Лек, забава и одмор
Бање јесу наш туристички потенцијал, а у прилог томе иде и податак да се 33 одсто смештајних капацитета Србије налази у њима и да исти проценат домаћих туриста оствари ноћења баш у бањским центрима
Својевремено је боравак у бањама био или параметар друштвеног престижа или прека потреба људи за побољшање здравственог стања. Уживање некад, такође, није имало временско ограничење, него коме колико воља, док је бањање у трајању од 21 дана показивало најбоље ефекте у опоравку. Тога годинама више нема, што због заостатка српских бања за комшијском понудом, што због полупразних џепова већег дела становништва. Не важи више ни правило да у бање иду само људи у годинама, већ је све више младог света и породица са малом децом у потрази за садржајима који брзопотезно пуне батерије. Не бележе се више рекордне посете, стечене позиције наших бањских центара полако се губе, а боравак се свео на продужени викенд.
Евидентно је да природни ресурси постоје (ваздух, термалне и минералне воде, блато, гас) и да помажу, али многе друге ствари које се данас могу видети, не само у бањама, већ и широм Србије, указују да нисмо довољно спремни или способни да богом дано надоградимо, заокружимо причу и остварујемо приходе попут Словенаца и Мађара.
Посета би могла бити и боља кад би се решили бројни проблеми, међу којима се, према речима Владана Вешковића, секретара Удружења бања Србије, на првом месту издваја недостатак јасно профилисаног бањског туристичког производа за свако бањско место.
– Бањске туристичке дестинације треба третирати као интегрисане туристичке производе, јасно издиференцирати медицинске индикације, нагласити уникатне вредности у овом домену, али и компаративне предности у туристичким садржајима. На препоруку Европског удружења бања мора се наћи модалитет за јасно разграничавање здравствених установа у бањама које могу поћи у правцу јачања велнес садржаја ( без запостављања медицине), од оних здравствених установа које ће остати искључиво центри за рехабилитацију, каже Вешковић.
И док се код нас још увек само навелико говори о стратегији, развоју, компаративним предностима и традицији српског бањског туризма, светска искуства показују да изградња велнес центара, у које с времена на време долазе људи у пуној снази због превентивне рехабилитације, доноси сјајне резултате. Износећи ове чињенице, Бранко Кривокапић, директор Удружења хотелско угоститељске привреде – ХОРЕС, изнео је и бојазан да Србија на неки начин гаси нешто с чим је могла да се дичи. Објашњење лежи у великој истини да туристи који озбиљно мисле о бањама и велнесу, нису у Србији, већ у Словенији или у Мађарској.
Да наши туристи добро знају шта желе и да због тога од визне либерализације словеначке бање бележе велики број долазака туриста из Србије, потврђује Љиљана Черовић из Туристичке организације Србије и уједно износи тешкоће које прате промоцију наших бања на домаћем и страном тржишту.
– Нисмо конкурентни са ценама на светском тржишту, а свега шест одсто страних туриста борави у нашим бањама. Поставља се питање како промовисати наше бање, као здравствене или туристичке центре. Када странцима кажете бања, они пре свега мисле на опуштање, одмор, забаву... За наше бање кажу да су здравствени центри. Због тога би, можда, с обзиром на веома квалитетан медицински кадар у бањама, поједине требало да се профилишу као здравствени центри, а оне друге да буду туристички центри окренути обогаћивању садржаја, – истиче Черовић.
-----------------------------------------------------------
Какве бање желимо
Велики проблем је што туризам у бањама воде болнице. То је можда природно за болеснике који долазе на лечење, али не и за туристе који долазе да се одморе и забаве. Зато је неопходно је што пре донети одлуку какве бање желимо, а и да се бање што пре саме определе да ли ће бити посвећене лечењу и рехабилитацији или рекреацији. На тај начин дошло би се до јасног позиционирања бања, а и нвеститори би знали да ли улажу у здравствени или велнес туризам, изјавио је државни секретар за туризам Горан Петковић.
Текст и фото: Сенка Лучић
објављено: 10.06.2010.
