Подножје Проклетија и живописна долина реке Бистрице прошлог
понедељка су били одредиште ходочасницима који су се овде запутили са
Косова и Метохије, из осталих крајева Србије, као и из Црне Горе и
Републике Српске. Они су стигли у Дечане, на манастирску славу – празник
Светог краља Стефана Дечанског.
Свету архијерејску литургију служио је архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије уз саслуживање епископа рашко-призренског Артемија и епископа липљанског Теодосија са више од 40 свештенослужитеља из осталих епархија Српске православне цркве. После архијерејске литургије и освећења славског колача послужен је славски ручак, а у манастирској порти виорила се српска застава и зачула се песма.
Међу преко две хиљаде поклоника била је и група која је на ово путовање стигла са агенцијом „Двери” из Крагујевца, једном од ретких која се код нас бави верским туризмом.
– Ми се трудимо да људима приближимо наше светиње, а посебан акценат стављен је на српски Јерусалим, односно наше свето Косово и Метохију и најлепше средњевековне задужбине као што су Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка, Архангели код Призрена и многи други – каже Ненад Божиновић, директор „Двери”.
Према његовим речима, за ово путовање потребан је само мали напор (вожња), док страху места нема, јер се до Дечана стиже безбедно под пратњом КФОР-а и полиције.
Иначе од доласка војних снага КФОР-а на Косово и Метохију манастир је стављен под заштиту италијанских војника који га даноноћно обезбеђују. Има их на сваком кораку и приметна је њихова добра комуникација са братством, али и са посетиоцима величанствене задужбине богатог Немањићког духовног и градитељског наслеђа.
У средишту манастирског комплекса је храм Вазнесења Христовог који окружују трпезарија, архимандритија, Милошев конак, звоник, Леонтијев конак (за госте) поред улазне одбрамбене куле. Дечанска црква својом снагом и висином, фасадом и украсима, изазива дивљење, а посебности архитектуре доприноси и двобојни мермерни камен (од светложутог пећког оникса и црвенкасто – љубичасте дечанскe брече) брушен до пуног сјаја.
Непрекидна монашка традиција овде траје од 14. века. Захваљујући срећним околностима Високи Дечани никада нису напуштани, дечанска црква није горела, а ни остајала без крова, као што је то био случај са готово свим већим српским манастирима на Косову и Метохији.
Дечанска црква, као место ходочашћа, скоро седам векова даривана је без прекида, што је омогућило да се створи изузетно драгоцена ризница која сија лепотом старих икона, интразираног намештаја, скупоцено украшених богослужбених предмета, рукописних књига, да чак по њиховој вредности надмашује све остале (осим Хиландара) у српском културном наслеђу.
Данас у Дечанима живи тридесетак монаха и искушеника који се, поред духовне улоге и богослужења, баве и другим активностима: иконописањем, дуборезом, производњом меда (кестенов) и надалеко познате лозоваче и дечанског вина...
Због пратње КФОР-а строго мора да се поштује сатница планирана за боравак у Дечанима. Креће се даље. Пут води до Пећке патријаршије. Наше светиње заслужују да се посећују, да се о њима говори и пише.
Свету архијерејску литургију служио је архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије уз саслуживање епископа рашко-призренског Артемија и епископа липљанског Теодосија са више од 40 свештенослужитеља из осталих епархија Српске православне цркве. После архијерејске литургије и освећења славског колача послужен је славски ручак, а у манастирској порти виорила се српска застава и зачула се песма.
Међу преко две хиљаде поклоника била је и група која је на ово путовање стигла са агенцијом „Двери” из Крагујевца, једном од ретких која се код нас бави верским туризмом.
– Ми се трудимо да људима приближимо наше светиње, а посебан акценат стављен је на српски Јерусалим, односно наше свето Косово и Метохију и најлепше средњевековне задужбине као што су Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка, Архангели код Призрена и многи други – каже Ненад Божиновић, директор „Двери”.
Према његовим речима, за ово путовање потребан је само мали напор (вожња), док страху места нема, јер се до Дечана стиже безбедно под пратњом КФОР-а и полиције.
Иначе од доласка војних снага КФОР-а на Косово и Метохију манастир је стављен под заштиту италијанских војника који га даноноћно обезбеђују. Има их на сваком кораку и приметна је њихова добра комуникација са братством, али и са посетиоцима величанствене задужбине богатог Немањићког духовног и градитељског наслеђа.
У средишту манастирског комплекса је храм Вазнесења Христовог који окружују трпезарија, архимандритија, Милошев конак, звоник, Леонтијев конак (за госте) поред улазне одбрамбене куле. Дечанска црква својом снагом и висином, фасадом и украсима, изазива дивљење, а посебности архитектуре доприноси и двобојни мермерни камен (од светложутог пећког оникса и црвенкасто – љубичасте дечанскe брече) брушен до пуног сјаја.
Непрекидна монашка традиција овде траје од 14. века. Захваљујући срећним околностима Високи Дечани никада нису напуштани, дечанска црква није горела, а ни остајала без крова, као што је то био случај са готово свим већим српским манастирима на Косову и Метохији.
Дечанска црква, као место ходочашћа, скоро седам векова даривана је без прекида, што је омогућило да се створи изузетно драгоцена ризница која сија лепотом старих икона, интразираног намештаја, скупоцено украшених богослужбених предмета, рукописних књига, да чак по њиховој вредности надмашује све остале (осим Хиландара) у српском културном наслеђу.
Данас у Дечанима живи тридесетак монаха и искушеника који се, поред духовне улоге и богослужења, баве и другим активностима: иконописањем, дуборезом, производњом меда (кестенов) и надалеко познате лозоваче и дечанског вина...
Због пратње КФОР-а строго мора да се поштује сатница планирана за боравак у Дечанима. Креће се даље. Пут води до Пећке патријаршије. Наше светиње заслужују да се посећују, да се о њима говори и пише.
објављено: 03/12/2008
