Feb 11, 2009
Бор: Сајам сеоског туризма
Последњих десетак година Бор је у незавидном положају кад су
смештајни капацитети у питању, што је (осим тренда) био један од разлога
за покретање сеоског туризма 2007. године. Тада је организован први
Сајам сеоског туризма, у међувремену су регистрована четири домаћинства,
а ускоро се очекује још десeтак. И једни и други представиће своју
понуду на другом по реду Сајму сеоског туризма који ће се одржати од 12.
до 14. фебруара у Бору.
Како нам је рекла Данијела Кенић, директор Ресурс Центра Бор, поред
њих, представиће се и домаћини из околних места (Зајечар, Сокобања,
Бољевац, Жагубица...), људи који се баве израдом сувенира.
Планирана је презентација одмаралишта Савача, али и могућности развоја ловног туризма. Све укупно 35 штандова. Међу њима и локална туристичка организација са новим производом, разгледницом Бора, и презентацијом осталих пројеката. У едукативном делу, присутни ће моћи да се упознају са уредбама за развој сеоског туризма у надлежности Министaрства пољопривреде.
Стање смештајних капацитета објашњава Јасна Томић, в. д. дирeктор ТО Бор, истичући да хотел Србија у центру није на неком завидном нивоу, али да охрабрује најава да ће на лето почети са радом један приватни.
– Оно што вреди углавном је у Брестовачкој бањи и на Борском језеру, тамо где се туристи највише задржавају. Смештај је могућ и у одмаралишту Савача, у близини ове две локације, потом у Планинарском дому на планини Стол. Намени се приводи и Ловачки дом на Црном врху, а постоје и назнаке да се ове зиме и ски стаза врати у функцију. У току су радови на оспособљавању ски лифта који није радио скоро десет година. То су уједно и туристичка одредишта током читаве године, мада имамо и Лазареву (Злотска) пећину за коју се надам да ће бити отворена почетком маја. У центру Бора је Музеј рударства и металургије у центру, а његов огранак - конак кнеза Милоша у Брестовачкој бањи. Дампер, у свој својој величини, изложен је у градском парку, у музеју на отвореном, заједно са другим машинама које су се користиле у погонима РТБ-а Бор у процесу вађења и прераде руде. Занимљиво је и село Горњане са епитетом „мала Швајцарска”, удаљено 16 км од Бора. Осим крша који га ограђује, специфично је и по скоро седамдесет пећина, 12 врста птица грабљиваца и ретким биљакама. Још атрактивнијим чини га манастириште, односно место на коме је некад постојао манастир чије су рушевине и данас видљиве. Легенда каже, да се људи после боравка на том месту враћају препорођени и спокојни. Постоји и веровање да даривање оваквих „светилишта” доноси препород и бољитак, каже наша саговорница.
Леп осећај пружа и пун стомак, а овај крај је познат по специфичној домаћој кухињи. Да би сте се уверили у то, пробајте качамак (на сто начина), проју од коприве, белмуж (од млека), али оставите места и за „Влашку плашинту”(палачинка), и „влашки борндел”(од свињског меса). З ноћење са доручком у сеоским домаћинствима потребно је око 850 динара, пун пансион до 1.600 динара, док се у осталим објектима пансион креће од 1.130 до 2.100 динара по особи.
Планирана је презентација одмаралишта Савача, али и могућности развоја ловног туризма. Све укупно 35 штандова. Међу њима и локална туристичка организација са новим производом, разгледницом Бора, и презентацијом осталих пројеката. У едукативном делу, присутни ће моћи да се упознају са уредбама за развој сеоског туризма у надлежности Министaрства пољопривреде.
Стање смештајних капацитета објашњава Јасна Томић, в. д. дирeктор ТО Бор, истичући да хотел Србија у центру није на неком завидном нивоу, али да охрабрује најава да ће на лето почети са радом један приватни.
– Оно што вреди углавном је у Брестовачкој бањи и на Борском језеру, тамо где се туристи највише задржавају. Смештај је могућ и у одмаралишту Савача, у близини ове две локације, потом у Планинарском дому на планини Стол. Намени се приводи и Ловачки дом на Црном врху, а постоје и назнаке да се ове зиме и ски стаза врати у функцију. У току су радови на оспособљавању ски лифта који није радио скоро десет година. То су уједно и туристичка одредишта током читаве године, мада имамо и Лазареву (Злотска) пећину за коју се надам да ће бити отворена почетком маја. У центру Бора је Музеј рударства и металургије у центру, а његов огранак - конак кнеза Милоша у Брестовачкој бањи. Дампер, у свој својој величини, изложен је у градском парку, у музеју на отвореном, заједно са другим машинама које су се користиле у погонима РТБ-а Бор у процесу вађења и прераде руде. Занимљиво је и село Горњане са епитетом „мала Швајцарска”, удаљено 16 км од Бора. Осим крша који га ограђује, специфично је и по скоро седамдесет пећина, 12 врста птица грабљиваца и ретким биљакама. Још атрактивнијим чини га манастириште, односно место на коме је некад постојао манастир чије су рушевине и данас видљиве. Легенда каже, да се људи после боравка на том месту враћају препорођени и спокојни. Постоји и веровање да даривање оваквих „светилишта” доноси препород и бољитак, каже наша саговорница.
Леп осећај пружа и пун стомак, а овај крај је познат по специфичној домаћој кухињи. Да би сте се уверили у то, пробајте качамак (на сто начина), проју од коприве, белмуж (од млека), али оставите места и за „Влашку плашинту”(палачинка), и „влашки борндел”(од свињског меса). З ноћење са доручком у сеоским домаћинствима потребно је око 850 динара, пун пансион до 1.600 динара, док се у осталим објектима пансион креће од 1.130 до 2.100 динара по особи.
објављено: 11/02/2009
Subscribe to:
Posts (Atom)