одвојити од мозаика у који је уграђено 725 сликарских композиција од 40 милиона стаклених коцкица у преко 15.000 нијанси. Наспрам цркве је Петрова кућа из 1912. године, данас музеј-галерија, а у непосредној близини налазе се краљева и краљичина вила које повезује „Стаза љубави”.
Улазница за Задужбински комплекс стаје 200 динара по особи, а одскора у ову цену улази и посета Музеја вина у Краљевом подруму. Обилазак комплекса у пратњи туристичког водича кошта од 2.500 на српском језику, до 3.500 динара за инотуристе (енглески и руски језик ). У обилазак може да се иде све док је лепо време и туристичким возићем, а получасовна вожња стаје 50 динара по особи.За оне који у овом крају пожеле да бораве дуже, солидан смештај и услугу могу да пронађу у хотелу „Опленац” на самом Опленцу. Иако је грађена у времену од 1933 до 1934. године и урбанистички обликована као византијски дворац, ова грађевина се савршено уклапа у непрегледно зеленило парка и столетне шуме која га окружује. Ноћење је 1.400, пансион од 1.900 до 2.200 динара по особи, а различите варијанте ручка за излетнике коштају од 500 до 800 динара. Све је боља понуда приватног смештаја: ноћење у собама прве и друге категорије стаје од 600 до 1.300 динара, плус боравишна такса од 30 динара по особи. Из срца Шумадије не одлази се празног стомака, јер је гастрономској понуди тополских ресторана тешко одолети.
-------------------------------------------------
Орашац, Аранђеловац, Буковичка бања
У жељи да боравак у Тополи туристима учине што садржајнијим, запослени у локалној туристичкој организацији имају и низ излетничких пакета за обилазак околине, од обилазака манастира, Аранђеловца и Буковичке бање, до посете знаменитом месту Орашац у коме је почела новија историја Србије.
Подсећања ради, у Орашцу је Врховни Вожд Карађорђе после народног збора на Сретење 15. фебруара 1804. године изабран за вођу Првог српског устанка. У знак сећања на договор о подизању устанка и избор Карађорђа за његовог вођу као и почетак устаничких акција, на овом простору подигнута је црква (1868.– 1870. године), спомен школа и спомен чесма. Тако је створен меморијални споменички комплекс који је проглашен за заштићено културно добро. Орашац је као знаменито место категорисан и тако сврстан међу непокретна културна добра од изузетног значаја за историју и културу Србије. Спомен школа је саграђена 1932.године и спада међу најлепша здања ове врсте у унутрашњости Србије. Спомен чесма се налази на месту које је добило име „Марићевића јаруга” недалеко од Цркве,а подигнута је 1954. године поводом обележавања 150-годишњице Првог српског устанка.
објављено: 15/10/2008
