Конак Јована Обреновића саграђен 1835. године најстарија је стамбена зграда у
Чачку, а у којој се од 1953. године налази Народни музеј. Зграда правоугаоне
основе са испадом и диванханом изнад улаза подигнута је у стилу оријентално-балканске
архитектуре карактеристичне за период владавине кнеза Милоша. Високи подрум
конака има засебан улаз и озидан је каменом, а таванице су од дрвених греда.
Поред хола у приземљу су још три просторије, а у једној од њих је богато
декорисана пећ. До спратног дела конака где већина соба има декорисану
таваницу, а који је некада служио за становање и пријем гостију води дрвено
степениште. Према записима, конак је изграђен у веома кратком року. Градња је
почела у марту, а већ у септембру месецу исте године Јован Обреновић је
набављао стакла за прозоре и алке за врата и долапе што је значило да је
радовима дошао крај. Спољну фасаду изнад улаза на југоисточној страни грађевине
и између два прозора и дан данас краси грб генерала Јована Обреновића, команданта
Моравско-подерињске војне команде. Међутим, господар Јован Обреновић, рођени
брат кнеза Милоша је само кратко живео у конаку, негде до 1842. године када је
са породицом напустио Чачак у који се више није ни враћао. Конак је касније
прво постао седиште Окружног начелства, затим је у њему била смештена
жандармеријска чета па школска поликлиника.
Коначно,
одлуком главног одбора од 30. августа 1952 године, долази до оснивања Народног
музеја у Чачку, а прва стална поставка за јавност је отворена баш у конаку
Јована Обреновића 1953. године. Од тада па до данас Народни музеј, како нам је
рекла Делфина Рајић, историчар уметности и директор ове установе има задатака
да сакупља, чува и излаже музејску грађу са територије љубићског, трнавског,
таковског, драгачевског и моравичког краја. Запослени у музеју су посебно
поносни на три целине сталне поставке чачанског краја: од праисторије до краја
средњег века, цркве и манастири чачанског краја и устанци и ратови 1804-1941.
„Музеј
у Чачку је установа комплексног типа за заштиту покретних културних добара на
територији Моравичког округа. У свом саставу има: одељење за палеонтологију
које је недавно основано, за археологију, историју, историју уметности и
конзервацију. Имамо богату библиотеку специјализованог типа, фотографски атеље
и водичку службу. Године 1961. из музејских збирки издвојена су савремена дела
и тада је формирана Уметничка галерија Надежде Петровић. Музеј има око 20.000
предмета, реализовао је пет научних скупова и има изузетно богату издавачку
делатност. Од 1969. године, музеј у континуитету издаје научни часопис од
националног значаја. У току 60 година постојања, реализовано је 110 археолошких
ископавања”, каже директорка чачанског музеја .
На
крају сазнајемо да Чачани и гости града на Морави редовно могу да уживају и у
тематским изложбама, а следећа која је у припреми, јесте изложба „Луло моја
сребром окована”. Тема су турске луле а на изложби ће учествовати 24 музеја из
целе Србије са својим експонатима.
Награде
Чачански
музеј је добитник значајних признања, међу њима су: Орден републике са бронзаним венцем (1978), Вукова награда(1982.) и
Октобарска награда (тада) Општине Чачак 1997. године. Ускоро Очекује се да
Народни музеј ускоро добије статус установе од јавног значаја, статус какав ће
у централној Србији такав имати само музеји у Прокупљу, Новом Пазару и
Сирогојну.
Културно
добро
Од
свог настанка до данашњих дана конак је претрпео многе измене и преправке, а велики конзерваторско–рестаураторски радови обављени су од 1950 до1953. године. Данашњи изглед конак је добио након још једног
обнављања у периоду од 1972–1974. године, а у међувремену је у два наврата (1997. и 2006.) извршено препокривање зграде. За културно добро од великог значаја
проглашен је 1979. године.
Текст и фото: Сенка Лучић
***април 2013.
No comments:
Post a Comment