Imam običaj da prilikom prve posete nekom objektu, a posebno hotelu, prvi utisak donosim pri susretu sa osobljem, naročito recepcionerima. Ako su oni komunikativni, operativni i nasmejani, onda su valjda sigurni u ono što nude i spremni da budu dobri domaćini. I verujte mi, ovaj me sistem nikad nije prevario. Naprotiv, u te hotele sam se vraćala bez obzira što su ponekad i izvan centra mesta u kome boravim. Vraćam im se, jer pored moderno opremljenih i iznad svega čistih soba, imaju i ono nešto nenametljivo što ti dozvoli da se osećaš kao kod svoje kuće. A takav je upravo „018 In“ Hotel u Nišu.
Pronašla sam ih na internetu tragajući za dobrim smeštajem i adekvatnom manjom salom za sastanke, podrazumeva se i parking mestom. Na recepciji su me dočekali dvoje mladih, Milica i Aleksandar, naravno sa osmehom koji nisu skidali sa lica ni tokom pokazivanja soba, restorana, na kraju i kafića iz kog se nastavlja direktno do, u fulu opremljene konferencijske sale. Ovde je neko na vreme mislio o rasporedu prostorija, njihovoj povezanosti i konforu.
Milica i Aleksandar sa osmehom dočekuju goste u hotelu "018 In" u Nišu / Foto: S. Lučić
Odmah mi je bilo jasno da je ovo idealno mesto za rad sa grupom a da se u pauzama ne sudaramo sa ostalim gostima. Mada, moram priznati, kada su mi pokazali najveći porodični apartman, poželela sam da radionicu baš u njemu organizujem, uverena da bi toplina ambijenta znatno uticala na radnu atmosferu. Nisam odustala od ove zamisli, ustvari ja nikada ne odustajem... Inače „018 In“ hotel raspolaže s dva luksuzna apartmana i u njiha bez problema može da boravi po četiri do pet osoba, a da ne im ne bude tesno. Što se soba tiče ima ih sedam, dvokrevetne su i opet poprilično komotne, uostalom kao što je i ceo hotel...
- Deo dnevnog boravka u apartmanu hotela „018 In“ / Foto: S. Lučić
Zapazila sam da su kreveti duži nego obično, pogodni za „dugačke“ ljude poput košarkaša, a i rečeno mi je da su zbog udobnosti (boljeg sna) namenski napravljeni debeli dušeci visokog kvaliteta. Podrazumeva se, svaka smeštajna jedinica ima sopstveno kupatilo sa neophodnim rekvizitima za ličnu higijenu, održavanje obuće, set za šivenje, tu je i fen za kosu.
Dvokrevetna soba u hotelu "018 In" u Nišu / Foto: S. Lučić
Da li je čisto? Neću preterati, ako kažem da čistiji objekat nisam videla. Gde god sam pustila pogled blistalo je! Nisam videla ni suvišne detalje. Jednostavno sve je nekako upakovano sa stilom, pa i stolica za hranjenje beba u uglu restorana. Verovatno zbog svega što sam navela i naravno zbog zadovoljstva gostiju koji su ovde odsedali, hotel „018 In“ već treću godinu zaredom na Booking.com ima ocenu 9.5.
- Gosti se u hotelu „018 In“ u Nišu osećaju kao kod svoje kuće / Foto: S. Lučić
Presudnu ulogu u kod izbora hotela „018 In“ u Nišu igra njegova lokacija. Nalazi se u naselju Donji Komren u Jadranskoj ulici na broju 12, a to je pozicija pored autoputa Beograd - Niš - Sofija, odnosno samo desetak minuta vožnje od glavne autobuske stanice i od niškog aerodroma "Konstantin Veliki". Upravo zbog lokacije, često je odredište putnika u tranzitu. U najvećem procentu reč je o gostima iz inostranstva, poslovnim i porodičnim ljudima koji u hotelu „018 In“ pronalaze svoju oazu mira i odmora između dva leta ili nakon duge vožnje automobilom.
Ono što nisam rekla, domaćini su me već pri prvom susretu ponudio kafom koju sam ostavila posle razgledanja. Kasnije, na moj komentar da bih „kafu sa cigaretom“, ljubazno su me sproveli do kafića, a potom smo razgovor nastavili u restoranu a tamo su cigarete strogo zabranjene...
Detalj iz restorana hotela „018 In“ u Nišu
I nije mi to teško palo, jer, ponoviću dok sam se pakovala za okrugli sto, meni najlepšu poziciju u restoranu, sve je odisalo svežinom. Svakako da sam to glasno izgovorila, na šta se Milica, devojka nežnog lica sa biserno plavim očima, zadovoljno nasmešila.
I moram još nešto reći o svojim domaćinima. Sećate se, na početku sam napisala da su mladi, samo nisam da su brat i sestra. Zajedno vode hotel koji posluje u okviru porodične firme Aromatika. U neobavezno razgovoru, shvatila sam da su i uprkos tome što ranije sa ovim poslom nisu imali dodira, odlično savladali menadžerske poslove, ili samo vešto primenjuju znanja stečena na državnom ekonomskom fakultetu u Nišu. Aleksandar je završio ekonomiju, a Milici predstoji odbrana master rada.
Matična firma ima potpuno drugu delatnost koja je Aleksandru sve interesantnija od hotelijerstva pa je upisao još jedan fakultet, kako bi stekao znanja iz oblasti vinarstva i priključio se ocu koji je dugo u tom poslu. Tako sam došla i do saznanja da je hotel nastao sasvim slučajno.
Krenuli su sa par soba i salom za sastanke za poslovne partnere matične firme. Vremenom su se stekli uslovi za nešto širu priču, i došlo se do sadašnjeg garni hotela sa tri zvezdice. I ovde Aleksandar odmah objašnjava da se hotel samo zove „018 In“ po pozivnom broju za Niš, a da je Garni oblik kategorizacije, oznaka za objekat - hotel isključivo sa uslugom baziranom na noćenju i bogatom doručku ("švedski sto"). To znači da ne pružaju uslugu polupansiona i punog pansiona. Goste koji imaju takve želje, po potrebi upute (ili odvezu) u lokalne restorane ili im preporuče restorane koji vrše dostavu hrane na adresu.
- Doručak - švedski sto u hotelu "018 In" u Nišu
- Milica voli svoj posao / S. Lučić
I na kraju ću izneti objektivno zapažanje a tiče se zvezdica: po opremljenosti po svim standardima hotel „018 In“ zaslužuje četiri zvezdice! Jedini razlog što ih nema, kako su mi rekli domaćini, je lift koji u momentu adaptacije i dogradnje nije planiran.
Ali, nikad se ne zna u kom će se pravcu stvari razvijati, posebno što sam ukapirala da se Milica baš inficirala hotelijerstvom, i polako preuzima organizaciju ne samo poslova u objektu, već i neizostavnih aktivnosti na polju marketinga i privlačenja novih gostiju u cilju što veće iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta. Brine i o tome da svakog gosta, korisnika avio saobraćaja niškog aerodroma koji napravi rezervaciju u hotelu „018 In“, neko od zaposlenih blagovremeno prevoze sa i do aerodroma, sopstvenim vozilima prepoznatljivim po hotelskom logotipu.
Tekst i foto: Senka Lučić
No comments:
Post a Comment