Срби гостопримљиви, али понекад недовољно сервисно оријентисани
(Фото Раде Крстинић)
Србија не само да је добро позиционирана него и у маркетингшком
смислу има важну компаративну предност, а то је приступачност. До Србије
се лако може доћи из Европе. Европљани воле да путују, имају навике да
уче, умеју да уживају у храни и природним лепотама, и за њих је
интересантно да дођу у Србију, што ми можемо да остваримо. Овако је,
обраћајући се студентима неколико факултета у оквиру промоције Програма
Уједињених нација за младе волонтере у туризму, говорио Горан Петковић,
државни секретар за туризам Министарства економије и регионалног
развоја. Поред приступачности, истакао је да имамо и неке друге
стратешке предности, пре свега географски добро лоциран Београд који се
сам од себе позиционирао и као главни туристички, административни и
спортски центар. Београђани и остали становници Србије су гостопримљиви,
воле и праве забаве због себе што је одлична ствар, јер се тако ствара
атмосфера којој се други лако прикључе.
Део те атмосфере су манифестације, а Петковић се присетио да је
долазећи у државну администрацију (пре две године), у календару
туристичке организације у то време било 550 регистрованих манифестација.
Жеља му је у први мах била да се то „прочисти” и број значајно смањи,
али је убрзо увидео да је његов типичан академски поглед на туризам, био
одвојен од стварности.
Сасећи манифестације значило би сасећи значајан део амбијента који
Србија може да понуди, казао је Петковић и повезао то са емоцијама,
односно нематеријалном ефекту, уживању и искуству које посетилац или
туриста понесе са неке дестинације.
Сликовито објашњење уследило је на примеру Гуче из које се људи враћају опијени, не пићем, него атмосфером која их је тамо захватила. Ту врсту опијености они носе са собом, преносе другима и то је она кључна стратешка предност коју има српски туризам.
Сликовито објашњење уследило је на примеру Гуче из које се људи враћају опијени, не пићем, него атмосфером која их је тамо захватила. Ту врсту опијености они носе са собом, преносе другима и то је она кључна стратешка предност коју има српски туризам.
Од набрајања свих предности Србије, Петковић је одустао јер је
могло да потраје, али се осврнуо на неке од недостатака, а реално има их
много.
– Ми јесмо гостопримљиви, али понекад нисмо довољно сервисно
оријентисани. Волимо да угостимо, али не волимо да услужимо. А госта
морате да услужите. Врло радо бисмо неког дочекали, спаковали му теглу
слатког и не бисмо то наплатили, али ако треба у поноћ да се пробудимо,
потрчимо до госта, онда гунђамо и то нам понекад не прија. Морамо овој
нашој гостопримљивости да додамо професионализам, али тако да тај
професионализам не убије гостопримљивост. Напротив, да му буде додатак и
то је задатак младог света да кроз школовање и стицање професионалних
знања и навика, помогну да српски туризам сутра буде водећа локомотива
развоја многих неразвијених региона у Србији, речи су секретара за
туризам.
Врло значајан задатак неких нових генерација пре свега анимирање домаћег, локалног тржишта, јер, како смо чули Срби су заборавили да путују по сопственој земљи. Још понекад одемо у Египат или у Турску, али по Србији смо заборавили да путујемо и већина никад није била у Ресавској, Злотској, Рајковој или Стпића пећини, по нашим манистарима...
На
значајан пад у домаћем туризму у овој години утицала је светска
финансијска криза и борба предузећа да преживе, док се с друге старне
долазак страна повећао.
– Интересантна је ствар да је страни туризам у Србији у првих пет месеци био позитиван, као да смо ми нека врста „кризних профитера”. Сва отказана путовања на даљину слила су се у регион и део тих путовања смо ми покупили. Једанаест посто више ноћења смо имали у првих осам месеци што нам само говори да ћемо наредне године ако сетска привреда и туризам буду кренули путем опоравка имати озбиљнији задатак да то одржимо, јер ће опет Словенци, Мађари, Румуни и они који су почели да долазе у Србију ове године, отићи у Турску, Грчку или Шпанију, а ми ћемо морати да нађемо други маркетингшки начин како да неке друге госте овде доведемо, истакао је Петковић.
У том правцу Србија се поред редовних активности и учешћа на великим сајмовима у Лондону, Милану или Мадриду, јако велики значај ставила на маркетинг у региону и то се на на добар начин враћа. Кренуло се у маркетингшки поход земље суседа, примера ради на Мађарску, потом и на Румунију, где је у Темишвару рађена промоција туризма на румунском језику. Трубачи су ишли у Љубљану, јер се осетио пад доласка словеначких туриста у предходној години...
Врло значајан задатак неких нових генерација пре свега анимирање домаћег, локалног тржишта, јер, како смо чули Срби су заборавили да путују по сопственој земљи. Још понекад одемо у Египат или у Турску, али по Србији смо заборавили да путујемо и већина никад није била у Ресавској, Злотској, Рајковој или Стпића пећини, по нашим манистарима...
На
значајан пад у домаћем туризму у овој години утицала је светска
финансијска криза и борба предузећа да преживе, док се с друге старне
долазак страна повећао.– Интересантна је ствар да је страни туризам у Србији у првих пет месеци био позитиван, као да смо ми нека врста „кризних профитера”. Сва отказана путовања на даљину слила су се у регион и део тих путовања смо ми покупили. Једанаест посто више ноћења смо имали у првих осам месеци што нам само говори да ћемо наредне године ако сетска привреда и туризам буду кренули путем опоравка имати озбиљнији задатак да то одржимо, јер ће опет Словенци, Мађари, Румуни и они који су почели да долазе у Србију ове године, отићи у Турску, Грчку или Шпанију, а ми ћемо морати да нађемо други маркетингшки начин како да неке друге госте овде доведемо, истакао је Петковић.
У том правцу Србија се поред редовних активности и учешћа на великим сајмовима у Лондону, Милану или Мадриду, јако велики значај ставила на маркетинг у региону и то се на на добар начин враћа. Кренуло се у маркетингшки поход земље суседа, примера ради на Мађарску, потом и на Румунију, где је у Темишвару рађена промоција туризма на румунском језику. Трубачи су ишли у Љубљану, јер се осетио пад доласка словеначких туриста у предходној години...
објављено: 25/11/2009
