Молитва у манастиру
Беочин
Већ на прилазу фрушкогорском
манастиру Беочин у близини истоименог села може се уочити колико пажње се посвећује
одржавању, како саме светиње и конака, то и приступних стаза и зелених површина
украшених негованим цветницама.
О манастиру брине двадесетак монахија, а повремено
кад су у питању тежи фиизички послови у помоћ притекну и добри људи из околине.
Тако је било и ових дана када је након дугог периода лошег времена, на ред дошло
сређивање манастирског парка који се протеже иза самог манастира. Парк красе лепе
стазе, малена фонтана у централном делу и прелепо растиње. Посебним га чини капела
светог Ђорђа, у којој ће како нам је речено, 6. маја на празник посвећен овом свецу,
поклоници моћи да присуствију светој литургији. Капела у манастирском парку је релативно
новијег датума, јер је саграђена након рушења (1905. године) првобитне капелице
грађене истовремено са црквом.
Иначе, први помен
манастира везује за половину 16 века, а изградња садашње црквене грађевине
започета је 1731-32. док су радови завршени 1740. године. Унутрашњости цркве, интересантан
уметнички печат даје иконостас сликан 1754. и од 1765/66. године. У цркви, посвећеној
Вазнесењу Господњем (Спасовдан) налазе се мошти најмлађег српског светитеља владике
Варнаве Настића, као и чудотворна икона Мајке Божије, пред којом су се према сведочењима
верника који су јој приступали искреном молитвом и чиста срца, а и потврдама монахиња,
чуда заиста дешавала.
Између цркве и конака налази се и чесма испред које се често
формирају редови поклоника који својим кућама односе воду са уверењем да и она има
благотворно дејство. На крају, занимљив је и податак да манастирски комплекс, изван
порте, чини још имање са економијом, а нешто мало даље прелепи расадник окружен
густом шумом, богат животињским светом у шта смо се уверили на лицу места, делом
по траговима, делом и по хранилицама постављеним у шуми.
Objavljeno16.05.
2012.