Туризам, као доста сложена делатност намеће много различитих
аспеката о којима се мора водити рачуна. Зато су мастер планови потребни
или неопходни, као комплетно сложена слика коју дестинација мора да
пружи.
Кроз мастер планове развоја туризма у различитим регионима, Србија има добро обрађене атракције и добро припремљена места за улагања и бизнис нових инвеститора. Поред великих, врло битни су и мали предузетници који могу да се баве потребним туристичким услугама.
Једна од најзначајнијих рута је Дунавска рута, Коридор 7, који може да донесе велике приходе, какве има примера ради Мађарска, која много профитира од крузера и долазака туриста Дунавом. Према речима Горана Петковића, државног секретара за туризам Министрства економије и регионалног развоја, Србија жели да узме свој део колача и искористи заједно са Румунијом делту Дунава, која је у Европи побудила невероватну глад за авантуризмом-европском Амазонијом. То нама даје шансу да те људе који тражећи авантуру иду у Румунију, пресретнемо овде и део њих задржимо и укључимо се у колач дунавског туризма.
Направиљени су мастер планови развоја горњег Подунавља ( за Сомбор и Апатин) и доњег Подунавља (од Сребрног језера-Великог Градишта до Кладова). Ове године завршен је мастер план развоја туризма на Фрушкој гори и Сремским Карловцима. То су добре основе да се развије туризам на Дунаву и да се укрсти са Путем римских царева.
У причи о Дунаву, Петковић је истакао Лепенски вир, где ће привремена конструкција (постављена 1967. године) над налазиштем у Ђердапској клисури, сад бити замењена једном врло атрактивном стакленом куполом која истовремено треба баш овде да заустави бродове (500 – 600) и путнике који пролазе Дунавом кроз Србију. Туристима морају да се пруже основни културни услови (прање руку, обилазак локалитета у свим временским условима, одмор, кафа, храна, сувенири...) да би отишли задовољни.
– Зато су нам потребни визиторски центри које смо почели као туристичку инфраструктуру да дижемо на кључним местима и свакако је Лепенски вир је један од највећих. Ове године отворићемо Сирмијум у Сремској Митровици, један од четири царска града бивше Римске империје, нешто што постоји само на четири места у свету и заиста је атракција. Од прошле године већ ради нови визиторски центар на Палићу, а добар визиторски центар се завршава на Дивчибарама и на два места на Голији, а за Нову годину биће отворен на Златибору. И тако редом, једну по једну кључну туристичку дестинацију опремаћемо базичном туристичком инфраструктуром. Исто као и нечим што спада у основне, елементарне потребе људи, а то су јавни тоалети, којих нема на Златибору, у нашим бањама, на Палићу...О томе ми не бисмо требали да причамо кад говоримо о Стратегији развоја туризма, али морамо, јер немате стратегију ако немате основне елементе ланца вредности, јасан је став државног секретара.
------------------------------------------------
Рурални туризам
Лепо сређена етно села каква ничу по Западној Србији, као салаши по Војводини, јесу велики туристички потенцијал Србије, а Петковић каже да ће министарство покушати да такве дестинације професионализује, охрабри, можда и провуче кроз неки од програма образовања, како би их доведели у позицију да своје гостопримство преточе у један пристојан и одржив бизнис. Пипремају се различити програми, од којих је најзначајнији са Уједињеним нацијама о развоју руралног турзма и то на одржив начин, кроз који ће четири пилот подручја бити оспособљена да успешно развијају сеоски туризам.
Кроз мастер планове развоја туризма у различитим регионима, Србија има добро обрађене атракције и добро припремљена места за улагања и бизнис нових инвеститора. Поред великих, врло битни су и мали предузетници који могу да се баве потребним туристичким услугама.
Једна од најзначајнијих рута је Дунавска рута, Коридор 7, који може да донесе велике приходе, какве има примера ради Мађарска, која много профитира од крузера и долазака туриста Дунавом. Према речима Горана Петковића, државног секретара за туризам Министрства економије и регионалног развоја, Србија жели да узме свој део колача и искористи заједно са Румунијом делту Дунава, која је у Европи побудила невероватну глад за авантуризмом-европском Амазонијом. То нама даје шансу да те људе који тражећи авантуру иду у Румунију, пресретнемо овде и део њих задржимо и укључимо се у колач дунавског туризма.
Направиљени су мастер планови развоја горњег Подунавља ( за Сомбор и Апатин) и доњег Подунавља (од Сребрног језера-Великог Градишта до Кладова). Ове године завршен је мастер план развоја туризма на Фрушкој гори и Сремским Карловцима. То су добре основе да се развије туризам на Дунаву и да се укрсти са Путем римских царева.
У причи о Дунаву, Петковић је истакао Лепенски вир, где ће привремена конструкција (постављена 1967. године) над налазиштем у Ђердапској клисури, сад бити замењена једном врло атрактивном стакленом куполом која истовремено треба баш овде да заустави бродове (500 – 600) и путнике који пролазе Дунавом кроз Србију. Туристима морају да се пруже основни културни услови (прање руку, обилазак локалитета у свим временским условима, одмор, кафа, храна, сувенири...) да би отишли задовољни.
– Зато су нам потребни визиторски центри које смо почели као туристичку инфраструктуру да дижемо на кључним местима и свакако је Лепенски вир је један од највећих. Ове године отворићемо Сирмијум у Сремској Митровици, један од четири царска града бивше Римске империје, нешто што постоји само на четири места у свету и заиста је атракција. Од прошле године већ ради нови визиторски центар на Палићу, а добар визиторски центар се завршава на Дивчибарама и на два места на Голији, а за Нову годину биће отворен на Златибору. И тако редом, једну по једну кључну туристичку дестинацију опремаћемо базичном туристичком инфраструктуром. Исто као и нечим што спада у основне, елементарне потребе људи, а то су јавни тоалети, којих нема на Златибору, у нашим бањама, на Палићу...О томе ми не бисмо требали да причамо кад говоримо о Стратегији развоја туризма, али морамо, јер немате стратегију ако немате основне елементе ланца вредности, јасан је став државног секретара.
------------------------------------------------
Рурални туризам
Лепо сређена етно села каква ничу по Западној Србији, као салаши по Војводини, јесу велики туристички потенцијал Србије, а Петковић каже да ће министарство покушати да такве дестинације професионализује, охрабри, можда и провуче кроз неки од програма образовања, како би их доведели у позицију да своје гостопримство преточе у један пристојан и одржив бизнис. Пипремају се различити програми, од којих је најзначајнији са Уједињеним нацијама о развоју руралног турзма и то на одржив начин, кроз који ће четири пилот подручја бити оспособљена да успешно развијају сеоски туризам.
објављено: 04/11/2009
