Идвор: Пупинов комплекс

Завичајни комплекс посвећен Михајлу Пупину налази се у равном Банату, у његовом родном месту Идвор. Чине га зграде Народног дома, старе основне школе из 1846. године, православни храм из 1803. године посвећен Пресветој Богородици у коме је Пупин крштен одмах по рођењу, као и кућа у којој је Михајло, као десето дете, живео са родитељима, браћом и сестрама, а која се нaлази у непосредној близини, са друге стране улице. Комплекс је заживео 1979. године када је обележено 125. година од Пупиновог рођења. Од тада су и побројани објекти под заштитом као споменици културе. 
  

Ипак, данашњи изглед објеката представља срамоту и незахвалност нашег народа према научнику светског гласа. Посебно ако се има у виду да је зграду Народног дома у стилу еклептике Пупин наменио Идвору у жељи да његово родно место буде центар за образовање младих људи у области пољопривреде. Лепа замисао, само кад би се и код оних који воде овај комлекс коначно пробудила свест о томе да поред централне просторије украшене портретима великог проналазача и остатак простора засија у пуном сјају. Млади би тада вероватно долазили, а можда би их Пупиново стваралачко размишљање, приказано на муралу осликаном преко целог зида наспрам улаза, подстакло да крену његовим стазама...    

Ни стање у Пупиновом музеју није много боље или је у питању лоша одлука да зграда старе основне школе у коју је Пупин ишао, буде место на коме ће бити представљен  животни пут светски признатог научника. Заслужио је Пупин много више од штуре поставке у мрачном и запуштеном амбијенту. Недопустиво, али истинито, исто колико и помисао да би ово као наслеђе у некој другој земљи било лепо сређено и добро уновчено.

    
Једина светла тачка јесте обновљена кућа са живописном фасадом коју у Идвору сви представљају као научникову родну кућу. Иако изгледа као класична банатска кућа са пространим тремом, она уствари није у целости аутентична у односу на првобитну с краја 18. века. Садашња грађевина подигнута је на темељима те старе куће, тако да је и распоред четири просторије остао исти, а у дворишту је поново постављен бунар са ђермом.

     

    
   
  У поменутој светлој тачки крије се и потврда о спорадичној бризи надлежних служби. Код нас су јубилеји једини моменти када се о благу брине, те је и Пупинова кућа највише уређена 2004. кад је обележено 150 година од његовог рођења. Том приликом извођачи радова су се максимално потрудили да врате стари изглед, онај који је Пупин дочарао описујући мир и тишину Идвора у аутобиографији „Са пашњака до научењака” за коју је добио Пулицерову награду.

***објављено јануара 2015. Политика/ додатак Моја кућа

Миша Ђорђевић: У свету од кованог гвожђа

Мистерија Стоунхенџа

Сремска Митровица: Сунчани сат у Музеју Срема

     Копајући темеље за своју кућу у северозападном делу града, према локалитету Јупитерово светилиште у близини хирушкг блока болнице у Сремској Митровици, један човек је на свом плацу открио композицију од три скулптуре. Плашећи се да ће прича о проналаску зауставити планирану градњу, једно време је ћутао о свом проналаску. Ћутао је  све док се за пронађене елементе није појавио купац са жељом да их угради у своју викендицу. Срећом, ову помало чудну идеју, откупом скулптура предухитрили су људи из Музеја Срема. Случајни проналазак данас је највреднији експонат у лапидаријуму.

  

 „Реч је о композицији која приказује Атласа како држи шкољку сунчевог сата на плећима. Друга фигура је Херакле са лављом кожом пребаченом преко десног рамена. Трећа фигура је мало проблематична, могао би да буде Ификле (Хераклов полубрат), али не мора да значи. Композиција је јединствена и многи археолози и познати стручњаци из Лувра који су долазили у музеј кажу да овакве композиције у свету нема, бар је они нису видели. Претпоставке су да је ово дело настало под утицајем Мале Азије... Било како било, оно што је интересантно је сам сат (на позадини). Сфера сата је оштећена, недостају рани јутарњи и касни поподневни сати, али се у центру јасно види рупа у којој је била казаљка”, каже Павле Поповић, археолог у Музеју у Срему у Сремској Митровици. 

  

 Иначе, сатни механизам у облику шкољке је интересантан и по једној хоризонталној линији која означава географску ширину Сирмијума (данашње Сремске Митровице). Сат је конструисан тако да апсолутно тачно показује локално време за становнике Сирмијума. Сваког првог дана пролећа и сваког првог дана јесени у време равнодневница, сенка казаљке, ако је сунчан дан, морала је да падне на ту линију. Исклесан је од квалитетног мермера, а његов настанак везује се за крај првог и почетак другог века.

 *** Аутор текста и фотографије С.Лучић
Објављено 17.10.2012. Политика/додатак Путовања