Oct 30, 2015

Етно успомене у срцу Сремских Карловаца



 
















  
 У срцу Сремских Карловаца, у дворишту Дубравке и Драгана Дошена преко пута чувене Карловачке гимназије, један до другог нижу се мањи објекти који су не само споља него и у унутрашњости у потпуности опремљени у етно стилу. Дошенове у сређивању амбијента нису водили трендови, није их водило ни помодарство, већ за њих посебна вредност сваког комада намештаја и осталих кућних потрепштина које поносно чувају као успомену на своје претке, старе карловачке виноградарске породице. Како су и сами, што је ваљда и нормалан след ствари, наставили виноградрску традицију, амбијент за уживање у њиховим винима већ су украсили стари креденци, гарнитуре за седење, ретки примерци столица, посуђе...




                                        

    Сваки комад за њих има посебно значење и то је разлог што је овде, како нам је Дубравка рекла, изложен само један део „успомена” на протекло време...Према њеном мишљењу, поента није у изношењу свега што је складиштено у оставама, већ у брижљивом избору којим се постиже склад и топлина простора. А та топлина се у дому породице Дошен осећа на сваком кораку, враћа у детињство, неко „спорије” време у коме је породица била на окупу.

Т/Ф. С. Л.



Фероцемент у грађевинској индустрији




   


   




  



 ****
   Иако се фероцемент као материјал, односно специјална врста бетона, широм света примењује у грађевинској индустрији, код нас је и даље велика непознаница не само обичном народу већ и градитељима навикнутим на класичну градњу и стандардне „тешке” материјале.
   А фероцемент је уствари ситнозрни, танкослојни армирани бетон састављен од цементног малтера у који је утопљено више слојева мрежа (рабиц) од танке челичне жице. За разлику од класичног армираног бетона знатно је отпорнији на утицаје спољне средине, жилав је, водонепропустан, безбедан и трајан. Елеменати од фероцемента имају много већу чврстоћу, мање димензије, тањи су и лакши, а имају исте механичке особине као и они од класичног армираног бетона. Изградња објеката од фероцемента, посебно већих димензија знатно је бржа и исплативија. Све ово сазнајемо од Миленка Милинковића који је међу првима у свету почео да користи фероцемент за изградњу грађевинских објеката. За разлику од светског тржишта где се ова технологија полако ширила, он је на нашим просторима и даље једини који је примењује у грађевинарству за изградњу степеништа, стамбених објеката и вишенаменских хала великих димензија. 









     Упитан, откуд електроинжењер и атомски физичар у грађевини, Милинковић каже да је та прича почела пре скоро 45 година, када је као гимназијалца пожелео простор да прилагоди себи, а не да се он прилагођава простору који му намећу архитекте. Сметали су, како каже, квадратни облици којих у природи уствари нема, јер природа не познаје коцкасте форме. 



 


   Младалачку жељу остварио је давне 1981. године када је у свом винограду поред Вуковара где је тада живео од фероцемента изградио први објекат – кућу као куполу. Доласком у Бољевце, надомак Београда направио је халу лучног облика за потребе фирме. Оба објекта, као и велелепна соларна кућа у Бољевцима подигнути су скелетном методом, најчешће применљивом у изградњи стамбених објеката. 





   
 У међувремену је технологију за изградњу кућа лучног (полуцилиндричног) облика,  толико разрадио да комплетан елемент у себи има спољни зид, термоизолацију и гипсане плоче као унутрашњи зид. Уместо фасаде, довољно је објекат споља премазати полиуретанским премазом који има особине хидроизолације.


   
   – Овај систем изградње интересантан је и по томе што без обзира колико је кућа велика у простору нема носећих зидова, цела површина је корисна, а преградни зидови се по жељи могу изводити по завршетку спуштених плафона и постављања подова. У односу на класичну градњу, лучни облик има много бољу носивост и трајност, а већ у фази изградње постоји велика уштеда у материјалу. Објекти су енергетски ефикасни што је посебно видљиво у току експолатације, истиче Милинковић.





   Други метод употребе фероцемента у грађевинарству је технологија префабрикованим елементима (произведеним у калупима) и примењује се за израду равних и конзолних степеника и изградњу вишенаменских хала (спортских, производних, затворених базена...). Милинковић је дуго развијао овај систем, јединствен у свету. Циљ је био да се адекватним избором материјала у потпуности задовоље сви захтеви статике, термике и хидроизолације, а изградња буде брза, једноставна и повољна. Сам начин изградње хала подразумева израду темеља на који се поставља челична лучна конструкција на коју се монтирају готови елементи са или без уграђених прозора (у зависности од намене). Простор између полукружно нанизаних елемената армира се и затвара челичном оплатом и у те шупљине излива се бетон. На тај начин се формирају армирано бетонски лукови у које су укљештени крајеви арматурне мреже, односно носива структура хале...


Од пловидбе до становања

   Давне 1848. године Ј. Л. Ламбот патентирао је фероцемент као материјал од кога је направио чамац дужине три метра. Тај чамац се и данас, после много година проведених у морској води, чува у музеју у Француској што довољно говори о квалитету и отпорности овог материјала. Дуги низ година фероцемент је коришћен углавном за изградњу чамаца, јахти, баржи… Крајем двадесетог века почела је озбиљнија примена и у грађевинској индустрији широм света. 

Префабриковани елементи
    Све, од идеје, преко разраде алата за производњу елемената, комплетне технологије, процедура, алата за монтажу, транспорта, уградње... Све је Милинковићево решење и оно је патентирано као „МЦ систем градње”, почетком 2011. године изабран међу десет најбољих пројеката енергетски ефикасне градње у Европи.

Текст и фото: Сенка Лучић