Србији четири милиона долара из шпанског фонда Миленијумских развојних циљева
Заједнички програм агенција Уједињених нација „Одрживи туризам у
функцији руралног развоја”, који су 15. октобра у Влади Србије потписали
српски министри за економију и пољопривреду Млађан Динкић и Саша
Драгин, амбасадор Шпаније у Србији Ињиго Де Паласио Еспања и стални
кординатор УН у Србији Вилијам Инфанте, вредан четири милиона долара је
врло комплексан пројекат. Реч је о највећем пројекту Уједињених нација
посвећеном развоју туризма, а први следећи, после овог пројекта у Србији
је пројекат у Турској вредан 3,2 милиона долара.
Програм финансирања туризма у неразвијеним подручјима Србије трајаће до априла 2012. године и требало би да помогне сеоским газдинствима да споје своју пољопривредну производњу са туристичком понудом, а на основу шпанске донације жене ће имати предност у запошљавању.
Признање Србији
Ово је према речима министра Динкића тренутно највећи појединачни пројекат у области туризма УН што је својеврсно признање Србији која је на последњој Генералној скупштини Светске туристичке организације изабрана у њен Извршни савет. Он је оценио да је сеоски туризам велика шанса за смањење сиромаштва и стопе незапослености у селима, али и за равномернији регионални развој. На конференцији за новинаре уприличеној овим поводом у Влади, Динкић је истакао да је Србија једина земља у Европи где је у време економске кризе повећан број долазака страних гостију за пет одсто, док је пораст ноћења страних туриста био 11 одсто. Прошлогодишња зарада од туризма у Србији била је милијарду долара, а приближно толико се, према Динкићевим речима, очекује и у овој години.
Ова вест свакако ће охрабрити људе, посебно младе који живе на селу да остану на својим огњиштима. Како је рекао министар Драгин, за останак младих на селу није довољно само подстицати развој пољопривреде, већ и отварање могућности да зараде и у другим делатностима, како би у местима у којима живе могли да задовоље своје потребе.
Србија, где од туризма живи 300.000 људи, како је указао амбасадор Еспања, може много да научи на примеру Шпаније која је трећа земља у свету по броју страних туриста и где је годишња зарада у тој делатности 56 милијарди долара.
Комплексност и реализација
Пројекат је комплексан због тога што шест агенција Уједињених нација учествује у његовој реализацији, на челу са две агенције – Светска туристичка организација и Организација за храну и пољопривреду (ФАО), док је СТО у овом пројекту водећа. Оно што је њихова методологија у реализацији овог пројекта, како смо сазнали у сектору за туризам при Министарству економије и регионалног развоја, може се свести у три главне активности:
- Прва фаза обухватаприпрему плана, односно оквира развоја сеоског туризма у Србији и ми ћемо кроз овај пројекат о трошку Уједињених нација доћи до стратегије развоја сеоског туризма. Друга фаза пројекта креће током реализације прве фазе и подразумева формирање локалних капацитета, односно онога што је нови Закон о туризму предвидео као организације за управљање одређеним дестинацијама, у овом случају сеоским. Ми таквих организација немамо и сада ћемо бити у прилици да донаторским средствима помогнемо формирање професионалних структура које треба да раде на развоју капацитета на одређеном подручју и на маркетишком пласирању тих капацитета. Да би сеоски туризам опстао јако је важно да постоји префесионална структура захављујући чијој активности ће се капацитети пунити. У трећој фази, када будемо направили имплементационе, организационе структуре радићемо четири пилот пројекта што ће допринети да ова четири региона буду оспосбљена за рад сеоских туристичких кластера у њима. Реч је о Источној Србији, односно долини Тимока, затим Доњем Подунављу што је важно као укључивање Дунава као туристичког потенцијала. Трећи регион је друга страна Дунава, односно Јужни Банат који је најнеразвијенији део Војводине и четврти регион је регион Централне и Западне Србије – Љиг, Мионица, Лајковац. Уколико се погледа са економског аспекта реч је о четири мање развијена региона, сеоским, руралним подручијима који кроз развој сеоског туризма треба да постигну значајне економске, односно социјалне циљеве. Један од социјалних циљева јесте давање мотива девојкама и женама да остану на селу – поручују из сектора за туризам.
Програм финансирања туризма у неразвијеним подручјима Србије трајаће до априла 2012. године и требало би да помогне сеоским газдинствима да споје своју пољопривредну производњу са туристичком понудом, а на основу шпанске донације жене ће имати предност у запошљавању.
Признање Србији
Ово је према речима министра Динкића тренутно највећи појединачни пројекат у области туризма УН што је својеврсно признање Србији која је на последњој Генералној скупштини Светске туристичке организације изабрана у њен Извршни савет. Он је оценио да је сеоски туризам велика шанса за смањење сиромаштва и стопе незапослености у селима, али и за равномернији регионални развој. На конференцији за новинаре уприличеној овим поводом у Влади, Динкић је истакао да је Србија једина земља у Европи где је у време економске кризе повећан број долазака страних гостију за пет одсто, док је пораст ноћења страних туриста био 11 одсто. Прошлогодишња зарада од туризма у Србији била је милијарду долара, а приближно толико се, према Динкићевим речима, очекује и у овој години.
Ова вест свакако ће охрабрити људе, посебно младе који живе на селу да остану на својим огњиштима. Како је рекао министар Драгин, за останак младих на селу није довољно само подстицати развој пољопривреде, већ и отварање могућности да зараде и у другим делатностима, како би у местима у којима живе могли да задовоље своје потребе.
Србија, где од туризма живи 300.000 људи, како је указао амбасадор Еспања, може много да научи на примеру Шпаније која је трећа земља у свету по броју страних туриста и где је годишња зарада у тој делатности 56 милијарди долара.
Комплексност и реализација
Пројекат је комплексан због тога што шест агенција Уједињених нација учествује у његовој реализацији, на челу са две агенције – Светска туристичка организација и Организација за храну и пољопривреду (ФАО), док је СТО у овом пројекту водећа. Оно што је њихова методологија у реализацији овог пројекта, како смо сазнали у сектору за туризам при Министарству економије и регионалног развоја, може се свести у три главне активности:
- Прва фаза обухватаприпрему плана, односно оквира развоја сеоског туризма у Србији и ми ћемо кроз овај пројекат о трошку Уједињених нација доћи до стратегије развоја сеоског туризма. Друга фаза пројекта креће током реализације прве фазе и подразумева формирање локалних капацитета, односно онога што је нови Закон о туризму предвидео као организације за управљање одређеним дестинацијама, у овом случају сеоским. Ми таквих организација немамо и сада ћемо бити у прилици да донаторским средствима помогнемо формирање професионалних структура које треба да раде на развоју капацитета на одређеном подручју и на маркетишком пласирању тих капацитета. Да би сеоски туризам опстао јако је важно да постоји префесионална структура захављујући чијој активности ће се капацитети пунити. У трећој фази, када будемо направили имплементационе, организационе структуре радићемо четири пилот пројекта што ће допринети да ова четири региона буду оспосбљена за рад сеоских туристичких кластера у њима. Реч је о Источној Србији, односно долини Тимока, затим Доњем Подунављу што је важно као укључивање Дунава као туристичког потенцијала. Трећи регион је друга страна Дунава, односно Јужни Банат који је најнеразвијенији део Војводине и четврти регион је регион Централне и Западне Србије – Љиг, Мионица, Лајковац. Уколико се погледа са економског аспекта реч је о четири мање развијена региона, сеоским, руралним подручијима који кроз развој сеоског туризма треба да постигну значајне економске, односно социјалне циљеве. Један од социјалних циљева јесте давање мотива девојкама и женама да остану на селу – поручују из сектора за туризам.
објављено: 28/10/2009
