May 16, 2012

Молитва у манастиру Беочин



Молитва у манастиру Беочин

     Већ на прилазу фрушкогорском манастиру Беочин у близини истоименог села може се уочити колико пажње се посвећује одржавању, како саме светиње и конака, то и приступних стаза и зелених површина украшених негованим цветницама. 
     О манастиру брине двадесетак монахија, а повремено кад су у питању тежи фиизички послови у помоћ притекну и добри људи из околине. Тако је било и ових дана када је након дугог периода лошег времена, на ред дошло сређивање манастирског парка који се протеже иза самог манастира. Парк красе лепе стазе, малена фонтана у централном делу и прелепо растиње. Посебним га чини капела светог Ђорђа, у којој ће како нам је речено, 6. маја на празник посвећен овом свецу, поклоници моћи да присуствију светој литургији. Капела у манастирском парку је релативно новијег датума, јер је саграђена након рушења (1905. године) првобитне капелице грађене истовремено са црквом.
     Иначе, први помен манастира везује за половину 16 века, а изградња садашње црквене грађевине започета је 1731-32. док су радови завршени 1740. године. Унутрашњости цркве, интересантан уметнички печат даје иконостас сликан 1754. и од 1765/66. године. У цркви, посвећеној Вазнесењу Господњем (Спасовдан) налазе се мошти најмлађег српског светитеља владике Варнаве Настића, као и чудотворна икона Мајке Божије, пред којом су се према сведочењима верника који су јој приступали искреном молитвом и чиста срца, а и потврдама монахиња, чуда заиста дешавала. 
     Између цркве и конака налази се и чесма испред које се често формирају редови поклоника који својим кућама односе воду са уверењем да и она има благотворно дејство. На крају, занимљив је и податак да манастирски комплекс, изван порте, чини још имање са економијом, а нешто мало даље прелепи расадник окружен густом шумом, богат животињским светом у шта смо се уверили на лицу места, делом по траговима, делом и по хранилицама постављеним у шуми.    


Objavljeno16.05. 2012.