Србија на карти европских пешачких рута

      Планинарски савез Србије од пре две године је пуноправни члан Европске пешачке асоцијације (основана пре 40 година са седиштем у Прагу) и од тада се водила борба да неки од 11 европских пешачки путева, прођу и кроз Србију. Иначе Планинарски савез Србије има 17.000 чланова у 165 друштава, односно добру инфраструктуру распоређену по целој Србији.

     Према речима Бориса Мићића, председник Планинарског савеза Србије, уз помоћ комисије за европске путеве у томе се и успело, тако да је у октобру ове године званично одобрено да два европска пешачка коридора прођу преко територије Србије.

– То су путеви Е4 и Е7 с тим што један иде Источном, а други Западном Србијом. Европским пешачким путевима се крећу туристи, планинари, спортисти који желе да пређу одређену дистанцу у континуитету или за викенд или за један дан – све је ставар слободне воље и времена. На тим путевима мора бити обезбеђено добар смештај и наравно пансиони за исхрану, што је врло значајно за нас јер ћемо тако подићи ниво услуга, посебно у пределима где тога раније није било, истиче Мићић.

    Циљ је да путеви воде кроз природу (никако асфалтом), односно подразумевају близину културно-историјских споменика, планина, бања, како би код нас дошао што већи број туриста пешака. Они важе за врло захвалне госте, јер схватају значај очувања животне околине, тиме што је не угрожавају и не остављају отпад.

     Од почетка је присутна подршка Сектора за туризам Министарства економије и регионалног развоја, и заједничким снагама се настоје да овај пројекат спроведу до краја, а самим тим и промовишу на домаћем и међународном тржишту. У том правцу према речима Горана Петковића, државног секретара за турузам, потребно је урадити трасирање и добру сигнализацију путева, детаљне карте у папирном и електронском облику, како би пешаци знали куда да се крећу, где да ручају, спавају, купе сувенир, шта да посете...Туристи овог типа су добри потрошачи, због чега се апелује на мештане да не дирају сигнализацију која ће бити постављена, јер им она може довести госта на врата, односно зараду на кућном прагу.

-----------------------------------------------

Европски пешачки коридори Е4 и Е7

     Е4 полази од Гибралтара и протеже се преко Пиринеја и језера Констанца и Балатон па све до Србије где на источној страни започиње од Кањиже. Даља траса води преко Царске баре, Београда, Ђердапа до кањона Јерме, где прелази у Бугарску и пут даље наставља у правцу грчког острва Крита све до Кипра.

     Е7 започиње на Канарским острвима у Атлантику, па се преко медитерана, Андоре и Француске, протеже дуж италијанског језера Гарда и јужне Мађарске. Следи територија наше земље и поменута западна варијанта која полази од Палића, па преко Бача, Новог Сада, Засавице, Рајца и Златибора, наставља до Сопотнице, затим Ђавоље Вароши и Власине до најјужније планине Дукат, одакле поново води у Бугарску.

Сенка Лучић

објављено: 16/12/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Srbija-na-karti-evropskih-peshachkih-ruta.sr.html

Предности и мане домаћег туризма

Срби гостопримљиви, али понекад недовољно сервисно оријентисани

(Фото Раде Крстинић)

     Србија не само да је добро позиционирана него и у маркетингшком смислу има важну компаративну предност, а то је приступачност. До Србије се лако може доћи из Европе. Европљани воле да путују, имају навике да уче, умеју да уживају у храни и природним лепотама, и за њих је интересантно да дођу у Србију, што ми можемо да остваримо. Овако је, обраћајући се студентима неколико факултета у оквиру промоције Програма Уједињених нација за младе волонтере у туризму, говорио Горан Петковић, државни секретар за туризам Министарства економије и регионалног развоја. Поред приступачности, истакао је да имамо и неке друге стратешке предности, пре свега географски добро лоциран Београд који се сам од себе позиционирао и као главни туристички, административни и спортски центар. Београђани и остали становници Србије су гостопримљиви, воле и праве забаве због себе што је одлична ствар, јер се тако ствара атмосфера којој се други лако прикључе.

     Део те атмосфере су манифестације, а Петковић се присетио да је долазећи у државну администрацију (пре две године), у календару туристичке организације у то време било 550 регистрованих манифестација. Жеља му је у први мах била да се то „прочисти” и број значајно смањи, али је убрзо увидео да је његов типичан академски поглед на туризам, био одвојен од стварности.      Сасећи манифестације значило би сасећи значајан део амбијента који Србија може да понуди, казао је Петковић и повезао то са емоцијама, односно нематеријалном ефекту, уживању и искуству које посетилац или туриста понесе са неке дестинације.
Сликовито објашњење уследило је на примеру Гуче из које се људи враћају опијени, не пићем, него атмосфером која их је тамо захватила. Ту врсту опијености они носе са собом, преносе другима и то је она кључна стратешка предност коју има српски туризам.

     

     Од набрајања свих предности Србије, Петковић је одустао јер је могло да потраје, али се осврнуо на неке од недостатака, а реално има их много. 

    – Ми јесмо гостопримљиви, али понекад нисмо довољно сервисно оријентисани. Волимо да угостимо, али не волимо да услужимо. А госта морате да услужите. Врло радо бисмо неког дочекали, спаковали му теглу слатког и не бисмо то наплатили, али ако треба у поноћ да се пробудимо, потрчимо до госта, онда гунђамо и то нам понекад не прија. Морамо овој нашој гостопримљивости да додамо професионализам, али тако да тај професионализам не убије гостопримљивост. Напротив, да му буде додатак и то је задатак младог света да кроз школовање и стицање професионалних знања и навика, помогну да српски туризам сутра буде водећа локомотива развоја многих неразвијених региона у Србији, речи су секретара за туризам.
Врло значајан задатак неких нових генерација пре свега анимирање домаћег, локалног тржишта, јер, како смо чули Срби су заборавили да путују по сопственој земљи. Још понекад одемо у Египат или у Турску, али по Србији смо заборавили да путујемо и већина никад није била у Ресавској, Злотској, Рајковој или Стпића пећини, по нашим манистарима...
На значајан пад у домаћем туризму у овој години утицала је светска финансијска криза и борба предузећа да преживе, док се с друге старне долазак страна повећао.

     – Интересантна је ствар да је страни туризам у Србији у првих пет месеци био позитиван, као да смо ми нека врста „кризних профитера”. Сва отказана путовања на даљину слила су се у регион и део тих путовања смо ми покупили. Једанаест посто више ноћења смо имали у првих осам месеци што нам само говори да ћемо наредне године ако сетска привреда и туризам буду кренули путем опоравка имати озбиљнији задатак да то одржимо, јер ће опет Словенци, Мађари, Румуни и они који су почели да долазе у Србију ове године, отићи у Турску, Грчку или Шпанију, а ми ћемо морати да нађемо други маркетингшки начин како да неке друге госте овде доведемо, истакао је Петковић.

      У том правцу Србија се поред редовних активности и учешћа на великим сајмовима у Лондону, Милану или Мадриду, јако велики значај ставила на маркетинг у региону и то се на на добар начин враћа. Кренуло се у маркетингшки поход земље суседа, примера ради на Мађарску, потом и на Румунију, где је у Темишвару рађена промоција туризма на румунском језику. Трубачи су ишли у Љубљану, јер се осетио пад доласка словеначких туриста у предходној години...

Сенка Лучић

објављено: 25/11/2009

Kрушевац: сјај старе престонице

    Недавно одржана „Изложба туристичких публикација Србија 09.” у организацији Туристичке организације Крушевац била је уједно и повод да сви учесници, а међу њима и ми, кренемо у обилазак града
   Мала али одабрана екипа градске туристичке организације на челу са Бобаном Јовановићем, в.д. директора, потрудила се да нам дводневни боравак учини што угоднијим, да нас упозна са културно-историјским наслеђем и осталим туристичким потенцијалима.

    У друштву водича Маје Бајић, обилазак смо почели од здања Градске управе и централне дворане (Мозаик сала) карактеристичне по циклусу мозаика обједињених под називом „У славу Крушевца”. Уследила је шетња до Археолошког парка – Лазаревог града, до остатака средњевековног града Крушевца, саграђеног 1371. године по налогу кнеза Лазара.

 

      Парком доминира црква Лазарица грађена у 14. веку у моравском стилу и у славу деспота Стефана, прворођеног сина кнеза Лазара и наследника престола. У њој је причешћена војска пред полазак на пут страдања на Бој на Косову, једину битку у историји у којој су оба владара страдала (кнез Лазар и Мурат). Црква слави рођење Пресвете Богородице, свакодневна су богослужења у њој и изузетно је посећена. У порти иза цркве је споменик, кнезу Лазару, откривен приликом свечаности шест векова града Крушевца, 1971. године, постављен тако да оснивач града увек гледа на своју цркву. Лево од споменика је Народни музеј, смештен у згради из 1863.године саграђеној за потребе крушевачке гимназије. Ту је и најочуванији остатак утврђења, главна кула која је некада била висока преко 20 метара и издељена на четири спрата, око које је и данас видан дубоки ров, некада испуњен водом, као водена одбрамбена баријера. Стаза поред куле одвела нас до Галерије Милића од Мачве у којој је смештен легат (150 слика) под називом „Косово - први праг Србије”, који је познати српски сликар поклонио Крушевцу 1999. године. У Галерији је и његов први штафелај, четкице, капа и плашт...

 

    У наставку је уследило упознавање са пратећом страном туризма Крушевца, угоститељском и хотелијерском понудом. Ручак организован у ресторану ,,Етно кућа” недалеко од централног градског трга и Споменика косовским јунацима, већ при самом уласку у објекат, обећавао је много. Етно кутак без превише детаља, памтићемо по домаћинској понуди квалитетне домаће хране и пића, љубазном и „окретном” особљу. Иако смо овде били само гости, изненадила нас је прича о ценама ниским за све оно што се нуди, а посебно за „комплет до подне”(слатко, јутарња кафа, и ракија уз дневне новине на столу) за само 40 динара. Након свега ваљало је мало одморити, те смо се тако само на кратко разишли по хотелима, не би ли мало одморили до новог изненађења које су нам домаћини организовали у вечерњим сатима. Наша екипа је имала привилегију да буде смештена у Вили „Бисер” отвореној почетком августа. Овај мали породични хотел, располаже са 15 јединица (соба и апартмана) са укупно 31 и у понуди има ноћење са доручком на бази шведског стола. Цене за једну особу почињу од 2.200 динара, за две особе 3.600 динара у собама, док су у лукс апартманима нешто више...У вечерњим сатима завирили смо у потпуно реновирани ресторан „Вињак 5” отворен пре четири месеца и остали засењени његовом белином. Нови власници су заиста Крушевљанима понудили место какво им је недостајало за дневне, али и затворени баштенски део капацитета и до 700 људи за вечерње изласке. ------------------------------------
Легенде о имену Крушевац и надимку Чарапани
     По првој град је добио име по крушкама које су добро рађале у овом крају, а по другој, много вероватнијој по камену крушац, који је вађен из оближње реке Западне Мораве и коришћен за градњу средњевековног утврђења.
    Надимак „Чарапани” на који су мештани доста поносни, добили су по историјском догађају који се десио 1806. године: Једна чета је нечујно ушла у град који је био под Турцима, а то су извели тако што су изули своју обућу и ушли у чарапама, изненадивши тако Турке.

Текст и фото: Сенка Лучић

објављено: 18/11/2009

 

  

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Krushevac-sjaj-stare-prestonice.sr.html

Крушевац: Туризам на прави начин

     Пету годину заредом у граду Крушевцу у оквиру Изложбе туристичких публикација додељене су награде за развој и унапређење туризма у Србији.


   

















  Титулу „Најбоља туристичка публикација” за 2009. годину у категорији Једнолисна туристичка публикација понела је ТО Мајданпек уз образложење жирија да су приказали топлу публикацију која симболизује питомост српског сеоског домаћинства и нуди обиље прегледних информација. Специјална признања у овој категорији добиле су ТО Инђија, ТО Крагујевац и ТСЦ ,,Златар” Нова Варош.

     Награда за најбољу Вишелисну туристичку публикацијудо 50 страница припала је ТО Оџаци, а специјалне награде ТО Чачак, ТО Србија, ТО Републике Српске.
Туристичка организација Србије победник је у категорији Вишелисна туристичка публикација са више од 50 страница. Најбољи Допунски промотивни материјал (кесе, блокови, фасцикле, беџеви, качкети) имала је ТО Шабац, а специјалне награде добиле су и туристичке организације Голупца и Мајданпека.

 















   
   У категорији Туристичка мапа победник је ТО Београда, а специјално признање отишло је у руке запослених у Спортско туристичком центру Бајина Башта.Најоригиналнију туристичку публикацију имала је ТО Лесковца, док је специјално признање припало ТО Бач. Видео монографија Туристичке организације Краљево ,,Трансроманика” која представља културно средњевековно наслеђе Србије проглашена је за најбољу у категорији Аудио-видео публикација, а специјална признања нашла су се и у рукама представника туристичких организација Горњег Милановца, Великог Градишта и Ниша


     Овом приликом додељена су и специјална признања ван категорије и то: за регионалну сарадњу у туризму – ТО Требиње; за успешну поромоцију српске туристичке понуде –Туристичкој организацији Србије и ТО Београда.

     Интересантно, а можда и дискутабилно је то што се на додели награда није појавио нико од преставника (ТОС-а и ТОБ-а) водећих кућа у српском туризму, што би се најкраће могло окарактерисати као непрофесионалност или непоштовање туристичких радника из читаве Србије, који свакако у целокупној туристичкој понуди наше лепе земље имају изузетно важну улогу.

Текст и фото: С. Лучић

објављено: 11/11/2009

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Turizam-na-pravi-nachin.sr.html 

Мастер планови развоја туризма

 

 

 

    Туризам, као доста сложена делатност намеће много различитих аспеката о којима се мора водити рачуна. Зато су мастер планови потребни или неопходни, као комплетно сложена слика коју дестинација мора да пружи.

     Кроз мастер планове развоја туризма у различитим регионима, Србија има добро обрађене атракције и добро припремљена места за улагања и бизнис нових инвеститора. Поред великих, врло битни су и мали предузетници који могу да се баве потребним туристичким услугама.

     Једна од најзначајнијих рута је Дунавска рута, Коридор 7, који може да донесе велике приходе, какве има примера ради Мађарска, која много профитира од крузера и долазака туриста Дунавом. Према речима Горана Петковића, државног секретара за туризам Министрства економије и регионалног развоја, Србија жели да узме свој део колача и искористи заједно са Румунијом делту Дунава, која је у Европи побудила невероватну глад за авантуризмом-европском Амазонијом. То нама даје шансу да те људе који тражећи авантуру иду у Румунију, пресретнемо овде и део њих задржимо и укључимо се у колач дунавског туризма.
Направиљени су мастер планови развоја горњег Подунавља ( за Сомбор и Апатин) и доњег Подунавља (од Сребрног језера-Великог Градишта до Кладова). Ове године завршен је мастер план развоја туризма на Фрушкој гори и Сремским Карловцима. То су добре основе да се развије туризам на Дунаву и да се укрсти са Путем римских царева.
 
     У причи о Дунаву, Петковић је истакао Лепенски вир, где ће привремена конструкција (постављена 1967. године) над налазиштем у Ђердапској клисури, сад бити замењена једном врло атрактивном стакленом куполом која истовремено треба баш овде да заустави бродове (500 – 600) и путнике који пролазе Дунавом кроз Србију. Туристима морају да се пруже основни културни услови (прање руку, обилазак локалитета у свим временским условима, одмор, кафа, храна, сувенири...) да би отишли задовољни.

     – Зато су нам потребни визиторски центри које смо почели као туристичку инфраструктуру да дижемо на кључним местима и свакако је Лепенски вир је један од највећих. Ове године отворићемо Сирмијум у Сремској Митровици, један од четири царска града бивше Римске империје, нешто што постоји само на четири места у свету и заиста је атракција. Од прошле године већ ради нови визиторски центар на Палићу, а добар визиторски центар се завршава на Дивчибарама и на два места на Голији, а за Нову годину биће отворен на Златибору. И тако редом, једну по једну кључну туристичку дестинацију опремаћемо базичном туристичком инфраструктуром. Исто као и нечим што спада у основне, елементарне потребе људи, а то су јавни тоалети, којих нема на Златибору, у нашим бањама, на Палићу...О томе ми не бисмо требали да причамо кад говоримо о Стратегији развоја туризма, али морамо, јер немате стратегију ако немате основне елементе ланца вредности, јасан је став државног секретара.

------------------------------------------------
Рурални туризам

    Лепо сређена етно села каква ничу по Западној Србији, као салаши по Војводини, јесу велики туристички потенцијал Србије, а Петковић каже да ће министарство покушати да такве дестинације професионализује, охрабри, можда и провуче кроз неки од програма образовања, како би их доведели у позицију да своје гостопримство преточе у један пристојан и одржив бизнис. Пипремају се различити програми, од којих је најзначајнији са Уједињеним нацијама о развоју руралног турзма и то на одржив начин, кроз који ће четири пилот подручја бити оспособљена да успешно развијају сеоски туризам.

Сенка Лучић

објављено: 04/11/2009

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Master-planovi-razvoja-turizma.sr.html 

У сусрет новогодишњим празницима

     Колико год да нас је лепо време инспирисало на путовања, толико нам наш организам и у овом јесењем сивилу просто намеће да се искључимо од свега што нас свакодневно замара, и нову снагу потражимо на неком посебном месту. Таквих места у Србији је пуно, само су потребе, жеље и могућности различите. Пресудан фактор у избору, неретко је преко потребан мир за бављење собом и активностима за које најчешће у свакодневници немамо времена.


     Шетња по природи, добра књига у руци, стони тенис, билијар, теретана, сауна, топла соба и укусна домаћа храна, пријају али истовремено изискују добру организацију уколико све ово покушамо да уклопимо уз обавезе у сталном животном окружењу. Међутим, ако се само мало померимо, у поменутом можемо уживати примера ради у селу Јежевица, у близини Пожеге и Дивчибара. Од класичног српског села Јежевица се разликује само у једном, а то је разноврсност садржаја и комфор у сваком смислу у хотелу „Јеле-Јежевица”. У викенд или нешто дужем боравку, у Јежевици своју оазу мира проналазе породични и пословни људи, спортске екипе, млади. Свако проводи време онако како му одговара, нико ником не смета, чак се и лепа пријатељства овде рађају. Како смо сазнали од Мице Јелић, власнице поменутог објекта цене су на нивоу прошлогодишњих, што значи можда и ниске у односу на квалитет понуде. Међутим, криза је свуда, а домаћини су свесни да је празан кревет најскупљи. Пратећи тренутно стање, и цене припремљених новогодишњих пакет аранжмана су, веровали или не за око пет посто ниже него прошле године.

-------------------------------------------------
Дочек Нове године

 

 

      У сусрет новогодишњим празницима, у хотел Јеле-Јежевица већ стижу прве резервације за свечани дочек Нове године уз звуке староградске и забавне музике и обавезне јежевачке специјалитете.      У понуди је дочек са преноћиштем и доручком по цени од 6.650, а у резиденцији 7.510 динара по особи. Међутим, како сви ми обично волимо да спојимо лепо и корисно, изузетно привлачни могу бити тродневни и четвородневни празнични пакет аранжмани. Примера ради у Јежевици је за три дана (две ноћи) потребно издвојити 12.500, а у резиденцији 13.350 динара. За четири дана (три ноћи) потребно је 15.250, у резиденцији 16.525 динара по особи.
-----------------------------------------------


Излетничке туре

     И у току новогодишњих празника домаћини су расположени да за своје госте организују излетничке туре до : Горње Добриње- родног места Кнеза Милоша Обреновића, манастира у Овчарско-кабларској клисури, Етно села у Сирогојну или Коштунићима, Такова, Мокре Горе, Дивчибара, Златибора или Таре...

Текст и фото: С. Лучић

објављено: 04/11/2009

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/U-susret-novogodishnjim-praznicima.sr.html 

Шпанска донација сеоском туризму

Србији четири милиона долара из шпанског фонда Миленијумских развојних циљева

 

 

      Заједнички програм агенција Уједињених нација „Одрживи туризам у функцији руралног развоја”, који су 15. октобра у Влади Србије потписали српски министри за економију и пољопривреду Млађан Динкић и Саша Драгин, амбасадор Шпаније у Србији Ињиго Де Паласио Еспања и стални кординатор УН у Србији Вилијам Инфанте, вредан четири милиона долара је врло комплексан пројекат. Реч је о највећем пројекту Уједињених нација посвећеном развоју туризма, а први следећи, после овог пројекта у Србији је пројекат у Турској вредан 3,2 милиона долара.

      Програм финансирања туризма у неразвијеним подручјима Србије трајаће до априла 2012. године и требало би да помогне сеоским газдинствима да споје своју пољопривредну производњу са туристичком понудом, а на основу шпанске донације жене ће имати предност у запошљавању.

Признање Србији

     Ово је према речима министра Динкића тренутно највећи појединачни пројекат у области туризма УН што је својеврсно признање Србији која је на последњој Генералној скупштини Светске туристичке организације изабрана у њен Извршни савет. Он је оценио да је сеоски туризам велика шанса за смањење сиромаштва и стопе незапослености у селима, али и за равномернији регионални развој. На конференцији за новинаре уприличеној овим поводом у Влади, Динкић је истакао да је Србија једина земља у Европи где је у време економске кризе повећан број долазака страних гостију за пет одсто, док је пораст ноћења страних туриста био 11 одсто. Прошлогодишња зарада од туризма у Србији била је милијарду долара, а приближно толико се, према Динкићевим речима, очекује и у овој години.

     Ова вест свакако ће охрабрити људе, посебно младе који живе на селу да остану на својим огњиштима. Како је рекао министар Драгин, за останак младих на селу није довољно само подстицати развој пољопривреде, већ и отварање могућности да зараде и у другим делатностима, како би у местима у којима живе могли да задовоље своје потребе.

     Србија, где од туризма живи 300.000 људи, како је указао амбасадор Еспања, може много да научи на примеру Шпаније која је трећа земља у свету по броју страних туриста и где је годишња зарада у тој делатности 56 милијарди долара.

Комплексност и реализација

       Пројекат је комплексан због тога што шест агенција Уједињених нација учествује у његовој реализацији, на челу са две агенције – Светска туристичка организација и Организација за храну и пољопривреду (ФАО), док је СТО у овом пројекту водећа. Оно што је њихова методологија у реализацији овог пројекта, како смо сазнали у сектору за туризам при Министарству економије и регионалног развоја, може се свести у три главне активности:
     - Прва фаза обухватаприпрему плана, односно оквира развоја сеоског туризма у Србији и ми ћемо кроз овај пројекат о трошку Уједињених нација доћи до стратегије развоја сеоског туризма. Друга фаза пројекта креће током реализације прве фазе и подразумева формирање локалних капацитета, односно онога што је нови Закон о туризму предвидео као организације за управљање одређеним дестинацијама, у овом случају сеоским. Ми таквих организација немамо и сада ћемо бити у прилици да донаторским средствима помогнемо формирање професионалних структура које треба да раде на развоју капацитета на одређеном подручју и на маркетишком пласирању тих капацитета. Да би сеоски туризам опстао јако је важно да постоји префесионална структура захављујући чијој активности ће се капацитети пунити. У трећој фази, када будемо направили имплементационе, организационе структуре радићемо четири пилот пројекта што ће допринети да ова четири региона буду оспосбљена за рад сеоских туристичких кластера у њима. Реч је о Источној Србији, односно долини Тимока, затим Доњем Подунављу што је важно као укључивање Дунава као туристичког потенцијала. Трећи регион је друга страна Дунава, односно Јужни Банат који је најнеразвијенији део Војводине и четврти регион је регион Централне и Западне Србије – Љиг, Мионица, Лајковац. Уколико се погледа са економског аспекта реч је о четири мање развијена региона, сеоским, руралним подручијима који кроз развој сеоског туризма треба да постигну значајне економске, односно социјалне циљеве. Један од социјалних циљева јесте давање мотива девојкама и женама да остану на селу – поручују из сектора за туризам.

Приредила С. Лучић

објављено: 28/10/2009

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/SHpanska-donacija-seoskom-turizmu.sr.html 

Рајски одмор у Леушићима

У 25 села рудничко – таковског краја 80 домаћинстава укључено у сеоски туризам, а гостима на располагању 572 лежаја

     Једна од ретких општина која у Србији предњачи по броју категорисаних сеоских домаћинстава, броју лежајева, квалитету смештаја и услуга у сеоском туризму јесте Горњи Милановац. У друштву Златане Петровић, задужене за сеоски туризам у ТО Г. Милановац, упутили смо се у Леушиће, једно од 25 села у којима је 80 домаћинстава укључено у сеоски туризам, а гостима на располагању 572 лежаја. Пред нама и око нас низали су се предели обојени првим јесењим бојама, изоловани од прометних саобраћајница. Права идила, после суморног дана у српској престоници.

    – Природа је према рудничко – таковском крају била благонаклона, и он без обзира на доба године привлачи бројне туристе, рекреативце, једном речју заљубљенике у природу и све њене чари. Ту су и бројни културно-историјски споменици које гости наше општине радо посећују, објашњавала нам је Златана док смо се вијугавим, али добрим путем приближавали домаћинству Слободана Јевтовића.

                                                                        Октобарска слика села
   Испред дворишта права октобарска слика села, казан за печење ракије у пуном погону. Тек толико да схватимо да вреди у правом тренутку бити на правом месту. После срдачне добродошлице, уводећи нас у пространо двориште од 30 ари, домаћин нас прво сврати у подрум (бачварију) где се цењени производ (ракија) чува. Дегустација је уследила нешто касније уз ручак, док смо се помало промрзли од разгледања домаћинства, огрејали у „салону за пријем” поред пећи из које се ширила топлота добро распаљене ватре.

 

 

        У Рајским конацима све одише старом српском архитектуром и осећа се дах прошлих времена. И све то у низу неколико старинских кућа, реновираних у шумадијском стилу, где је очигледно да маште и укуса није мањкало. Зграде оплемењене топлим бојама, етнографским и уметничким детаљима, време проведено овде, тридесетак километара од Горњег Милановца утолико чине пријатнијим.
    – Домаћинство је старо, али добро одржавано и обнављано. Све ово смо правили и радили само због нас али се касније испоставило да се може радити овај посао тако да стално нешто додајемо и прилагођавамо гостима. Регистрована су 24 лежаја, речи су нашег домаћина док нам показује два објекта у којима су неки радови још у току и где ће за разлику од осталих који су у систему парног грејања, основни извор топлоте бити пећи на дрва.

                                                              Предност бављење сеоским туризмом

      У једној од соба у великој кући показује нам слику на којој је председник удружења пилота-ветерана Америке. Слика није сасвим случајно ту, већ зато што је баш у кући Јевтовића спашено неколико америчких пилота и отуда су овде честе посете из те земље, а једна чак крајем ове недеље. То нас је навело да упитамо како сеоски туризам функционише у јесен и зиму, али Слободана то не плаши јер како рече, предност је бавити се сеоским туризмом, а његови стари - нови гости долазе без обзира на годишње доба.

     – Путеви се добро одржавају тако да у свако доба гости до нас могу доћи сопственим аутомобилима. Долазе са свих страна, појединци и групе. Најредовнији су Београђани и Војвођани, мада за њима не заостају ни странци. За нас сазнају преко сајта, мада имамо и свесрдну подршку локалне туристичке организације, медија... Ипак, најбоља препорика је од уста до уста, од људи који су одавде отишли задовољни. Интересантно је и то што је међу гостима у последње време много младог света и одлични су гости. Сви они с јесени и током зиме воле шетње по природи, често оду до Коштунића (5-6 км) или се провозају по таковском крају, истакао је Јевтовић.

      Ценовник смо свесно прескочили, али довољно је рећи да новац овде више вреди и да све што дате подмирује комплет пиће и храну (домаћа) у неограниченим количинама (као на слави), спавање...Ово последње, оставили смо за неки други пут, али чорбу од вргања пробали смо чим се чинија нашла пред нама. Иако је главно јело већ било на столу, на репризној чорби нико нам није замерио у овој домаћинској кући. На ред су дошле пите од бундева и јабука, а за следећи сусрет обећана је пита од шљива.
 
     Пред полазак смо завирили и у зграду која се тек опрема (пространа тераса, дневни боравак са камином, сала за ручавање, у поткровљу још две собе, тоалет) и која ће од пролећа створити неке нове, још боље услове за госте.

-------------------------------------------------
Дочек Нове године

Годинама уназад код Јевтовића се долази и за дочек Нове године и како нам је рекао људи обично дођу дан раније на ноћење, а већ следеће јутро креће уз слатко, кафу, врућу ракију, добар домаћи доручак. Кратке шетње су редовна појава пре самих припрема за новогодишњу теревенку уз богату празничну трпезу и како доликује тој ноћи, проверене музичаре.

 

Текст и фото Сенка Лучић

објављено: 28/10/2009

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Rajski-odmor-u-Leushicima.sr.html 

Народни музеј у Аранђеловцу

Чувар изузетних збирки

      Народни музеј у Аранђеловцу, надлежан за заштиту покретних културних добара на територији општина Аранђеловац и Топола, уједно је и старалац над пећином Рисовачом – значајним археолошким, палеонтолошким и спелеолошким налазиштем, које је под заштитом државе као културно добро од великог и природно добро од изузетног значаја. Такође, музеј је корисник окућнице Илије Милошевића (познатије као Етно домаћинство) чији комплекс представља значајан споменик народног градитељства Шумадије XIX века. Музеј планира његово уређење, али и изградњу Музеја палеолита и геонаслеђа. Тако би пећина Рисовача, Музеј палеолита и геонаслеђа и Етно домаћинство чинило једну целину на уласку у град, атрактивну за сваког посетиоца. Тиме би побољшали слику о Аранђеловцу и допринели развоју туризма, како града, тако и Буковичке бање.


     На иницијативу Савеза бораца, а средствима из месног самодоприноса, основан је Музеј револуције и социјалистичке изградње 14. јула 1981. године. Градња зграде (у стилу старе шумадијске куће, тачније, једноделне куће брвнаре са оџаклијом у средини и кровом на четири воде) за Музеј почела је 1982. године у непосредној близини буковичке цркве Св. Архангела Гаврила и Спомен чесме. Прва самостална изложба отворена је 26. новембра 1985. године.

Увећавањем фундуса музеја и запошљавањем радника свих музејских струка, музеј прераста у музеј комплексног типа у коме су заступљене: палеонтолошка, археолошка, нумизматичка, историјска, етнолошка и уметничка збирка, као и два легата; Душана Петровића Шанета и Радована Грујића.

     Данас Музеј има две сталне поставке. Једна је Изложба савремене уметничке керамике, настале на Meђународном фестивалу „Свет керамике” у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци”, где је оку посетилаца понуђено 250 експоната, дела наших и иностраних уметника. У галеријском изложбеном простору представљени су сегменти геологије, палеонтологије, археологије, историје и етнологије, чиме је обухваћен велики временски распон који се односи на пећину Рисовачу, град и општину.Атракцију за посетиоце представља реконструисани костур пећинског медведа.

----------------------------------------------

Уметничка керамика

Од других комплексних музеја у Србији, аранђеловачки се разликује по двема изузетним збиркама. Прва је Палеонтолошка збирка коју чини преко 2.000 фосилизованих остатака животиња леденог доба, односно, костију и зуба откривених у пећини Рисовачи. Ту је такође и јединствена збирка (преко 600 експоната) и изложба савремене уметничке керамике, која плени својом лепотом како у уметничком, тако и технолошком смислу. Музеј прима посетиоце радним данима у сезони (1. април – 15. октобар) од 9 до 17 часова, ван сезоне од 8 до 14 часова, а викендима и празницима од 10 до 14 часова (не ради 1. и 2. јануара, на Божић и први дан Ускрса).

--------------------------------------------

Пећина Рисовача 

Као и већина спелеолошких објеката у Србији и Рисовача је настала ерозијом подземних вода које су шириле пукотине формирајући канале и каверне. Дужина пећине износи 114 метара, а укупна дужина свих канала 159 метара. Тракасти мермерни оникс исталожен из топлих минералних вода, пећински накит Рисоваче, сталактити, сталагмити, стубови, корали, глобулити, у тоновима од снежнобелих до црвенкастих и смеђих, затим, део салива са калцитним стубовима названим Рисовачке оргуље и кристални руб Бела грива, доприносе свеопштем утискунепоновљиве лепоте и тајновитости овог спелеолошког објекта.
Пећина је станиште једне врсте слепог миша – малог потковичара који је, као и све остале врсте слепих мишева у Европи, угрожен и као такав заштићен. За посетиоце је први пут отворена 1987. године, а ове, 2009, преуређена је по највишим стандардима савремене презентације. Поред 16 инфопанела у Рисовачи је постављен калцификатор (реткост у Европи) који симулира настајање сталактита и сталагмита (убрзани процес). Пећина је отворена сваког дана у години од 9 до 17 часова.

Сенка Лучић

објављено: 21/10/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Narodni-muzej-u-Arandjelovcu-chuvar-izuzetnih-zbirki.sr.html 

Прелепа села око Крагујевца

    Од 64 села колико их има у крагујевачкој општини, свако има идеалне услове за бављење сеоским туризмом, а домаћини могућност да своје постојеће или вишак стамбених капацитета упосле, односно ставе на располагање гостима и на тај начин на свом прагу додатно зараде неки динар.

 
   

    Прича се већ завртела у селима: Страгари, Велики Шењ, Чумић, Каменица, Дулене, и Велике Пчелице где госте осим осим лепе Шумадије, препознатљивог гостопримства и повољних цена (од 800 до 1.350 динара) очекују лепо опремљени апартманима и собе за издавање.

     – У октобру смо заједно са Управом града основали комисију за категоризацију приватног смештаја и сеоских домаћинстава и на тај начин активно почели да радимо на сеоском туризму, почели са едукацијама домаћина, а на руку нам је ишло и то што је град Крагујевац у међувремену потписао један заједнички пројекат са белгијском НВО „Каритас” и владом Белгије.

     Они су финансирали штампу каталога „Одмор на селу- Крагујевац”, и организовали одлазак крагујевачких домаћина у обилазак села у горњомилановачкој општини где је овај вид туризма изузетно развијен. Захваљујући Каритас-у, домаћини из крагујевачких села путовали су и у Словенију, Фојницу (БиХ), а једна група и до Белгије, а све у циљу нових сазнања која би могли да примене у свом новом послу. Од тада па до почетка септембра 2009.године успели смо да категоришемо десет домаћинстава, капацитета око 35 кревета, каже Драгица Атанасијадис, менаџер маркетинга у туристичкој организацији Крагујевац.

    Све ово допринело је промоцији сеоског туризма у крагујевачкој општини али и анимирању домаћина из других села да у своје домове почну да примају туристе који желе одмор у селу.
-------------------------------------------------------------

Страгари, Велики Шењ, Каменица, Велие Пчелице, Дулене, Чумић...

      Први гости боравили су у Страгарима, варошици удаљеној 30 километара од Крагујевца која поседује стару Бању Вољевча. У овом селу је дуго времена функционисало Удружење жена „Смиље” захваљујући коме су многи сељани осим у туризму, изузетно активни у производњи сувенира, прављењем зимнице. 

   





















     Велики Шењ се налази на обронцима Рудника, 27 километара од Крагујевца. Богато је изворима топпле воде , коју је користио и краљ Милан Обреновић. Питомо шумадијско село Чумић удаљено је од матичне општине 23 километра. До села воде добре саобраћајнице, а најбољи начин да се упознају све његове лепоте јесте боравак код срдачних домаћина.
Боравак у селу Каменица може се искористити за обилазак манастира Враћевшнице, Милошеве куће или шетње Рудником.


 
   

     Село Велике Пчелице, ушушкано у подножју Гледићких планина је најближе градском језгру (15 километара), а посебан културни и туристички значај даје му манастир Денковац.
Испод планине Црни Врх смештено је живописно село Дулене у коме осим одмора у тишини недирнуте природе, боравак може да се искористи за обилазак културно-историјских споменика: спомен куће, манастира (Ралетинац, Саринац, Денковац) и Етно музеја.

Сенка Лучић

(Фото: ГТО – Зоран Петровић)

објављено: 21/10/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Prelepa-sela-oko-Kragujevca.sr.html 

Јахорина спремније чека госте

   

    У покушају да се опишу сва богатства и лепоте Републике Српске прича би могла и те како да потраје јер сваки град, планина, река, бања, манастир доносе нову инспирацију и завређују пажњу ма у ком делу године да се нађете на овој територији.
 
     Међутим, како је зимска сезона пред вратима, појавила се потреба, а указала и згодна прилика на Међународном сајму туризма у Новом Саду да проверимо стање ствари на олимпијској Јахорини за коју је долазећа сезона има посебан значај. Разлога је пуно, а како нам је рекао Предраг Лопатић из Туристичке организације Града Источно Сарајево, што шта се позитивно на Јахорини издешавало. У први план, као јако битну ствар истиче формирање Удружења хотелијера и први моменат (од после рата) да се води заједничка туристичка прича у којој још учествују Туристичка организација, Олимпијски центар и новоосновано Удружење „Олимпијске куће Јахорине” (власници кућа и соба за изнајмљивање са преко 2000 лежаја).


     Лопатић истиче и званичну најаву свих хотелијера да ће цене за наступајућу зимску сезону бити за двадесетак посто ниже од прошлогодишњих. Најскупљи остају хотели Термаг, Боард, Вучко, али у односу на услугу светског нивоа, новчани моменат је занемарљив. Сјајна прича за људе који воле неку домаћу, породичну атмосферу, или већа друштва јесте најам кућа за одмор – викендица. Све их је више са бољом инфраструктуром и местима за роштиљање, а најам, односно ђутуре нагодба, у зависности од категорије и од броја кревета, креће се од 70 до 150 евра дневно.
 
     У жељи да нам дочара све новине на Јахорини, наш саговорник нам је између осталог објаснио да туристе у овој сезони очекује и много више паркинг места. Наиме, на делу где је гро кућа за одмор, у Шаторском насељу, асвалтиралне су две споредне саобраћајнице чиме је решен паркинг простор што је ранијих година на неки начин била кочница. Једино где су цене још увек под знаком питања јесте вертикални транспорт којим газдује Олимпијски центар, мада, бар по ономе што смо имали прилике да чујемо у том делу не би требало бити неких осцилација у односу за прошлу годину.

     Уз све горе поменуто неопходно је истаћи и оно што читавом овом крају даје посебан печат, а то срдачни, спонтани људи пуни топлине за сваког госта ма одакле да дође, што посебно изненади стране туристе који из године у годину масовније пристижу.

-----------------------------------------------------------
Два шестоседа

     На Јахорини су у току радови на два шестоседа. По уговору, рок за завршетак радова је крај децембра и они за сада, према Лопатићевим речима иду сјајно, чак и испред рока.
Подсећања ради, зимска лепотица, омиљена међу скијашима располаже са више од 25 километара одлично уређених скијашких стаза повезаних жичарама и ски – лифтовима, које ће по неким проценама ако све буде текло по плану, уместо досадашњих 7.500 скијаша на сат, убудуће оквирно имати капацитет од десетак хиљада скијаша на сат.
Још једна битна ствар за Јахорину, која је у плану али још није сигурна за ову сезону, јесте прва фаза оснежавања, односно вештачког снега.

С. Лучић

објављено: 14/10/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Jahorina-spremnije-cheka-goste.sr.html 

Јесењи шарм Јастрепца

 

 

     С првим јесењим данима, планина Јастребац удаљена неких 20 километара од Крушевца, полако добија неки нови шарм и изнова лепотом у своје окриље мами госте жељне правог одмора у средини која својом интимом помало подсећа на Швајцарску.

     Овде нема „класичне комерцијале буке” карактеристичне за неке, код нас из неких разлога популарне планинске центре, што Јастрепцу даје предност у придобијању нових групација које приоритет дају миру и конфору, а не броју кафица и трговинских радњи.
 
     Због свега тога, ово некада популарно излетиште Крушевљана, поново улази у трку за своју позицију на туристичкој мапи, истичући у први план шумовити крајолик у који су по неком добром распореду уткани хотели и виле са садржајима потребним сваком госту. И све то у близини сунчане долине у којој је вештачко језеро окружено стазама и мини одмориштима.
Изнад самог језера уздижу се хотел „Трајал” и вила „Мерима”, и као праве добре комшије воде бригу да квалитетном понудом и пристојним ценама осветлају образ и поврате стари сјај овом некада популарном излетишту Крушевљана.

     Како нам је рекао Дарко Милошевић, менаџер виле „Мерима”, ноћење са доручком у њиховом објекту кошта 1.250, а пун пансион 1.850 динара у лепо опремљеним собама са сопственим купатилом. Ма коју собу да изаберете или случајно добијете, поглед кроз прозор посебан је призор, тако да између осталог можете уживати и у дивном погледу на врхове Јастрепца. Вила је погодна и за организовање семинара, боравак и рекреативну наставу деце или радника, припрему спортиста, за које домаћини у сваком тренутку могу организовати обилазак околине, манстира, лов на дивљач, планинарење...

     За остале трошкове и ситна уживања нису потребни неки већи издаци, посебно ако се има у виду да домаћа кафа у „Мерими”стаје 50, еспресо 60, док су сокови око 80 динара, што свакако и није неки удар на џеп. Кад је храна у питању овде нема рекламације. Јутро углавном почиње уз приганице, домаћи сир и кајмак, мада су домаћини отворени за договор и жеље гостију. У сваком случају порције су обимне, а на роштиљ и велики број јела по поруџбини тешко да ће неко остати имун. Након тога једини проблем може бити неко кило више, али и за то има лека: шетња, планинарење, излети...
 

Текст и фото: С. Лучић

објављено: 07/10/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Jesenji-sharm-Jastrepca.sr.html 

Пријепоље: Венеција на обалама Лима и Милешевке

 Град домаћин Централне манифестације „Дани европске баштине” у Србији

      Пријепоље је пре две године добило један врло леп, модеран и услован музејски простор што је вероватно била значајна референца да се баш у овом граду 12. и 13. септембра одржи Централна манифестација „Дани европске баштине” у Србији за ову годину. Тако ће једна од најмлађих музејских установа, већ од петка 11. септембра бити домаћин колегама из Црне Горе, Републике Српске, Босне, њиховим министрима културе, али и великом броју високих званица, речи су којима нас је у причу увео Драгољуб Зиндовић, председник општине Пријепоље. Он је додао да ће ова културна манифестација бити и згодна прилика да гости виде стари део града, значајне културно-историјске споменике не само пријепољског и полимљског краја, него и Србије и старе Рашке међу њима је и манастир Милешева, манстири Куманица и Давидовица, затим споменике католичке и исламске културе, као и да покаже потенцијале у оквиру сеоског туризма

     Враћајући се основном поводу за разговор, организацији прославе културне манифестације, Славољуб Пушица, директор Музеја у Пријепољу нам је рекао да када су музеји Србије у питању, први пут ће под кровом једног музеја, а то је ипак мали музеј у Пријепољу, у једном тренутку, за једно вече, бити отворено пет отворено изложби: „Архелошки налази са античке некрополе на Коловрату”из збирке Музеја у Пријепољу, затим „Босанскохерцеговачки ћилими” из збирке Земаљског музеја из Сарајева, „Савремено црногорско сликарство од фигурације до знака” из Народног музеја Црне Горе са Цетиња, и „Накит кроз векове” из Музеја РС у Бањалуци. Пету изложбу која говори о УНЕСКО – вим споменицима на територији Хрватске, Босне, Србије, Црне Горе и Македоније, приредиће Аустријски културни центар при матичној амбасади. Занимљиво је да ће изложбе, поред нашег министра Небојше Брадића, отварати министри земаља из којих долазе. У петак у 20 часова у Пријепољу ће бити потписана Деклерација о срадњи три државе Србије, Босне и Црне Горе, за коју су владе дале одобрења и то је први пут да након деведсете године да почиње значајна сарадња где ће музеалци моћи несметано да сарађују и улажу средства на локалитете, поносно истиче директор Музеја домаћина.

------------------------------------------------

Туризам приоритет

      – Иначе сам градић је леп и има много туристичких потенцијала. Многи га називају „полимљском Венецијом”, јер је смештен на обалама река Лима и Милешевке. Досадашњим радом, иако релативно млада, локална туристичка организација успела је да по питању туризма уради пуно, али очекујем да туризам у нашем крају тек напредује. То је једна од привредних делатности која нам је приоритет у прављењу стратегије одрживог развоја. Ово се посебно односи на сеоски туризам где је поприличан број домаћинстава опремљен а домаћини обучени за пријем гостију који имају потребу за активним одмором, односно боравком у очуваној сеоској средини. Имамо још много неискоришћених потенцијала, али потребно је да унапредимо инфраструктуру и приступне путеве до тих дестинација. У самом урбаном језгру Пријепоља су два хотела, од којих се очекује да озбиљније почну да примају туристе. Део смештајних капацитета је у оквиру манастирског комплекса, а остало је у сеоским домаћинствима, истиче Зиндовић, челник општине Пријепоље.

Сенка Лучић

објављено: 09/09/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Venecija-na-obalama-Lima-i-Mileshevke.sr.html 

Пријепоље: Венеција на обалама Лима

Топола: У славу грожђа и вина

        Опленачка берба је само један од повода да се да се пође у Тополу и Опленац

     Октобар само што није, а у Тополи се полако приводе крају припреме за овогодишњи тродневни фестивал вина и виноградарства, 46. Опленачку бербу заказану за 9, 10 и 11 октобар. Ову манифестацију Шумадинци једноставно зову Вашар у Тополи, а његово одржавање датира још из времена кнеза Александра Карађорђевића. Сама реч вашар синоним је богате народне светковине која је прерасла у значајан туристичко-привредни догађај о чему из године у годину сведочи све масовнија посета. Осим величанственог вина, коме нису знали да одоле ни европски краљеви, Топола је место у коме се у јесењим октобарским данима уз игру, песму, домаће специјалитете, добродошлицу и предусретљивост шумадијских домаћина, може уживати у свему ономе што нас подсећа ко смо и одакле потичемо. У време бербе у Тополи се одржава и 37.Сабор народног стваралаштва Србије, манифестација која даје посебан печат и културно оплемењује Опленачку бербу. Сабор народног ствараластва Србије већ годинама уназад помаже да се наше културно наслеђе приближи свим генерацијама.

  Организатори ове манифестације су Општина Топола, Савез аматера Србије и Туристичка организација „Опленац” из Тополе. Опленачка берба је само један од повода да се да се пође у Тополу и Опленац, али се посета може искористити и да гости упознају овај крај проткан историјским споменицима и баштином, сведоцима најзначајнијих догађаја наше историје.

     Полазна тачка углавном је Карађорђев град саграђен између 1811. и 1813. године. Његовим центром доминира споменик Карађорђу подигнут у новије време недалеко од конака са кулом, Карађорђеве цркве и некадашње школе. Широком, помало стрмом стазом поред утврђења стиже се до Виноградареве куће из 1911. и капије Задужбине Краља Петра Првог Карађорђевића. Један од најпосећенијих споменика културе не само на Опленцу, већ и у нашој земљи је задужбинска Црква Светог Ђорђа, која ма са које стране да се прилази Тополи, плени величанственим изгледом, архитектурим и белином венчачког мермера. Наспрам цркве је Петрова кућа из 1912. године, данас музеј – галерија, а у непосредној близини налазе се Краљева вила и вила Краљице Марије, које повезује „Стаза љубави”. Обилазак комплекса од прошле године обухвата и посету Музеју вина у Краљевом подруму. Све ово може се видети у току једне лагане шетње, или пак вожњом туристичким возићем.

--------------------------------------------
У сусрет новом рекорду

      Прошле године Опленачка берба је оборила рекорд посећености. Тополу је
посетило 160.000 гостију, продато je 15.000 литара слатког вина „шире” и 42 хиљаде килограма грожђа. Ове године организатори очекују да тај број буде премашен јер је све више посетилаца који у овим временима модерне технологије и брзог живота имају потребу да се бар на пар дана зауставе у времену. Да обогате себе, осете укус домаћег и мирис природног, да окрепе душу и потстакнете чула, да једноставно уживају на онај добар проверени начин на који су уживали наши преци...

С. Лучић

објављено: 30/09/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/U-slavu-grozdja-i-vina.sr.html 

Ivanjica: Odmor u Kumanici

Deo bogate turističke ponude ivanjičkog kraja, posebno u delu seoskog turizma čini i Pansion Avramović u selu Kumanica udaljenog od Ivanjice nekih 16 kilometara ili tridesetak minuta vožnje.

Podnožje Parka prirode i Rezervata biosfere Golija, gde se ovo selo nalazi, bili su glavni preduslov da domaćini otvore svoj dom za turiste koji žele da uživaju u čarima i lepotama potpuno zdrave sredine na nadmorskoj visini od 900 metara. Do Kumanice se iz pravca Ivanjice stiže dobrim asfaltnim putem od koga do samog domaćinstva treba preći deonicu nasutog seoskog puta od neka dva kilometra.

Međutim, sav taj trud vredi za početak, bar zbog fenomenalnog pogleda na brdovite predele prekrivene livadama, voćnjacima i šumama, na planine Mučanj i Javor. Vredi i zbog neverovatnog poteza domaćina da na ovoj visini svojim gostima osim smeštaja i dobre domaće hrane, priušte i brčkanje na otvorenom bazenu, sve to za 15 evra dnevno u dinarskoj protivvrednosti koliko staje pun pansion.

Kako bi boravak bio prijatniji, vreme maksimalno ispunjeno osmišljen je i nekoliko izleta, među kojima je izlazak trasiranim stazama na 1200 metara nadmorske visine, odakle se po vedrom vremenu, kako domaćini kažu, vidi pola Srbije kao na dlanu. Boravkom u ovom kraju gosti su u prilici da se upoznaju sa životom ljudi na planini, a tokom šetnji mogu da beru sezonske šumske plodove (borovnice, jagode, kupine, šipurak, jestive gljive (vrganj).

Tekst i foto: Senka Lučić

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Odmor-u-Kumanici.sr.html 

Galopom pored Sve

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Galopom-pored-Save.lt.html

Трстеник на Морави

Ivanjica:Mučanjska šnicla

      Nedavni odlazak u Ivanjicu, kratka šetnja parkom i huk vodopada na Moravici, automatski su, bar na kratko u zaborav bacili predhodne teške dane na vrelom beogradskom asfaltu. Samo okruženje obećavalo je puno, a nastavak putovanja do Katića (22 kilometra) svakim narednim kilometrom potvrđivalo je zbog čega je godinama unazad, ovaj kraj na nadmorskoj visini od 1.000 metara jedno od glavnih odredišta sve većeg broja domaćih i stranih turista.

Posvećenost gostu je ono po čemu su Obradovići prepoznatljivi


       Kuće krečene u belo, pokrivene kamenim pločama, stare i po 200 godina dočekaše nas u samom centru varoši podno Mučnja. Preko puta u potpunom kontrastu, ali itekako u skladu sa prirodnim okruženjem moderna građevina – Pansion Obradović.                                                                                                                                                                                                                                            
      Kuće krečene u belo, pokrivene kamenim pločama, stare i po 200 godina dočekaše nas u samom centru varoši podno Mučnja. Preko puta u potpunom kontrastu, ali itekako u skladu sa prirodnim okruženjem moderna građevina – Pansion Obradović.

     Nakon srdačnog dočeka i osveženja na terasi, Nebojša, najmlađi Obradović pokazao nam je restoranski deo sa posebnom trpezarijom za (pansion) ručavanje u kojoj je smeštena biblioteka sa pozamašnim brojem knjiga.

      Obilazeći smeštajni deo u odmoru smo nakratko prekinuli Olgu Burgović i Kalojević Đorđa, goste iz Beograda koji ovde borave četvrti put. Priroda, odličan smeštaj i ljubaznost domaćina, Svetlane, Vojina i Nebojše potpuno su ih osvojili. Kao penzioneri imaju vremena na pretek, tako da su posle mora, „svratili” u Katiće na dvonedeljni odmor. Kako nam je Olga rekla, iako su malo striji, lepo jedu, ali to posle potroše u šetnji. Brali su maline, išli u borovnice, a usput ubrali i poneku šumsku jagodu, cveće, povremeno išli u Ivanjicu...

Gosti hoće sadržaj

     Turističku ponudu Katića upotpunjuje renovirani hotel „Logos” kapaciteta oko 70 kreveta, u sendviču između Obradovićevih objekata. Obradovići imaju ukupno 40 kreveta. Pun pansion po osobi u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama košta 22 evra u dinarskoj protivvrednosti za odrasle, deca do pet godina besplatno, od 5 do 12 godina imaju 50 posto popusta. Dnevni najam apartmana u brvnarama je od 36 (dve osobe) do 85 evra (5-7 osoba). Ove cene podrazumevaju i boravišnu taksu, osiguranje, jutarnje posluženje (domaća kafa, slatko, rakija), izlet vozićem na Mučanj, korišćenje bicikla i bazena. Obradovići goste vode na izlet na Uvačko jezero (dvosatna vožnja čamcima posebno se plaća), a po želji i do Studenice, Prijepolja i manastira Mileševa.

     – Gosti hoće sadržaj i mi se trudimo da im boravak maksimalno ispunimo, a zauzvrat imamo „ponovljena putovanja”, jer je mnogo onih koji ovde dolaze čak četiri puta – kaže Vojin Obradović.

     – Na nekih 200 metara odavde imamo pravo seosko domaćinstvo sa štalom (goveda, ovce), plastenicima sa povrćem, tako da naši gosti mogu da gledaju ali i da učestvuju u svim seoskim poslovima. Tu je i pet ari malinjaka u kojima su do pre neki dan mogli da beru maline, nadovezuje se Nebojša na Vojinovu priču dok nam pokazuje izuzetno sređeno dvorište iza glavnog objekta. LJuljaške za decu, fontana sa ribicama, ležaljke, bazen, kabiname za presvlačenje ukazuju da domaćini o svakom detalju vode računa. Tu je i mapa Katića, odnosno „staza zdravlja”sa dužinom obeleženih staza za šetnju po okolini.

Brvnare u gustoj borovoj šumi

     Malo iznad pansiona, ušuškane u gustoj borovoj šumi su brvnare (montažne kuće tip Golija 64) sa apartmanima za najam od 50 do 90 metara kvadratnih. Svi apartmani poseduje moderno oprenljene kuhinje i trpezarije kao sastavni deo dnevnog boravaka kojim dominira kamin. Drveno stepenište vodi u spavaće sobe, a svaka prostorija ima sopstvenu terasu para vrednu za uživanje u četinarskoj šumi.

      Između njih zajednički roštilj i mini pekara, gde se uz roštilj rađaju nova poznanstva. Kad smo već kod hrane, valja naglasiti da Obradovići pripremaju domaću hranu. Porcije su obilne, a zaštitni znak su„mučanjska šnicla”i „pekarski krompir na Tiosavljev način” po receptu starog ugostitelja, dede Tiosava. „Mikine krofne” spremaju se po bakinom receptu....

Tekst i foto: Senka Lučić
objavljeno: 29/07/2009

http://www.politika.rs/scc/clanak/97461/Mucanjska-snicla

Ивањица: „Мучањска шницла”

Посвећеност госту је оно по чему су Обрадовићи препознатљиви

      Недавни одлазак у Ивањицу, кратка шетња парком и хук водопада на Моравици, аутоматски су, бар на кратко у заборав бацили предходне тешке дане на врелом београдском асфалту. Само окружење обећавало је пуно, а наставак путовања до Катића (22 километра) сваким наредним километром потврђивало је због чега је годинама уназад, овај крај на надморској висини од 1.000 метара једно од главних одредишта све већег броја домаћих и страних туриста.

       Куће кречене у бело, покривене каменим плочама, старе и по 200 година дочекаше нас у самом центру вароши подно Мучња. Преко пута у потпуном контрасту, али итекако у складу са природним окружењем модерна грађевина – Пансион Обрадовић.                                                                                                                                                                                                                                             


      Куће кречене у бело, покривене каменим плочама, старе и по 200 година дочекаше нас у самом центру вароши подно Мучња. Преко пута у потпуном контрасту, али итекако у складу са природним окружењем модерна грађевина – Пансион Обрадовић.

     Након срдачног дочека и освежења на тераси, Небојша, најмлађи Обрадовић показао нам је ресторански део са посебном трпезаријом за (пансион) ручавање у којој је смештена библиотека са позамашним бројем књига.

      Обилазећи смештајни део у одмору смо накратко прекинули Олгу Бурговић и Калојевић Ђорђа, госте из Београда који овде бораве четврти пут. Природа, одличан смештај и љубазност домаћина, Светлане, Војина и Небојше потпуно су их освојили. Као пензионери имају времена на претек, тако да су после мора, „свратили” у Катиће на двонедељни одмор. Како нам је Олга рекла, иако су мало стрији, лепо једу, али то после потроше у шетњи. Брали су малине, ишли у боровнице, а успут убрали и понеку шумску јагоду, цвеће, повремено ишли у Ивањицу...

Гости хоће садржај

     Туристичку понуду Катића употпуњује реновирани хотел „Логос” капацитета око 70 кревета, у сендвичу између Обрадовићевих објеката. Обрадовићи имају укупно 40 кревета. Пун пансион по особи у двокреветним и трокреветним собама кошта 22 евра у динарској противвредности за одрасле, деца до пет година бесплатно, од 5 до 12 година имају 50 посто попуста. Дневни најам апартмана у брвнарама је од 36 (две особе) до 85 евра (5-7 особа). Ове цене подразумевају и боравишну таксу, осигурање, јутарње послужење (домаћа кафа, слатко, ракија), излет возићем на Мучањ, коришћење бицикла и базена. Обрадовићи госте воде на излет на Увачко језеро (двосатна вожња чамцима посебно се плаћа), а по жељи и до Студенице, Пријепоља и манастира Милешева.

     – Гости хоће садржај и ми се трудимо да им боравак максимално испунимо, а заузврат имамо „поновљена путовања”, јер је много оних који овде долазе чак четири пута – каже Војин Обрадовић.

     – На неких 200 метара одавде имамо право сеоско домаћинство са шталом (говеда, овце), пластеницима са поврћем, тако да наши гости могу да гледају али и да учествују у свим сеоским пословима. Ту је и пет ари малињака у којима су до пре неки дан могли да беру малине, надовезује се Небојша на Војинову причу док нам показује изузетно сређено двориште иза главног објекта. Љуљашке за децу, фонтана са рибицама, лежаљке, базен, кабинаме за пресвлачење указују да домаћини о сваком детаљу воде рачуна. Ту је и мапа Катића, односно „стаза здравља”са дужином обележених стаза за шетњу по околини.

Брвнаре у густој боровој шуми

     Мало изнад пансиона, ушушкане у густој боровој шуми су брвнаре (монтажне куће тип Голија 64) са апартманима за најам од 50 до 90 метара квадратних. Сви апартмани поседује модерно опренљене кухиње и трпезарије као саставни део дневног боравака којим доминира камин. Дрвено степениште води у спаваће собе, а свака просторија има сопствену терасу пара вредну за уживање у четинарској шуми.

      Између њих заједнички роштиљ и мини пекара, где се уз роштиљ рађају нова познанства. Кад смо већ код хране, ваља нагласити да Обрадовићи припремају домаћу храну. Порције су обилне, а заштитни знак су„мучањска шницла”и „пекарски кромпир на Тиосављев начин” по рецепту старог угоститеља, деде Тиосава. „Микине крофне” спремају се по бакином рецепту....

Текст и фото: С. Лучић

објављено: 29/07/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Muchanjska-shnicla.sr.html 

Јежевица: Двориште пуно љубави

Дринска регата

Бачки Петровац: Свадба-некад и сад

Стазама Ужичке републике

По салашима и дворцима Војводине

Са „Политиком” по Србији

Упознавање Србије, путовање награђених у другом кругу „Политикиног” квиза знања 

Србији у походе, уз пуно најављених и по жељи путника у ходу прихваћених предлога, које је помно пратио Иван Кривец, организатор пута и власник агенције „Екслузив турс”, сигурно да ће дуго памтити сви који су се нашли међу путницима. Они ће препричавати доживљаје са овог путовања укућанима, рођацима и пријатељима.

    На пут до Враћевшнице, Борачког крша, Јежевице, Сирогојна и Злакусе, поред великог броја Београђана, кренули су и добитници из Подгорице, Косовске Митовице, Смедеревске Паланке, Куле, Ниша и других места.

    Најмлађи читалац „Политике” и најмлађи путник, Немања Бељин из Београда, имаће о чему да прича другарима. Пред полазак у освајање Борачког крша, успео је да убеди и мајку да му се придружи у планинарској експедицији „Политике”, а она, како кроз шалу, му рече да то никада неће заборавити. Открио је и да је, овога пута, доживео туризам на нови и лепши начин и да је посебно уживао у хотелу „Јеле”, јер како рече до сада је на организованим путовањима (ђачким екскурзијама) боравио само у лошим хотелима, обично у вишекреветним собама.
Речи хвале на рачун хотела чуле су се и од Зорке Трбовић из Панчево, коју је хотел „Јеле”, између осталог, заувек купио високим нивоом хигијене и љубазношћу домаћина.
Посета манастиру Враћевшница из кога од раније носи лепе успомене, привукла је Миленку Булатовић из Подгорице да се лати телефона, и склопом срећних околности нашла се међу 23 „Политикина” добитника. Без обзира на трошкове трансфера до Београда, који су како каже ситна ствар у односу на све оно што очекује да види у Србији заједно са Миленом Андријашевић.

 За Денка и Милинку Рангелов (Бански дол) из Ниша, програм „Етно разгледница Србије” изгледао је веома атрактивно, па је господин са два телефона у руци, истовремено стрпљиво бирао број објављен у листу „Политика”. Износећи своје импресије о организацији и избору локација путовања, и не желећи да неког посебно издваја, искористио је прилику да исприча шта то интересантно има у крају из кога долази.

     Неизмерном енергијом, Весна и Наташа Радовић из Куле, прве су кренуле са комуникацијом са осталим путницима. Наташа нам је признала да је награда у „Политикином” квизу знања, отерала предрасуде о популарним „намештаљкама”, док Весни, без обзира што је стригла са једног пута, није било тешко да раном зором крене пут Београда на, за њу стару-нову турнеју по Србији.

    Бојана Терзин раније је била задужена да за ужи круг пријатеља организује различите видове дружења, а сада се нашла у ситуацији да јој се стари пријатељ из факултетских дана, Зоран Качаревић, позивајући је на заједничко упознавање Србије, на неки начин реваншира.
Јаромир Линда, родом из Чешке и са подужим боравком у Београду, није се одвајао од фото апарата, а Терзића авлији тешко да је остао кутак у коме није позирао, док се његова пратиља једина одважила да, приликом посете грнчару у Злакуси, покуша да доради ручке на свеже направљеном лонцу.

Текст и фото С. Лучић

објављено: 11/06/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Sa-Politikom-po-Srbiji.sr.html 

Врњачка Бања: Берза бања

     
      Међународни стандарди у здравственом туризму и место бања у здравственом туризму ЕУ, потом Talaso Spa и Wellness могућности у здравственом туризму Србије, биће основне теме 20. Берзе - Конгреса бања који ће се 25. и 26. маја одржати у Врњачкој бањи. Према информацијама добијеним у Удружењу бањских и климатских места Србије, обрада ових тема само је почетак озбиљне едукације менаџмента у нашим бањама и независним (градским) wellness и спа центрима широм Србије. Поменуте теме су у складу са планираним активностима самог Удружења у овој години, а то су припреме наших бања за увођење међународних стандарда у медицини и немедицини. У оквиру Конгреса планирано је и предавање о значају који на стандарде и економски успех у појединим европским бањама има, пре четири године уведен печат квалитета EUROSPA Мед и EUROSPA wellness печат квалитета. До овог сертификата се иначе стиже испуњавањем више од 400 услова у медицинском и немедицинском сектору.

      - У сталном контакту са ESPA и осталим чланицама ове асоцијације, у прилици смо да се упознамо са проблемима на које наилазе европске бање. То је, пре свега, нелојална конкуренција која се шири отварањем „салона лепоте“ (beauty farm) који запошљавају нестручну радну снагу, без испуњавања основних услова да се назову wellness или спа центром, а то је медицински образован кадар. Све асоцијације бања у Европи се ангажују на укидању права да ови салони у свом имену имају реч СПА који треба да остане резервисан за бањске установе. На Конгресу у Бањи предавачи ће бити др. Сиргун Ланг, председница ESPA (бивша градоначелница Баден – Бадена) и Реинхард Петрy, менаџер ESPA. Учешће су потврдили и високи представници удружења бања из Румуније, Словеније и Турске, а очекује се и долазак наших колега из удружења бања Словачке, Чешке, Бугарске, Мађарске и Грчке. Презентације представника удружења бања садржаће тренутно стање бањског туризма у њиховој земљи, последице приватизације, однос државе/фондова према здравственим установама у бањама, каже Владан Вешковић секретар Удружења бањских и климатских места Србије.

     Наравно, важно је истаћи да значајно место на Берзи заузима око 250 домаћих учесника, односно представници Министарства здравља, Туристичке организације Србије и локалних туристичких организација, менаџмент и лекари рехабилитационих центара, професори са факултета – чланица Удружења.

     Другог дана Берзе на програму је симпозијум под радним називом „Промоција туризма Србије преко медија“ уз учешће водећих туристичких новинара и професора. Други дан је такође резервисан и за одржавање редовне Скупштине Удружења бања Србије уз учешће свих чланица – њих око 80, председника општина, директора специјалних болница, декана факултета и други.

С. Л.

објављено: 29/04/2009

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Berza-banja.sr.html