Идвор: Пупинов комплекс

Завичајни комплекс посвећен Михајлу Пупину налази се у равном Банату, у његовом родном месту Идвор. Чине га зграде Народног дома, старе основне школе из 1846. године, православни храм из 1803. године посвећен Пресветој Богородици у коме је Пупин крштен одмах по рођењу, као и кућа у којој је Михајло, као десето дете, живео са родитељима, браћом и сестрама, а која се нaлази у непосредној близини, са друге стране улице. Комплекс је заживео 1979. године када је обележено 125. година од Пупиновог рођења. Од тада су и побројани објекти под заштитом као споменици културе. 
  

Ипак, данашњи изглед објеката представља срамоту и незахвалност нашег народа према научнику светског гласа. Посебно ако се има у виду да је зграду Народног дома у стилу еклептике Пупин наменио Идвору у жељи да његово родно место буде центар за образовање младих људи у области пољопривреде. Лепа замисао, само кад би се и код оних који воде овај комлекс коначно пробудила свест о томе да поред централне просторије украшене портретима великог проналазача и остатак простора засија у пуном сјају. Млади би тада вероватно долазили, а можда би их Пупиново стваралачко размишљање, приказано на муралу осликаном преко целог зида наспрам улаза, подстакло да крену његовим стазама...    

Ни стање у Пупиновом музеју није много боље или је у питању лоша одлука да зграда старе основне школе у коју је Пупин ишао, буде место на коме ће бити представљен  животни пут светски признатог научника. Заслужио је Пупин много више од штуре поставке у мрачном и запуштеном амбијенту. Недопустиво, али истинито, исто колико и помисао да би ово као наслеђе у некој другој земљи било лепо сређено и добро уновчено.

    
Једина светла тачка јесте обновљена кућа са живописном фасадом коју у Идвору сви представљају као научникову родну кућу. Иако изгледа као класична банатска кућа са пространим тремом, она уствари није у целости аутентична у односу на првобитну с краја 18. века. Садашња грађевина подигнута је на темељима те старе куће, тако да је и распоред четири просторије остао исти, а у дворишту је поново постављен бунар са ђермом.

     

    
   
  У поменутој светлој тачки крије се и потврда о спорадичној бризи надлежних служби. Код нас су јубилеји једини моменти када се о благу брине, те је и Пупинова кућа највише уређена 2004. кад је обележено 150 година од његовог рођења. Том приликом извођачи радова су се максимално потрудили да врате стари изглед, онај који је Пупин дочарао описујући мир и тишину Идвора у аутобиографији „Са пашњака до научењака” за коју је добио Пулицерову награду.

***објављено јануара 2015. Политика/ додатак Моја кућа