Zeočki
pionir vinskog turizma
Prema
o zapisima i arhivi iz 1863 godine, porodica Milojević iz sela Zeoke u
lazarevačkoj opštini u ono vreme imala je oko dve motike vinograda i to onog
klasičnog na čokot. Vinogradarsku i vinarsku tradiciju godinama unazad neguje i
trudi se da sačuva Milovan Milojević sa svojom porodicom.
Njegov glavni motiv
je ljubav prema ovom poslu, jer je kako kaže rođen je, prohodao i odrastao u
vinogradu. Staru meru „dve motike” objašnjava nam kao površinu zemlje koju
jedan čovek za dan možgao da prekopa motikom. Po tome, Milojevići su u ono
vreme imali pod vinogradom površinu koju dva čoveka mogu da prekopaju za jedan
dan, odnosno oko 20 ari zemlje.
Danas ova porodica ima dva hektara pod lozom a
u vinogradarski posao uključena je cela porodica, supruga, ćerke, zetovi, a
poput Milovana u vinogradu su prve korake pravili i njegovi unučići. Pola
vinograda je pod stonim sortama, druga polovina pod vinskim, a po čokotu to je
dva do pet kilograma grožđa u zavisnosti od godine.
U prošlosti
je u staroj kući Milojevića postojao vinski podrum u kamenu, i tu tradiciju je
Milovan želeo da oživi, te je u sklopu nove kuće napravio skroman podrum za
degustaciju vina i kao pionir u ovom poslu u lazarevačkoj opštini i u zeočkom
vinogorju, otvorio vrata svog doma za sve ljubitelje vina. Cilj im je da spoji
vinski put od Valjeva do Lazarevca. Sala može da primi do 40 ljudi, mada ko
želi u kapljicama vina može uživati i u samom vinogradu koji se nalazi tik uz
kuću. Želja ovog uzornog domaćina je da zeočki vinogradi o kojima se kod nas
čak i uprkos dugoj vinogradarskoj tradiciji malo zna, kroz kvalitetna vina
pronađu svoje mesto na vinskoj mapi Srbije. U znak dobrodošlice, druženje kod
Milojevića uvek počinje pogačom, solju i slatkim od grožđa. Za potpun vinski
ugađaj ili da nekog zbog daljeg putovanja ne uhvati vino, domaćini će vrlo rado
ponuditi domaći hleb, pršutu, sir, kajmak, možda i nešto konkretnije ako gosti
izraze takvu želju.
Ako požele, gosti mogu direktno od domaćina kupiti vino
proizvedeno na tradicionalan način i uz pomoć struke sa Poljoprivrednog
fakulteta u Zemunu, kako Milovan kaže od probranih sorti grožđa.
Kroz
razgovor, Milovan tek skromno provlači da ima i vranac koji je više puta na
različitim ocenjivanjima vina nagrađen. O tome svedoče pehari i diplome na
zidovima u novootvorenom podrumu u etno stilu, gde se prepliću kamen, drvo,
loza...
Kako
je registrovan kao domaćinstvo, vino na takmičenja šalje preko Udruženja
vinogradara, vinara i ljubitelja vina „Zeočki vinogradi”. Poslednje nagrade
stigle su sa ocenjivanja u Aleksandrovcu, u odnosu na Zeoke mnogo poznatijeg
vinogradarskog i vinarskog područja. Na ocenjivanje je Udruženje poslalo sedam
vina, a kući su se vratili sa isto toliko nagrada: četiri bronze, dva srebra, i
jedno zlato za kaberne sovinjon barik berba 2011. godine iz podruma našeg
sagovornika.
To je
pokazatelj da su vinari iz zeočkog kraja sa kvalitetnim vinima stali rame uz
rame sa svim vinarima, bez obzira iz kog vinskog regiona Srbije dolaze. Zeočka
vina iako se proizvode u malim količinama, počinju da se prepoznaju i uvažavaju
a deo zasluga viri , pa i sam Milojević, pripisuju podršci lokalne samouprave koja
je rešena da maksimalno pomogne vinare u lazarevačkoj opštini.
Tekst
i foto: Senka Lučić
Objavljeno 26.06.2013.
