Неколико објеката веселих боја у пространом дворишту породице Кнежевић у Етно селу Латковац код Александровца, као у бајци освајају топлином и маме да се у сваки кутак детаљно завири. То је оно што на „прву” привлачи туристе различитих генерација, а у последње време и све више младог света.
Да ће тако бити, три сестре Ана, Тања и Сања Кнежевић, нису могле ни наслутити када су септембра 2006. године, потпуно наивно и без икаквог предходног знања о сеоском туризму кренуле у сређивање породичног имања. Велики градови у којима су стекле факултетске дипломе изгубили су трку, Латковац извојевао победу, а оне вођене добром идејом, нису ни сањале у шта се упуштају и шта их чека. Једина подршка били су родитељи, данас у потпуности укључени у посао. У међувремену је стигао и први зет, на два се још чека, а Сања каже да ће то и потрајати јер момци изгледа неће на село. Како каже више пута је у шали предлагала људима из Министарства пољопривреде да направе субвенције за момке који се прижене на селу.
Тешко је приметити колико су објекти стари јер су их Кнежевићи мајсторски реконструисали и преуредили за пријем гостију. Задовољни постигнутим о изградњи нових не размишљају. Можда, само још једну стару зграду преуреде у апартман и то је то. Остало препуштају комшијама, прижељкујући да им се прикључе у оживљавању села, јер посла има за све.
Посете су најчешће из Београда, Крагујевца, Ниша и из Војводине. Све више се понављају, препричавају, после чега увек однекуд дође неко нов. Слатко, кафа, домаћа ракија служе се у знак добродошлице, све остало је у договору са гостима. Јеловник није стриктно дефинисан и функцинише по принципу шта ко воли и кад коме одговара. Углавном је све домаће, а дешава се и да гости, заједно са домаћинима учествују у припремању хране.
Недавно смо се и ми, приликом касног доручка у Латковцу „сладили”уз кајмак, сир, ајвар, кисели купус, сатараш, сарму и тек продимљене вешалице, и све залили добрим домаћим вином. Кнежевићи имају мањи виноград, а тата Драган је задужен да прави ракију и вино, што често, поред сира, кајмака, слатког и џемова посетиоци Латковца желе да купе и понесу кући.
Не желећи да све остане само на пружању услуге смештаја и хране, већ да Латковац постане и културни центар, гостима је између осталог омогућено да се укључе у различите тематске радионице и на тај начин испуне дан. По жељи, домаћини их одводе на дегустацију вина у винарију Ивановић у центру Александровца, Завичајни музеј, Музеј винарства и виноградарства, често и до манастира Дренча. За оне са великим авантуристичким духом организује се планинарски поход на Козник, а у повратку посета манастиру Св. Врача Козме и Дамјана. Некада пођу и до рибњака на Расини. Сања инсистира да све госте одведе на Гоч јер је за њу једна од најлепших и најочуванијих планина.
