Oct 28, 2009

Шпанска донација сеоском туризму




Србији четири милиона долара из шпанског фонда Миленијумских развојних циљева

 
 
      Заједнички програм агенција Уједињених нација „Одрживи туризам у функцији руралног развоја”, који су 15. октобра у Влади Србије потписали српски министри за економију и пољопривреду Млађан Динкић и Саша Драгин, амбасадор Шпаније у Србији Ињиго Де Паласио Еспања и стални кординатор УН у Србији Вилијам Инфанте, вредан четири милиона долара је врло комплексан пројекат. Реч је о највећем пројекту Уједињених нација посвећеном развоју туризма, а први следећи, после овог пројекта у Србији је пројекат у Турској вредан 3,2 милиона долара.

      Програм финансирања туризма у неразвијеним подручјима Србије трајаће до априла 2012. године и требало би да помогне сеоским газдинствима да споје своју пољопривредну производњу са туристичком понудом, а на основу шпанске донације жене ће имати предност у запошљавању.

Признање Србији

     Ово је према речима министра Динкића тренутно највећи појединачни пројекат у области туризма УН што је својеврсно признање Србији која је на последњој Генералној скупштини Светске туристичке организације изабрана у њен Извршни савет. Он је оценио да је сеоски туризам велика шанса за смањење сиромаштва и стопе незапослености у селима, али и за равномернији регионални развој. На конференцији за новинаре уприличеној овим поводом у Влади, Динкић је истакао да је Србија једина земља у Европи где је у време економске кризе повећан број долазака страних гостију за пет одсто, док је пораст ноћења страних туриста био 11 одсто. Прошлогодишња зарада од туризма у Србији била је милијарду долара, а приближно толико се, према Динкићевим речима, очекује и у овој години.

     Ова вест свакако ће охрабрити људе, посебно младе који живе на селу да остану на својим огњиштима. Како је рекао министар Драгин, за останак младих на селу није довољно само подстицати развој пољопривреде, већ и отварање могућности да зараде и у другим делатностима, како би у местима у којима живе могли да задовоље своје потребе.

     Србија, где од туризма живи 300.000 људи, како је указао амбасадор Еспања, може много да научи на примеру Шпаније која је трећа земља у свету по броју страних туриста и где је годишња зарада у тој делатности 56 милијарди долара.

Комплексност и реализација

       Пројекат је комплексан због тога што шест агенција Уједињених нација учествује у његовој реализацији, на челу са две агенције – Светска туристичка организација и Организација за храну и пољопривреду (ФАО), док је СТО у овом пројекту водећа. Оно што је њихова методологија у реализацији овог пројекта, како смо сазнали у сектору за туризам при Министарству економије и регионалног развоја, може се свести у три главне активности:
     - Прва фаза обухватаприпрему плана, односно оквира развоја сеоског туризма у Србији и ми ћемо кроз овај пројекат о трошку Уједињених нација доћи до стратегије развоја сеоског туризма. Друга фаза пројекта креће током реализације прве фазе и подразумева формирање локалних капацитета, односно онога што је нови Закон о туризму предвидео као организације за управљање одређеним дестинацијама, у овом случају сеоским. Ми таквих организација немамо и сада ћемо бити у прилици да донаторским средствима помогнемо формирање професионалних структура које треба да раде на развоју капацитета на одређеном подручју и на маркетишком пласирању тих капацитета. Да би сеоски туризам опстао јако је важно да постоји префесионална структура захављујући чијој активности ће се капацитети пунити. У трећој фази, када будемо направили имплементационе, организационе структуре радићемо четири пилот пројекта што ће допринети да ова четири региона буду оспосбљена за рад сеоских туристичких кластера у њима. Реч је о Источној Србији, односно долини Тимока, затим Доњем Подунављу што је важно као укључивање Дунава као туристичког потенцијала. Трећи регион је друга страна Дунава, односно Јужни Банат који је најнеразвијенији део Војводине и четврти регион је регион Централне и Западне Србије – Љиг, Мионица, Лајковац. Уколико се погледа са економског аспекта реч је о четири мање развијена региона, сеоским, руралним подручијима који кроз развој сеоског туризма треба да постигну значајне економске, односно социјалне циљеве. Један од социјалних циљева јесте давање мотива девојкама и женама да остану на селу – поручују из сектора за туризам.

Приредила С. Лучић
објављено: 28/10/2009
 

Рајски одмор у Леушићима


У 25 села рудничко – таковског краја 80 домаћинстава укључено у сеоски туризам, а гостима на располагању 572 лежаја



     Једна од ретких општина која у Србији предњачи по броју категорисаних сеоских домаћинстава, броју лежајева, квалитету смештаја и услуга у сеоском туризму јесте Горњи Милановац. У друштву Златане Петровић, задужене за сеоски туризам у ТО Г. Милановац, упутили смо се у Леушиће, једно од 25 села у којима је 80 домаћинстава укључено у сеоски туризам, а гостима на располагању 572 лежаја. Пред нама и око нас низали су се предели обојени првим јесењим бојама, изоловани од прометних саобраћајница. Права идила, после суморног дана у српској престоници.

    – Природа је према рудничко – таковском крају била благонаклона, и он без обзира на доба године привлачи бројне туристе, рекреативце, једном речју заљубљенике у природу и све њене чари. Ту су и бројни културно-историјски споменици које гости наше општине радо посећују, објашњавала нам је Златана док смо се вијугавим, али добрим путем приближавали домаћинству Слободана Јевтовића.

                                                                        Октобарска слика села
   Испред дворишта права октобарска слика села, казан за печење ракије у пуном погону. Тек толико да схватимо да вреди у правом тренутку бити на правом месту. После срдачне добродошлице, уводећи нас у пространо двориште од 30 ари, домаћин нас прво сврати у подрум (бачварију) где се цењени производ (ракија) чува. Дегустација је уследила нешто касније уз ручак, док смо се помало промрзли од разгледања домаћинства, огрејали у „салону за пријем” поред пећи из које се ширила топлота добро распаљене ватре.


 
 
        У Рајским конацима све одише старом српском архитектуром и осећа се дах прошлих времена. И све то у низу неколико старинских кућа, реновираних у шумадијском стилу, где је очигледно да маште и укуса није мањкало. Зграде оплемењене топлим бојама, етнографским и уметничким детаљима, време проведено овде, тридесетак километара од Горњег Милановца утолико чине пријатнијим.
    – Домаћинство је старо, али добро одржавано и обнављано. Све ово смо правили и радили само због нас али се касније испоставило да се може радити овај посао тако да стално нешто додајемо и прилагођавамо гостима. Регистрована су 24 лежаја, речи су нашег домаћина док нам показује два објекта у којима су неки радови још у току и где ће за разлику од осталих који су у систему парног грејања, основни извор топлоте бити пећи на дрва.

                                                              Предност бављење сеоским туризмом

      У једној од соба у великој кући показује нам слику на којој је председник удружења пилота-ветерана Америке. Слика није сасвим случајно ту, већ зато што је баш у кући Јевтовића спашено неколико америчких пилота и отуда су овде честе посете из те земље, а једна чак крајем ове недеље. То нас је навело да упитамо како сеоски туризам функционише у јесен и зиму, али Слободана то не плаши јер како рече, предност је бавити се сеоским туризмом, а његови стари - нови гости долазе без обзира на годишње доба.

     – Путеви се добро одржавају тако да у свако доба гости до нас могу доћи сопственим аутомобилима. Долазе са свих страна, појединци и групе. Најредовнији су Београђани и Војвођани, мада за њима не заостају ни странци. За нас сазнају преко сајта, мада имамо и свесрдну подршку локалне туристичке организације, медија... Ипак, најбоља препорика је од уста до уста, од људи који су одавде отишли задовољни. Интересантно је и то што је међу гостима у последње време много младог света и одлични су гости. Сви они с јесени и током зиме воле шетње по природи, често оду до Коштунића (5-6 км) или се провозају по таковском крају, истакао је Јевтовић.

      Ценовник смо свесно прескочили, али довољно је рећи да новац овде више вреди и да све што дате подмирује комплет пиће и храну (домаћа) у неограниченим количинама (као на слави), спавање...Ово последње, оставили смо за неки други пут, али чорбу од вргања пробали смо чим се чинија нашла пред нама. Иако је главно јело већ било на столу, на репризној чорби нико нам није замерио у овој домаћинској кући. На ред су дошле пите од бундева и јабука, а за следећи сусрет обећана је пита од шљива.
 
     Пред полазак смо завирили и у зграду која се тек опрема (пространа тераса, дневни боравак са камином, сала за ручавање, у поткровљу још две собе, тоалет) и која ће од пролећа створити неке нове, још боље услове за госте.

-------------------------------------------------
Дочек Нове године

Годинама уназад код Јевтовића се долази и за дочек Нове године и како нам је рекао људи обично дођу дан раније на ноћење, а већ следеће јутро креће уз слатко, кафу, врућу ракију, добар домаћи доручак. Кратке шетње су редовна појава пре самих припрема за новогодишњу теревенку уз богату празничну трпезу и како доликује тој ноћи, проверене музичаре.
 
Текст и фото Сенка Лучић
објављено: 28/10/2009