Ivanjica:Mučanjska šnicla

      Nedavni odlazak u Ivanjicu, kratka šetnja parkom i huk vodopada na Moravici, automatski su, bar na kratko u zaborav bacili predhodne teške dane na vrelom beogradskom asfaltu. Samo okruženje obećavalo je puno, a nastavak putovanja do Katića (22 kilometra) svakim narednim kilometrom potvrđivalo je zbog čega je godinama unazad, ovaj kraj na nadmorskoj visini od 1.000 metara jedno od glavnih odredišta sve većeg broja domaćih i stranih turista.

Posvećenost gostu je ono po čemu su Obradovići prepoznatljivi


       Kuće krečene u belo, pokrivene kamenim pločama, stare i po 200 godina dočekaše nas u samom centru varoši podno Mučnja. Preko puta u potpunom kontrastu, ali itekako u skladu sa prirodnim okruženjem moderna građevina – Pansion Obradović.                                                                                                                                                                                                                                            
      Kuće krečene u belo, pokrivene kamenim pločama, stare i po 200 godina dočekaše nas u samom centru varoši podno Mučnja. Preko puta u potpunom kontrastu, ali itekako u skladu sa prirodnim okruženjem moderna građevina – Pansion Obradović.

     Nakon srdačnog dočeka i osveženja na terasi, Nebojša, najmlađi Obradović pokazao nam je restoranski deo sa posebnom trpezarijom za (pansion) ručavanje u kojoj je smeštena biblioteka sa pozamašnim brojem knjiga.

      Obilazeći smeštajni deo u odmoru smo nakratko prekinuli Olgu Burgović i Kalojević Đorđa, goste iz Beograda koji ovde borave četvrti put. Priroda, odličan smeštaj i ljubaznost domaćina, Svetlane, Vojina i Nebojše potpuno su ih osvojili. Kao penzioneri imaju vremena na pretek, tako da su posle mora, „svratili” u Katiće na dvonedeljni odmor. Kako nam je Olga rekla, iako su malo striji, lepo jedu, ali to posle potroše u šetnji. Brali su maline, išli u borovnice, a usput ubrali i poneku šumsku jagodu, cveće, povremeno išli u Ivanjicu...

Gosti hoće sadržaj

     Turističku ponudu Katića upotpunjuje renovirani hotel „Logos” kapaciteta oko 70 kreveta, u sendviču između Obradovićevih objekata. Obradovići imaju ukupno 40 kreveta. Pun pansion po osobi u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama košta 22 evra u dinarskoj protivvrednosti za odrasle, deca do pet godina besplatno, od 5 do 12 godina imaju 50 posto popusta. Dnevni najam apartmana u brvnarama je od 36 (dve osobe) do 85 evra (5-7 osoba). Ove cene podrazumevaju i boravišnu taksu, osiguranje, jutarnje posluženje (domaća kafa, slatko, rakija), izlet vozićem na Mučanj, korišćenje bicikla i bazena. Obradovići goste vode na izlet na Uvačko jezero (dvosatna vožnja čamcima posebno se plaća), a po želji i do Studenice, Prijepolja i manastira Mileševa.

     – Gosti hoće sadržaj i mi se trudimo da im boravak maksimalno ispunimo, a zauzvrat imamo „ponovljena putovanja”, jer je mnogo onih koji ovde dolaze čak četiri puta – kaže Vojin Obradović.

     – Na nekih 200 metara odavde imamo pravo seosko domaćinstvo sa štalom (goveda, ovce), plastenicima sa povrćem, tako da naši gosti mogu da gledaju ali i da učestvuju u svim seoskim poslovima. Tu je i pet ari malinjaka u kojima su do pre neki dan mogli da beru maline, nadovezuje se Nebojša na Vojinovu priču dok nam pokazuje izuzetno sređeno dvorište iza glavnog objekta. LJuljaške za decu, fontana sa ribicama, ležaljke, bazen, kabiname za presvlačenje ukazuju da domaćini o svakom detalju vode računa. Tu je i mapa Katića, odnosno „staza zdravlja”sa dužinom obeleženih staza za šetnju po okolini.

Brvnare u gustoj borovoj šumi

     Malo iznad pansiona, ušuškane u gustoj borovoj šumi su brvnare (montažne kuće tip Golija 64) sa apartmanima za najam od 50 do 90 metara kvadratnih. Svi apartmani poseduje moderno oprenljene kuhinje i trpezarije kao sastavni deo dnevnog boravaka kojim dominira kamin. Drveno stepenište vodi u spavaće sobe, a svaka prostorija ima sopstvenu terasu para vrednu za uživanje u četinarskoj šumi.

      Između njih zajednički roštilj i mini pekara, gde se uz roštilj rađaju nova poznanstva. Kad smo već kod hrane, valja naglasiti da Obradovići pripremaju domaću hranu. Porcije su obilne, a zaštitni znak su„mučanjska šnicla”i „pekarski krompir na Tiosavljev način” po receptu starog ugostitelja, dede Tiosava. „Mikine krofne” spremaju se po bakinom receptu....

Tekst i foto: Senka Lučić
objavljeno: 29/07/2009

http://www.politika.rs/scc/clanak/97461/Mucanjska-snicla

Ивањица: „Мучањска шницла”

Посвећеност госту је оно по чему су Обрадовићи препознатљиви

      Недавни одлазак у Ивањицу, кратка шетња парком и хук водопада на Моравици, аутоматски су, бар на кратко у заборав бацили предходне тешке дане на врелом београдском асфалту. Само окружење обећавало је пуно, а наставак путовања до Катића (22 километра) сваким наредним километром потврђивало је због чега је годинама уназад, овај крај на надморској висини од 1.000 метара једно од главних одредишта све већег броја домаћих и страних туриста.

       Куће кречене у бело, покривене каменим плочама, старе и по 200 година дочекаше нас у самом центру вароши подно Мучња. Преко пута у потпуном контрасту, али итекако у складу са природним окружењем модерна грађевина – Пансион Обрадовић.                                                                                                                                                                                                                                             


      Куће кречене у бело, покривене каменим плочама, старе и по 200 година дочекаше нас у самом центру вароши подно Мучња. Преко пута у потпуном контрасту, али итекако у складу са природним окружењем модерна грађевина – Пансион Обрадовић.

     Након срдачног дочека и освежења на тераси, Небојша, најмлађи Обрадовић показао нам је ресторански део са посебном трпезаријом за (пансион) ручавање у којој је смештена библиотека са позамашним бројем књига.

      Обилазећи смештајни део у одмору смо накратко прекинули Олгу Бурговић и Калојевић Ђорђа, госте из Београда који овде бораве четврти пут. Природа, одличан смештај и љубазност домаћина, Светлане, Војина и Небојше потпуно су их освојили. Као пензионери имају времена на претек, тако да су после мора, „свратили” у Катиће на двонедељни одмор. Како нам је Олга рекла, иако су мало стрији, лепо једу, али то после потроше у шетњи. Брали су малине, ишли у боровнице, а успут убрали и понеку шумску јагоду, цвеће, повремено ишли у Ивањицу...

Гости хоће садржај

     Туристичку понуду Катића употпуњује реновирани хотел „Логос” капацитета око 70 кревета, у сендвичу између Обрадовићевих објеката. Обрадовићи имају укупно 40 кревета. Пун пансион по особи у двокреветним и трокреветним собама кошта 22 евра у динарској противвредности за одрасле, деца до пет година бесплатно, од 5 до 12 година имају 50 посто попуста. Дневни најам апартмана у брвнарама је од 36 (две особе) до 85 евра (5-7 особа). Ове цене подразумевају и боравишну таксу, осигурање, јутарње послужење (домаћа кафа, слатко, ракија), излет возићем на Мучањ, коришћење бицикла и базена. Обрадовићи госте воде на излет на Увачко језеро (двосатна вожња чамцима посебно се плаћа), а по жељи и до Студенице, Пријепоља и манастира Милешева.

     – Гости хоће садржај и ми се трудимо да им боравак максимално испунимо, а заузврат имамо „поновљена путовања”, јер је много оних који овде долазе чак четири пута – каже Војин Обрадовић.

     – На неких 200 метара одавде имамо право сеоско домаћинство са шталом (говеда, овце), пластеницима са поврћем, тако да наши гости могу да гледају али и да учествују у свим сеоским пословима. Ту је и пет ари малињака у којима су до пре неки дан могли да беру малине, надовезује се Небојша на Војинову причу док нам показује изузетно сређено двориште иза главног објекта. Љуљашке за децу, фонтана са рибицама, лежаљке, базен, кабинаме за пресвлачење указују да домаћини о сваком детаљу воде рачуна. Ту је и мапа Катића, односно „стаза здравља”са дужином обележених стаза за шетњу по околини.

Брвнаре у густој боровој шуми

     Мало изнад пансиона, ушушкане у густој боровој шуми су брвнаре (монтажне куће тип Голија 64) са апартманима за најам од 50 до 90 метара квадратних. Сви апартмани поседује модерно опренљене кухиње и трпезарије као саставни део дневног боравака којим доминира камин. Дрвено степениште води у спаваће собе, а свака просторија има сопствену терасу пара вредну за уживање у четинарској шуми.

      Између њих заједнички роштиљ и мини пекара, где се уз роштиљ рађају нова познанства. Кад смо већ код хране, ваља нагласити да Обрадовићи припремају домаћу храну. Порције су обилне, а заштитни знак су„мучањска шницла”и „пекарски кромпир на Тиосављев начин” по рецепту старог угоститеља, деде Тиосава. „Микине крофне” спремају се по бакином рецепту....

Текст и фото: С. Лучић

објављено: 29/07/2009

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Muchanjska-shnicla.sr.html