Јахорина: Зимовање без визе

Одлични терени на више од 20 километара уређених стаза за алпско скијање, повезаних жичарама и ски – лифтовима укупног капацитета 7.500 скијаша на сат

    На помен Јахорине прва асоцијација буду Зимске олимпијске игре одржане сада већ давне 1984. године. Међутим, мало је познато да су још 1923. године ову планинску лепотицу почели да посећују први скијаши из неких тридесетак километара удаљеног Сарајева и да је те године на Јахорини подигнут први хотел. Од тада је ова планина постала омиљено боравиште заљубљеницима у зимске спортове, рекреативцима али и врхунским спортистима, јер како мештани кажу само Јахорина има Рајску долину. Највиши врх је Огорјелица са надморском висином од 1916 метара, а кад крену снежне падавине које умеју да потрају и до краја априла месеца, скијашска сезона потраје читавих 180 дана.


     Право задовољство скијашима причињавају одлични терени на више од 20 километара уређених стаза за алпско скијање, повезаних жичарама и ски – лифтовима укупног капацитета 7.500 скијаша на сат.


     Права дивота је што је већина стаза тик уз смештајне капацитете. Посебан доживљај је ноћно скијање, јер су многе стазе осветљене, а једна од најлепших јесу Пољице. Стазе за скијање су различите тежине тако да своје прохтеве могу задовољити и почетници и врхунски професионалци, док љубитељи екстремних спортова могу уживати у вратоломијама на стазама за сноуборд, скакаоници или леденој стени за пењање. Ко баш нема петљу за поменуте активности увек ће пронаћи своје парче планине за безбрижан спуст на санкама…
За оне који желе да савладају или усаврше скијашко умеће на располагању су часови скијања, а цене у ски школама у зависности од броја особа (1, 2, 3) крећу се од 30 до 50 конвертибилних марака. За четири и више особа тарифира се по 10 до 15 по особи, с тим да гости неких пансиона и хотела имају попусте од десет одсто.


     Поседовање сопствене опреме никако не сме бити препрека за одличан провод на снежним падинама, тако да без обзира где сте смештени широм планине можете изнајмити одличну ски и сноуборд опрему по релативно приступачним ценама. Тако је примера ради за ски комплет на један дан потребно 20 до 25 конвертибилних марака, а седам дана кошта 100 до 140.  Дневни најам скија је 12-15, а седмодневни од 70 до 90 конвертибилних марака у зависности од класе и термина изнајмљивања, као и величине скија (одрасли и деца).

     Кад смо већ код цена ваља напоменути да дневни ски пас у периоду 27.12.– 17.01. за одрасле стаје непуних 18 евра, а за децу до 14 година 12.80 евра, док је  ноћно скијање за све 9.20 евра. Сезонску карту одрасли плаћају 271, а деца 163.60 евра.

     За предах у току скијања на располагању су сунчалишта и грил кућице поред стаза са великим избором топлих и хладних напитака, и добром понудом хране, на првом месту јела са роштиља и неизоставног босанског ћевапа. Најбољи провод је у дискотекама „Борд" и „Лавина", а за нешто мирнију варијанту и провод у приснијој атмосфери, право прави избор је етно-кафе „Пеги”.
Јахорина је посебно омиљена туристима из Србије зато што је за путовање довољна само лична карта и није потребна виза. Друга предност је близина тако да је на Јахорину можда најбоље кренути сопственим возилом опремљеним адекватном зимском опремом. Ни вожња аутобусом не би требала да буде проблем, јер примера ради аутобуси из Београда удаљеног неких 320 километара возе готово читавог дана све до касних вечерњих сати.

     Једино је пожељно на време обезбедити смештај у неком од модерно опремљених хотела, приватних пансиона или скромних кућица. Просечна цена полупансиона стартује од 25, а у зависности од објекта и периода који изаберете може бити и до 60 евра по особи. Најам апартмана креће се од 70 до 100 евра, викенд кућа у зависности од капацитета од 90 до 310 евра. Полупансион у двокреветној соби у хотелу Бистрица у Олимпијском центру Јахорина у овом тренутку кошта 79 КМ (40.40 евра). После тога, све до 17. јануара смештај на бази полупансиона коштаће 107 КМ (54.70  евра) по особи плус 2.50 КМ (1.25 евра) дневно за боравишну таксу и осигурање. Доплата за новогодишњу вечеру у просеку стаје око 100 конвеертибилних марака.

Сенка Лучић

објављено: 10/12/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Zimovanje-bez-vize.sr.html 

Лесковац: Буђење Кукавице

Високи Дечани - На манастирској слави

 

 

      Подножје Проклетија и живописна долина реке Бистрице прошлог понедељка су били одредиште ходочасницима који су се овде запутили са Косова и Метохије, из осталих крајева Србије, као и из Црне Горе и Републике Српске. Они су стигли у Дечане, на манастирску славу – празник Светог краља Стефана Дечанског.

     Свету архијерејску литургију служио је архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије уз саслуживање епископа рашко-призренског Артемија и епископа липљанског Теодосија са више од 40 свештенослужитеља из осталих епархија Српске православне цркве. После архијерејске литургије и освећења славског колача послужен је славски ручак, а у манастирској порти виорила се српска застава и зачула се песма.

    Међу преко две хиљаде поклоника била је и група која је на ово путовање стигла са агенцијом „Двери” из Крагујевца, једном од ретких која се код нас бави верским туризмом.

    – Ми се трудимо да људима приближимо наше светиње, а посебан акценат стављен је на српски Јерусалим, односно наше свето Косово и Метохију и најлепше средњевековне задужбине као што су Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка, Архангели код Призрена и многи други – каже Ненад Божиновић, директор „Двери”.

      Према његовим речима, за ово путовање потребан је само мали напор (вожња), док страху места нема, јер се до Дечана стиже безбедно под пратњом КФОР-а и полиције.
Иначе од доласка војних снага КФОР-а на Косово и Метохију манастир је стављен под заштиту италијанских војника који га даноноћно обезбеђују. Има их на сваком кораку и приметна је њихова добра комуникација са братством, али и са посетиоцима величанствене задужбине богатог Немањићког духовног и градитељског наслеђа.



  
    У средишту манастирског комплекса је храм Вазнесења Христовог који окружују трпезарија, архимандритија, Милошев конак, звоник, Леонтијев конак (за госте) поред улазне одбрамбене куле. Дечанска црква својом снагом и висином, фасадом и украсима, изазива дивљење, а посебности архитектуре доприноси и двобојни мермерни камен (од светложутог пећког оникса и црвенкасто – љубичасте дечанскe брече) брушен до пуног сјаја.

      Непрекидна монашка традиција овде траје од 14. века. Захваљујући срећним околностима Високи Дечани никада нису напуштани, дечанска црква није горела, а ни остајала без крова, као што је то био случај са готово свим већим српским манастирима на Косову и Метохији.
Дечанска црква, као место ходочашћа, скоро седам векова даривана је без прекида, што је омогућило да се створи изузетно драгоцена ризница која сија лепотом старих икона, интразираног намештаја, скупоцено украшених богослужбених предмета, рукописних књига, да чак по њиховој вредности надмашује све остале (осим Хиландара) у српском културном наслеђу.
Данас у Дечанима живи тридесетак монаха и искушеника који се, поред духовне улоге и богослужења, баве и другим активностима: иконописањем, дуборезом, производњом меда (кестенов) и надалеко познате лозоваче и дечанског вина...

     Због пратње КФОР-а строго мора да се поштује сатница планирана за боравак у Дечанима. Креће се даље. Пут води до Пећке патријаршије. Наше светиње заслужују да се посећују, да се о њима говори и пише.

Сенка Лучић

објављено: 03/12/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Na-manastirskoj-slavi.sr.html 

Дивчибаре: Спуст са Црног врха

 

     Прича о лепотама Дивчибара, познатом планинском и туристичком месту, тешко да би имала свој крај, јер је само једна посета довољна да вас освоји и увек изнова позове на поновно уживање. Близина и добра повезаност са другим градовима доприносе да овде потражи мир све више излетника и туриста. Летос је све врвело од шетача и рекреативаца различитих генерација, а слична слика задржала се и последњих дана октобра.

     Са првим снегом очекује се да ће на Црном врху у функцији бити и нова ски стаза са жичаром (1.200 скијаша на сат) пренетом лане са Копаоника, која је прошле сезоне, на жалост, радила само на дан отварања. Потврда стиже са терена али и из ЈП „Скијалишта Србије” под чијом је тренутно управом, да је ски центар на Дивчибарама овог лета приведен намени и потпуно опремљен двоседном жичаром, табачем, као и хангаром. Урађени су антиерозивни радови који, између осталог, обухватају уређење и затравњивање ски стазе, а завршени су и радови на постављању заштитне и ветробранске ограде.

     Недавно је расписан оглас за давање у закуп земљишта, објеката, и опреме у „Ски центру Дивчибаре” на десет година, а како ће се ствари одвијати остаје да видимо. Оно што је извесно јесте спремност домаћина да у сваком тренутку што боље дочекају све госте. У приватном смештају на располагању је скоро 400 кревета, а укупни хотелски капацитети износе око 1.500 кревета.

    Од Јелене Зебић из испоставе Туристичке организације „Ваљево турист” на Дивчибарама сазнали смо да се у овом трентку најам соба у приватном смештају креће од 740 до 790 динара по особи, најам апартмана и кућа од 2.000 динара па навише у зависности од броја особа, дана, удаљености и сличних фактора.

     – Све куће су категорисане, имају централно грејање, добре прилазе, паркинг простор и лепо су сређене. Занимљиво је да су још у септембру кренуле и резервације за новогодишње празнике када ће цене по лежају бити од 1.200 до 1.500 динара. Велико је интересовање и за најам кућа и апартмана који ће у зависности од капацитета у време празника бити од 2.500 па до 7.900 ( може да прими десет људи), каже наша саговорница.

     Скоро половина хотелског смештаја је у власништву ХТД Вујић Дивчибаре, а како нам је рекао Предраг Делић из службе продаје, тренутне цене важиће и за предстојећу зимску сезону.

     У хотелу „Дивчибаре” ноћење са доручком у двокреветној соби стаје 3.200, полупансион 3.400, пансион 3.600 док су исте услуге у апартманима до девет хиљада динара. Оно што овај хотел издваја од других јесте затворен базен, фитнес и велнес центар, ноћни клуб са камином и још штошта што савремени гост тражи.У хотелу „Маљен” цене су од 1.400 до 2.000 у делу Б, а у делу А по 200 динара више. У одмаралиштима „Младост” и „Црни врх” од 1.600 до 2.200, односно 1.400 (ноћење/доручак) до 2.000 динара (пансион). На ове цене иде још 70 динара дневно по особи за боравишну таксу и осигурање.

     У хотелу и коначишту „Пепа” распон је од 1.300 (ноћење) до 2.600 динара за пун пансион, плус 60 динара дневно по особи за боравишну таксу и осигурање.
Објекат има и сопствену ски стазу, а родитељима са малом децом на располагању су креативне играонице и васпитачица која чува децу на пар сати или читав дан. За своје госте, расположене да упознају околину, у понуди су дневни излети до Бранковине, Лелића или Терзића авлије.

     Сличне планове имају и у хотелу „Боб-Петошевић”, јер како нам је рекао Зоран Филиповић, директор овог објекта, гости поред удобног смештаја, добре услуге, дугих шетњи по природи траже и неке друге садржаје. Цене у овом хотелу су још увек промотивне и тренутно ноћење са доручком кошта 2.300, а полупансион 2.800 динара.

-----------------------------------------------------------

Новогодишњи аранжмани у ХТД Вујић Дивчибаре 

    За четири дана (од 30.12.2008. до 03.01.2009)у хотелу „Дивчибаре” по особи треба издвојити 32.000 динара, а цена подразумева четири пуна пансиона, свечану вечеру за дочек и репризу дочека. У хотелу „Маљен” у истом периоду и за исту услугу цена је 19.000 динара. На ове цене додаје се дневно по 70 динара за осигурање и боравишну таксу.

Текст и фото Сенка Лучић

објављено: 29/10/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Spust-sa-Crnog-vrha.sr.html 

Toпола: Путевима Вожда

     Топола је сваког октобра место окупљања бројних љубитеља грожђа и вина. Тако је било и минулог викенда, на Опленачкој берби, манифестацији која се негује готово пола века. Овај градић удаљен од Београда осамдесетак километара, три дана је био у знаку винске капљице.
Према речима Драгане Арсенијевић, директорке Туристичке организације „Опленац” – Топола, ова манифестација је из деценије у деценију прерасла у значајан туристичко-привредни догађај, који превазилази оквире града и регије у којој је настала. Потврда тога јесте све масовнија посета, а ове године, за три дана трајања кроз Тополу је продефиловало око 160 хиљада људи (учесника, излагача, туриста...). Продато је 15 хиљада литара слатког вина шире) и око 42 хиљаде килограма грожђа.

     Берба дође и прође, а Топола и Опленац живе даље, дочекују и испраћају госте са свих страна вољне да испитају и упознају сваку стопу краја протканог историјским споменицима и културном баштином, сведоцима најзначајнијих догађаја наше историје.

     Као на ретко ком месту у Србији споменичке целине уклопљене у лепоту крајолика, јесу основни мотив боравка и мирног одмора какав су уосталом имали и краљеви чије се стазе данас походе.

 
   
    Обилазак обично почиње од Карађорђевог здања саграђеног између 1811. и 1813. године. Његовим центром доминира споменик Карађорђу подигнут у новије време недалеко од конака са кулом, Карађорђеве цркве и некадашње школе, данашње библиотеке.
Шетњом уз широку, помало стрму улицу поред утврђења стиже се до Виноградареве куће из 1911 (данас галеријски простор) и капије Задужбине Краља Петра Првог Карађорђевића, унука Карађорђевог.

     Најатрактивније здање је Црква Светог Ђорђа која плени величанственим изгледом, архитектуром и белином венчачког мермера, ма са које стране да се прилази Тополи. У маузолеју владарске породице налазе се крипте са 39 гробница, међу њима почива и тело Вожда Карађорђа. Поглед је тешко одвојити од мозаика у који је уграђено 725 сликарских композиција од 40 милиона стаклених коцкица у преко 15.000 нијанси. Наспрам цркве је Петрова кућа из 1912. године, данас музеј-галерија, а у непосредној близини налазе се краљева и краљичина вила које повезује „Стаза љубави”.

    Улазница за Задужбински комплекс стаје 200 динара по особи, а одскора у ову цену улази и посета Музеја вина у Краљевом подруму. Обилазак комплекса у пратњи туристичког водича кошта од 2.500 на српском језику, до 3.500 динара за инотуристе (енглески и руски језик ). У обилазак може да се иде све док је лепо време и туристичким возићем, а получасовна вожња стаје 50 динара по особи.За оне који у овом крају пожеле да бораве дуже, солидан смештај и услугу могу да пронађу у хотелу „Опленац” на самом Опленцу. Иако је грађена у времену од 1933 до 1934. године и урбанистички обликована као византијски дворац, ова грађевина се савршено уклапа у непрегледно зеленило парка и столетне шуме која га окружује. Ноћење је 1.400, пансион од 1.900 до 2.200 динара по особи, а различите варијанте ручка за излетнике коштају од 500 до 800 динара. Све је боља понуда приватног смештаја: ноћење у собама прве и друге категорије стаје од 600 до 1.300 динара, плус боравишна такса од 30 динара по особи. Из срца Шумадије не одлази се празног стомака, јер је гастрономској понуди тополских ресторана тешко одолети.

-------------------------------------------------

Орашац, Аранђеловац, Буковичка бања

     У жељи да боравак у Тополи туристима учине што садржајнијим, запослени у локалној туристичкој организацији имају и низ излетничких пакета за обилазак околине, од обилазака манастира, Аранђеловца и Буковичке бање, до посете знаменитом месту Орашац у коме је почела новија историја Србије.

    Подсећања ради, у Орашцу је Врховни Вожд Карађорђе после народног збора на Сретење 15. фебруара 1804. године изабран за вођу Првог српског устанка. У знак сећања на договор о подизању устанка и избор Карађорђа за његовог вођу као и почетак устаничких акција, на овом простору подигнута је црква (1868.– 1870. године), спомен школа и спомен чесма. Тако је створен меморијални споменички комплекс који је проглашен за заштићено културно добро. Орашац је као знаменито место категорисан и тако сврстан међу непокретна културна добра од изузетног значаја за историју и културу Србије. Спомен школа је саграђена 1932.године и спада међу најлепша здања ове врсте у унутрашњости Србије. Спомен чесма се налази на месту које је добило име „Марићевића јаруга” недалеко од Цркве,а подигнута је 1954. године поводом обележавања 150-годишњице Првог српског устанка.

Текст и фото Сенка Лучић

објављено: 15/10/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Putevima-Vozda.sr.html 

Шетња кроз Врњачку Бању

    Годинама програмски садржаји у оквиру туристичке понуде Врњачке Бање привлаче госте различитих жеља и потреба, а она постаје за многе главно место за пуњење батерија.
За свакога осмех, смештај доступан џепу и многобројне могућности уживања у сваком тренутку и на сваком месту.

    Променада је главна штрафта, а Врабац место за састајање пре поласка даље: у шетњу, на ручак или пиће, на базен, масажу, једном речју – у живот. Живот чине мале ствари и – љубав, а заљубљени (бивши, садашњи и будући) обавезно сврате до све популарнијег Моста љубави, купе понеки катанац (60 до 200 динара), поред свог имена испишу име вољеног бића и катанац закључају на мост. Кључић заврши у плиткој речици, а они оду „сигурни и уверени” да су на тај начин обезбедили вечну љубав...

    Шетња добро дође, а не кошта ништа, вожња возићем је 50 динара, а улазница за олимпијски базен 150. Цене пића – како где, али ипак усклађене и не претерано високе. У пицерији „Макуљевић”, на самој Променади, еспресо кошта 70, домаћа кафа 50, флашица киселе воде 70, кокакола, фанта, спрајт и лимунада по 100, цеђена наранџа 200 динара. Пива су од 100 до 180, алкохолна пића од 100 до 300 динара, колико кошта и француски коњак, док је за флашицу вина од 0,25 л потребно издвојити 200 динара. Цене вина у бутељкама од 0,7 л крећу се од 500 до 4.000 динара. Оно због чега се у овај локал понајвише свраћа јесте пица, омиљено јело свих узраста, која се овде пече на дрвима. Цене су од 450 до 800, а специјалитет куће – џиновска пица, коју тешко могу да поједу четири особе, кошта 2.500 динара. У сладоледу, воћним салатама, воћним куповима, тортама и колачима може да се ужива по цени већ од 30 динара па све до 300.

 
                 (Фото С. Лучић)

   Кутак на Променади са аутомобилчићима за малишане врви од возача и родитеља који трчкарају за њима, учећи их првим возачким искуствима. Десетоминутна вожња кошта 100 динара. Бицикл на четири точка – популарне рикше (како их зову на Палићу) могу да се изнајме на пола сата за 300 динара.

    Још један начин обиласка и упознавања са Бањом јесте вожња фијакерима од Моста љубави до хотела „Србија” и назад. У организацији агенције „Вук” и истоименог пансиона, вожња у трајању од 15 минута кошта 300 динара, док вожња до извора Снежник, која траје скоро пола сата, стаје 500 динара. Могу да се уговоре и дуже туре, примера ради до Новог Села за 2.000 или кружна вожња по Бањи у трајању од сат времена за 1.000 динара.
Место где се традиционално свраћа и ужива у мирном амбијенту, доброј услузи и изнад свега одличној гастрономској и пријатној музичкој понуди, а помало је издвојено од центра, јесте ресторан „Круна”. Цене су приступачне; примера ради, специјалитет куће за две особе, односно два бифтека са колутовима ананаса, сосом од шампињона, аранжиран похованим печуркама стаје 1.440 динара.

     И за крај, цене смештаја: пун пансион у хотелима кошта од 950 до 3.250 динара, ноћење са доручком у оним мало ексклузивнијим вилама око 3.600 динара, док се кревет у приватном смештају, у зависности од локације и опремљености, креће од 300 до 600, у апартманима око 1.000 динара.

С. Лучић

објављено: 20/08/2008

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/SHetnja-kroz-Vrnjachku-Banju.sr.html 

Крупа на Врбасу

Хук реке и предивна  природа привлаче путнике из целог света

     Смештена у котлини на прелазу између Динарских планина на југу и панонског басена на северу, Бањалука са својим природним даровима, великим зеленим површинама, с правом носи епитет града зеленила.


     И док градско језгро на сваком кораку и са неким посебним шармом осваја и опушта, околина отвара могућност за наставак уживања на неком од многобројних и уређених излетишта.
Једно од њих је Крупа на Врбасу, смештена на месту где Врбас напушта кањон и улази у Крупско поље док се са његове леве стране улива река Крупа.

 
                                      (Фото С. Лучић)

     Извори Крупе, слапови, млинови, Стрикина пећина, црква брвнара из 16. века и средњовековни град Гребен (из 1192. године), само су нека од обележја излетишта удаљеног од Бањалуке око 25 километара. Хук реке и брзина којом се слива низ камене стрмине привлачи викендаше, излетнике, рекреативце и риболовце. Овде се традиционално окупљају и уметници са свих страна света и изазвани чудесном природом стварају најлепша дела, док поклоници верског туризма мир проналазе у манастиру св. Илије из 1289. године до кога води пешачка стаза кроз шуму.


     У летњем периоду, осим Крупе на Врбасу, Бањалучани и њихови гости сваки слободан тренутак користе да се друже, опусте и одморе на обалама Врбаса, или на излетиштима као што су Бањ брдо са спомеником Трешњик, Понир, Траписти, Шибови, Сутурлија, Српске Топлице…

С. Л.

објављено: 20/08/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Krupa-na-Vrbasu.sr.html 

Гарашке брезе у срцу Шумадије

 

     Пребрз темпо и мањак слободног времена буде жељу да се за викенд негде изгубите од градске свакодневице.А то може да буде и село Гараши у срцу Шумадије, под зеленим окриљем Букуље, у коме се налази једно несвакидашње домаћинство.

 (Фото С. Лучић)

    Кућице окружене брезама и четинарима са пријатном хладовином, сваки кутак дворишта сређен без претеривања и сувишних детаља, али са пуно љубави и труда, чине да „Гарашке брезе” буду право место где свако може да има свој мир. Несташни детлић који се већ одомаћио у дворишту госта ће на трен, док испија јутарњу кафу, натерати да се запита кад и где је тај звук последњи пут чуо. Тешко да ће стићи и да се сети, а на столу ће замирисати храна. Како нам је рекла домаћица Вера Петковић, све је подређено госту, а храна се, било лето или зима, припрема на дрвима.

      Домаћи хлеб и погаче су обавезни, а пита са сиром, мекике, гибаница, прженице, качамак, јаја са сланином, уз домаћи сир, кајмак, кисело или обично млеко, неизбежни су. Као и у свакој домаћинској кући, ручак не може да се замисли без супе или чорбе, куваног јела (сарма, пуњена паприка...) и добре салате. Пилетина печена са кромпиром и печење испод сача заштитни су знак „Гарашких бреза”, а без доброг дезерта (штрудла, кох, пите од јабука, палачинке) не може да прође ниједан дан.

    За пун пансион у овом домаћинству треба издвојити 1.500 динара, док комплетан излетнички ручак тешко да прелази 500 динара по особи.

     За трошење калорија препоручује се шетња, на пример, до сеоске цркве св. Илије и у наставку истог пута до Гарашког језера удаљеног око километар. Ко воли да пеца, може дасе прикључи упорним риболовцима на обали језера, а коме је до купања у близини постоји лепо сређен комплекс са отвореним базеном.
 
    Како се Гараши налазе у близини Аранђеловца, гости могу да скокну до Буковичке бање, успут да сврате до Орашца или плански да пођу до Тополе и Младеновца, и онда опет назад у „Гарашке брезе”.

С. Лучић

објављено: 13/08/2008.

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Garashke-breze.sr.html 

Илиндански дани у Прибојској бањи

   

објављено: 30/07/2008.

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Ilindanski-dani-u-Pribojskoj-banji.sr.html 

Бразил у Врњачкој Бањи

 

     У години када слави 140 година туризма, Врњачка Бања је још једном, и то протеклог викенда, доказала да с правом носи епитет краљице бањског туризма. Иако се посебно у летњој сезони у Бањи смењују различити програмски садржаји, највећа гужва ипак настане када почну карневалски дани. И, тако, ево већ четврту годину заредом организатори Међународног врњачког карневала нађу начина да изненаде све бројнију публику, али и да јој се одуже
     Ове године, после церемоније отварања и предаје кључева града, настала је права пометња. Бања или Рио, било је тешко разазнати, јер је бањску променаду кроз врели плес атрактивних самба плесачица из Бразила одједном захватио талас праве бразилске карневалске атмосфере.
Можда би Рио и заобишао Србију да протеклих година групе из Врњачке Бање нису биле на висини задатка. Отвореног срца, интересантним наступима ван Србије освајали су симпатије чланица Федерације европских карневалских градова (FECC) и постали њен члан са важним местом у календару светских карневалских дешавања.



У живом ритму на бањској променади (Фото С. Лучић)

     Све до 20. јула свакодневно ће се на скоро свим локацијама Бање одвијати „мали милион” разноврсних приредби за све генерације, док ће вечери изнова добијати други музички ритам.
Спектакл бањских карневалских дана јесте Велика међународна поворка под маскама у којој поред домаћих учествују и групе из Италије, Словеније, Македоније, Црне Горе, Еквадора, Боливије, Америке... Једноставно, сви они који су и ранијих година доприносили да Врњачки карневал прерасте у манифестацију за коју се живи.

-----------------------------------------------------------

Врњачка Бања 2011. године домаћин Европе

     На недавно одржаној 28. Конвенцији карневалских градова Европе у француском граду Плоермелу, одлуком главног борда FECC-а, Врњачкој Бањи је указана част да 2011. године буде домаћин 31. Конгреса и угости више од 500 представника из 52 земље и 100 европских градова.

-----------------------------------------------------------

Фестивал електронске музике

    Другу годину заредом у време карневала одржава се и „The Love Festival”, највећи фестивал електронске музике у централној Србији. У две фестивалске вечери (18. и 19. јула) на летњој позорници (отворени амфитеатар) очекује се близу 6.000 младих поклоника овог музичког правца.

   У петак од 23 сата наступа Good Groove из Берлина (један од пет људи који је покренуо рејв културу), а у суботу у исто време Роберто Родригез из Хелсинкија уз подршку домаћих ди-џејева.

С. Лучић

објављено: 16/07/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Brazil-u-Vrnjachkoj-Banji.sr.html 

Топола: Путевима славног Вожда

Piskavica

Лондон

 

објављено: 09/07/2008

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Pogled-sa-Milenijumskog-tochka.sr.html 

Григор зове у Бањалуку

     После запажених наступа на карневалима у Будви и Врњачкој Вањи, Бањалука и агенција „Примера” из овог града постали су званично део велике породице FECC-а (Европске асоцијација карневалских градова). Тако су се Бањалучани нашли раме уз раме са више од 500 чланова из 49 земаља, међу којима су активне и све републике бивше Југославије, али и придружене земље са других континената, попут Аргентине, Бразила, САД, Тринидада и Тобага, Уругваја...

    Град на Врбасу је, поред географског положаја и природних лепота, познат и по бројним културно-спортским активностима. Верујући да ће бити једнако добри домаћини и организатори, кренули су са припремама првог Међународног бањалучког карневала. За маскоту карневала изабран је прави симбол или заштитни знак, Григор – голуб гриваш, симбол мира, пријатељства и љубави.


 
  Добро дошли у град младости и отвореног срца


     Увод у велику фешту на главним градским улицама која ће се одржати наредног викенда означио је Месец карневала (почео 15. маја), односно бројна дешавања под називом Карневалске манифестације Бањалучког карневала.
Између осталог, организовани су седмодневни Дани дечје радости, а централни догађај била је Дечја карневалска поворка (24. мај) у којој се нашло око 2.000 малишана маскираних у ликове из маште.

     О чему маштају одрасли, почећемо да откривамо у петак 13. јуна на свечаној вечери под маскама која се, уз гастрономске специјалитете хотела „Бистрица” (Јахорина) и тамбурашки оркестар „Бањалука”, организује за карневалске групе са стране, покровитеље карневала и ВИП госте.

    Круна дешавања је субота, 14. јун: долазак падобранаца са заставама, пуштање голубова мира и љубави, полазак карневалске поворке уз химну карневала.

     Централну међународну карневалску поворку од око 1.500 учесника из БиХ и иностранства, како и доликује, предводиће званице из FECC-а и бањалучке мажореткиње. Траса ће водити од старе зграде Владе и Народног позоришта до Општине где је прво представљање, потом правац до централног дела између Трга Крајине и Парка Петар Кочић на друго представљање.
И ту је крај приче за посетиоце и посматраче, али не и за учеснике. Наставак дружења планиран је у Крупи на Врбасу, уз печеног вола на заједничком ручку, обилазак манастира Крупа, истоимене реке, уметничке колоније, рафтинг, наступ културно-уметничких друштава на великој бини Фестивала „Крупа 2008”... Наредно окупљање је већ 20. и 21. јуна у Панчеву, потом од 13. до 20. јула у Врњачкој Бањи.

С. Лучић

објављено: 11/06/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Grigor-zove-u-Banjaluku.sr.html 

Црна Гора: Дивља лепота Монтенегра

    На помен Црне Горе прва асоцијација је дуго топло лето на живописној морској обали. Заклоњена од ветрова и таласа, разуђена обала (293 километра) са око 73 километра најлепшег споја сунца, мора и копна, никог неће оставити равнодушним, без обзира за коју од око 170 плажа се определи. Свака има своју драж, било да се ради о градској, хотелској, пешчаној, шљунковитој, каменитој плажи, у шумском, четинарском окружењу или оној у окружењу стогодишњих маслињака.

Херцег Нови

    На потесу од Њивица до рта Мачак на полуострву Луштици има око 70 регистрованих плажа. Једна од најатрактивнијих јавних плажа у општини је „Рафаело”, мада је последњих година урађено пуно на уређењу и опремању осталих.

     Популарно шеталиште Пет Даница спаја Нови са Игалом, медитеранским центром здравственог туризма, а растојање од седам километара добро дође за шетњу, па и за предах у неком од кафића на обали. А уколико желите добро да једете, препорука су ресторани „Леут” и „Белведер”, конобе „Крушо” и „Ферал”, можда ресторан „Акваријус” у хотелу „Александар”. Млади углавном излазе у Форте Маре, дискотеку у истоименој тврђави, потом у дискотеку „Барон” на ривијери, мада им не падатешко ни одлазак у Баушиће у дискотеку „Бабилон”.
У току сезоне локалне агенције организују излете, а најпопуларније дестинације су манастир Острог и Дубровник.
     Пролаз Вериге свакодневно премошћује трајектни прелаз Каменари–Лепетани чиме се прилично смањује растојање до Херцег Новог и околних летовалишта. Трајект иде на сваких 10, а од поноћи до зоре на 20 минута. Цена за превоз путничких аутомобила у једном правцу је четири евра. Постављањем неколико монтажних гаража ове сезоне седобило више местаза паркирање аутомобила.

Бока Которска, Тиват 

     И најмлађи градић у Боки има чиме да се похвали: својим шармом, Радовићима, каменим кућама, старим и по двеста година, у Еко-селу у Горњој Ластви, интересантним археолошким налазиштем „Острво цвећа”(није у туристичкој функцији). Идеално место за фото-сафари, посматрање птица, јесте природни резерват „Солила”, станиште фендака и фламинга.
Препоручује се обилазак Бококоторског залива бродом или воденом кочијом у дневним турама (око седам евра), програм богатог културног лета у Летњиковцу Бућа, незаборавне Тиватске рибарске феште уз бесплатно послужење рибом и вином. Провод на локалу врти се око неколико отворених шанкова са разноврсним музичким жанровима, мада млади свет углавном у ноћни провод одлази у которску дискотеку „Максимус” удаљену десетак минута од Тивта.

Котор, Пераст, Рисан

     Уз которски мол пристају бродови, а радознали туристи чим додирну тло крећу у истраживање града опасаног зидинама. Фотографисање креће од романтичне куле са сатом на главном градском тргу, који и дан-данас показује тачно време. Пажњу плени и Катедрала светог Трипуна из 1166. године, цркве светог Луке и свете Марије, раскошне фасаде Принчеве палате или Наполеоновог позоришта.




     Котор: крузери се одомаћили

Док панорамом Пераста, најбоље сачуване барокне целине овог дела Јадрана, доминира Црква св. Николе из 15. века, то својом атрактивношћу чине два острва у близини: Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе.

     И некадашњи престони град илирске краљице Теуте, најстарије насеље у Боки Рисан данас је симпатична туристичка оаза.

Будва

плажа Могрен

 

     Будванска ривијера има шеснаест званичних пешчаних плажа, које се по квалитету песка сврставају у плаже прве категорије. 

 

     Јаз, Могрен 1 и 2, Ричардова глава, Словенска, Бечићи, Рафаиловићи, Каменово, Пржно или пак Перазића до, Петровац, Лучице и Буљарице, само су неке од плажа где се током сезоне сјате гости црногорске туристичке метрополе. Томе у прилог иде и широка понуда луксузних хотела, велика концентрација кафића, ресторана и клубова и надалеко познат добар ноћни провод.

Будва – паркинг

    Паркирање за туристе у Будви ове сезоне(од првог маја до првог октобра) на два ударна паркинга у граду кошта 15, односно 12 евра на осталим плацевима Паркинг сервиса. Да би се остварило право на повластицу, туристи морају да приложе потврду да су уредно пријављени као гости хотела или у приватном смештају.

Свети Стефан
 
    Градећи на стеновитом острву заклон од гусара, рибари нису ни слутили да ће једног дана њихово склониште постати град-хотел у коме ће се од радозналих погледа одмарати клијентела одабрана по платежној моћи, имену... Ипак, посебну чар овом високо котираном летовалишту са комфорним вилама и апартманима и даље даје атмосфера мирног средњовековног села.
У непосредној близини је Милочер, некадашња краљевска резиденција, једна од најлепших малих увала Медитерана – Краљичина плажа.

Бар

     Највећу црногорску луку карактеришу старо градско језгро и данашње културно средиште, маслињаци – стабло старо двеста година, које и данас даје плодове, срдачни људи који никуда не журе.

    Најпосећеније летовалиште у близини је Сутоморе, где је добар провод увек загарантован. Од осталих плажа, интересантне су Краљева плажа, Чањ, Маљевик, Златна обала, Црвена плажа, Жутокрлица, Тополица, Велики пијесак, Утјеха...

Улцињ 

    Овај град нуди разноврстан одмор, у зависности од жеља и узраста, мада је најзаступљеније, свакако, купање на пешчаним или уређеним стеновитим плажама у хладовини борића.
Карактерише га Стари град, јединствена ризница културе, а препознатљив је и по најдужој (13 км), популарној Великој плажи. Прекривена најфинијим ситним песком,онаје феномен лепоте града који, одишући оријенталним стилом, има добар ноћни живот, посебно по дискотекама.
Гостима, љубитељима неких других доживљаја, препоручују се различити видови занимације, роњење или посматрање птица у Солани и у делти реке Бојане, на пример.

Ада Бојана

     За ово острво на ушћу Бојане у море кажу да је најлепше у сутон, када се при заласку сунца, невероватном игром боја, небо, море и песак стапају у јединствену романтичну слику.
Нудисти опседају Аду и опуштају се „као од мајке рођени” на пешчаним плажама са карактеристичним сунцобранима од трске и прућа, јашу коње, једре... Својеврсно насеље од сојеница на обалама Бојане чине бројни ресторани где доброј рибљој чорби или неком другом рибљем специјалитету једноставно не може да се одоли.
Ловћен и Цетиње
Изнад Бококоторског залива уздиже се Ловћен са Његошевим маузолејом, а нешто ниже је стара-нова црногорска престоница и колевка црногорске духовности и културе – Цетиње.
Као што зидине старих приморских градова сведоче о њиховој историји, то и Цетиње представља својеврстан град-музеј у коме су у посебним здањима, споменицима културе, смештене музејске јединице Народног музеја Црне Горе.

Скадарско језеро

     Током године у највећем резервату птица у Европи станиште пронађе више од 270 врста птица привучених изобиљем рибе.

    Док пејзаже језера улепшавају острвца Бешка, Морачник и Старчево, са маленим манастирима, позната по дугој традицији монаштва, јединственост овом поднебљу дају сребрни шаран и укљева, радо виђени на трпези.

Ограничено уношење хране и пића

     Од почетка овог месеца ограничена је и количина хране и пића који се могу унети у Црну Гору. Међутим, засадсе још није почело са применом ове мере. Дозвољено је унети сушено воће, поврће, печурке, сирову кафу, зачине, чајеве, укупне тежине до килограм, литар алкохолног пића, два литра другог пића са декларацијом и пет литара воде у оригиналној амбалажи.
    У укупној количини до једног килограма могу да се унесу сендвичи, кекс и слични производи за исхрану.

    У истој тежини могу да се унесу декларисани производи за исхрану деце и дијететска храна која се користи из медицинских разлога.

Еко-такса 

     Од 15. јуна на уласку у Црну Гору плаћаће се еколошка накнада, зависноод кубикаже и тонаже возила: путничка возила, аутобуси и комби возила од 10 до 80 евра; камиони и теретњаци од 80 до 150 евра.

Путовање возом

     Карта у једном правцу од Београда до Бара кошта две хиљаде, а повратна четири хиљаде динара, доплата за кушет је 500 динара, односно 1.245 динара по особи у кабини са три лежаја.
За превоз праћених аутомобила потребно је 2.500 динара уз важећу возну карту.

Авионски превоз 

      Авионски превоз се одвија преко два међународна аеродрома: Подгорице и Тивта. Први је удаљен од Будве 62, а од Бара 65 километара, док је удаљеност тиватског аеродрома од ова два града 20, односно 60, а од Улциња око 84 километра. Са црногорским авио-превозником „Монтенегро ерлајнс” карта у једном правцу на релацији Београд–Тиват или Београд–Подгорица, са припадајућим таксама, кошта 7.300, а повратна у распону од 9.800 до 14.000 динара.

     Исте цене важиће и за летове ове авио-компаније на релацији Ниш–Тиват–Ниш, који стартују од 16. јуна и обављаће се петком и понедељком.
     Вожња кроз тунел „Созина” на путу Подгорица–Бар за путничке аутомобиле кошта 2,5 евра.

Гастро прича

     Сусрет почиње уз црногорску лозу или медовину, док је трпеза шарена колико и сама природа Црне Горе. Континенталном кухињом доминирају традиционална јела: цицвара, врућа погача испод сача, кисело млеко, скоруп из мешине, неизоставни његушки сир и пршут, раштан са сушеном овчетином, јагњетина на сто начина... Жеђ се гаси чувеним никшићким пивом. Уз специјалитете приморске кухиње, разне врсте крупне и ситне рибе, шкољке, ракове и лигње, углавном припремљене на маслиновом уљу, најбоље се слажу вина од аутентичних црногорских сорти.

Црна Гора: више цене смештаја

     У предстојећој летњој туристичкој сезони цене смештаја на Будванској ривијери биће од 25 до 50 одсто више него лане.

     – Цене ће сигурно проредити гужве, јер су оне својеврстан филтер за госте којима су већ уведене посебне таксе за улазак у Црну Гору и забрањено уношење хране – рекао је Радију Слободна Европа Перо Ивковић из агенције „Ципа тревел”.

    Он је подсетио да су цене у тренутку увођења евра као званичне валуте износиле највише 20 евра у приватном смештају, а од 40 до 60 евра у хотелима. – Сада смештај у хотелима кошта од 50 до 120 евра, односно 150 евра у хотелским објектима са четири или пет звездица – казао је Ивковић.

    Приватни смештај у главној сезони може се наћи по ценама од 15 до 25 евра, односно 30 евра у околини ексклузивних Светог Стефана и Милочера, преноси Танјуг.

Сенка Лучић

објављено: 04/06/2008.

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Divlja-lepota-Montenegra.sr.html 

Црноречје у песми и игри

     С лепим временом Србија напросто оживи и готово да нема краја у коме се из викенда у викенд не организује нека светковина или народно окупљање, или модерним језиком речено – манифестација.

     Тако се у источној Србији, у општини Бољевац увелико приводе крају припреме за предстојећи фестивал „Црноречје у песми и игри”, који се традиционално одржава другог викенда у јуну. Окосница овогодишњег, 38. по реду фестивала је традиционални фолклор подручја Црна Река. Ово је етномузиколошки веома занимљив крај са богатим културним наслеђем, чији корени датирају из предантичког, античког и средњовековног периода. Тродневни веома богат фестивалски програм биће у знаку представљања легенди и митова из древних времена који су уткани у културне кодове фолклорног наслеђа овог краја.



   
  
      Манифестација, поред великог броја учесника, из године у годину окупља све више посетилаца. Поред учесника из свих крајева Србије, ове године очекује се долазак група из Македоније и Бугарске, што ће допринети шароликости програма кроз смењивање различитих културних образаца.

      Наравно, све ово обогатиће и звуци фруле, јер ће се у оквиру програма одржати и предтакмичење фрулаша за републички сабор „Ој, Мораво” који се 26. и 27. јула одржава у Прислоници код Чачка.

    Чуће се и звуци трубе, као увертира, односно предтакмичење трубача источне Србије за учешће на овогодишњем Драгачевском сабору трубача у Гучи.

     Како звучи савремена музика заснована на традиционалном мелосу показаће група „Искон” из Суботице и Снежана Маричић из Краљева. „Традиционални занати у савременим условима” део су пратећег програма у оквиру којег ће се изложбом радова ове године представити „Ткачница Бољевац”.

С. Лучић

објављено: 28/05/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Crnorechje-u-pesmi-i-igri.sr.html 

Selu u pohode bez predrasuda

Uveliko se pripremaju kuće za buduće goste, sređuju placevi za kampove pored Boračke reke, uređuju stare vodenice


     Prolećno buđenje prirode mami nas da se bar na dan-dva odmetnemo u neku mirnu oazu, daleko od svakodnevice, saobraćajnih gužvi i radnih obaveza. To obično podrazumeva mesto gde ćemo se odmarati, šetati ili se baviti nekim drugim aktivnostima, a da za to vreme neko drugi brine o tome kako da potrošene kalorije nadoknadimo.

     Hoteli u nekom od domaćih turističkih centara sve to mogu da ponude, ali, za promenu, možda ne bi bilo loše posetiti neko od seoskih domaćinstava širom Srbije. Sve ovo, naravno, pod uslovom da volite ovaj vid turizma, ili ako ste do sada imali predrasude, odbacite ih i probajte.

     Za boravak na selu potrebna je praktična garderoba, udobna obuća i za svaki slučaj neka toplija jaknica ili džemper. Kad je novac u pitanju, trošak može biti isti, možda i znatno manji nego kod kuće, a uživanje neuporedivo veće.

    Gružansko selo Borač, u blizini jezera Knić u srcu Šumadije, udaljeno je oko 150 kilometara od Beograda. Orijentacije radi, od ovog sela za vrlo kratko vreme se stiže do Kragujevca, Čačka, Gornjeg Milanovca.

     Ono što ovaj živopisan kraj čini posebnim jesu mir i tišina i Borački krš, pomalo neobičan za Šumadiju, uzdignut iznad samog sela.

     U nizu kuća podno samog krša izdvaja se porodično domaćinstvo Miloševića, kod kojih kompletno uživanje na bazi punog pansiona košta 1.350 dinara. Svakog gosta u znak dobrodošlice dočekaće pogača, so i rakija, umorne udoban smeštaj, gladne razne đakonije na pravoj domaćoj trpezi. A boračka trpeza podrazumeva domaće slane pite i kiselo mleko, sir, kajmak, domaće suvo meso, boračku čorbu, svadbarski kupus i proju, pečenje. I tu nije kraj, jer se jelovnik prilagođava željama posetilaca, koji na kraju mogu da se zaslade pitama od jabuka, duleka, oraha ili, pak, šljiva.

     Da se sve ne završi na iću i piću, Miloševići za potrebe gostiju koji žele malo bolje da upoznaju selo i okolinu angažuju samoukog istoričara, ali dobrog vodiča. Tako u laganoj šetnji do Boračkog krša mnogi, osim prizorom, budu iznenađeni saznanjem da je baš tu, na nadmorskoj visini od oko 550 metara, nastao srednjovekovni grad Borač u kojem je često boravio i despot Stefan Lazarević. Ispod samog krša, sa tri strane zaštićena strmim liticama,nalazi se malena crkva iz 14. veka posvećena svetom arhangelu Gavrilu. Vidljiva je tek kad se kamenom stazom koja vodi između stoletnih lipa dođe do nje, pa zato i ne čudi priča da se baš u njoj pričestila vojska pred polazak u Kosovski boj.

    Miloševići su začetnici seoskog turizma u ovom kraju, ali ovog proleća su se i komšije aktivirale. Uveliko se pripremaju kuće za buduće goste, sređuju placevi za kampove pored Boračke reke, uređuju stare vodenice...

Senka Lučić
objavljeno: 14/05/2008 (Politika-Putovanja)

Мир и тишина подно Борачког крша

Селу у походе без предрасуда

Увелико се припремају куће за будуће госте, сређују плацеви за кампове поред Борачке реке, уређују старе воденице

 

     Пролећно буђење природе мами нас да се бар на дан-два одметнемо у неку мирну оазу, далеко од свакодневице, саобраћајних гужви и радних обавеза. То обично подразумева место где ћемо се одмарати, шетати или се бавити неким другим активностима, а да за то време неко други брине о томе како да потрошене калорије надокнадимо.

     Хотели у неком од домаћих туристичких центара све то могу да понуде, али, за промену, можда не би било лоше посетити неко од сеоских домаћинстава широм Србије. Све ово, наравно, под условом да волите овај вид туризма, или ако сте до сада имали предрасуде, одбаците их и пробајте.

 

   
м      За боравак на селу потребна је практична гардероба, удобна обућа и за сваки случај нека топлија јакница или џемпер. Кад је новац у питању, трошак може бити исти, можда и знатно мањи него код куће, а уживање неупоредиво веће.

    Гружанско село Борач, у близини језера Кнић у срцу Шумадије, удаљено је око 150 километара од Београда. Оријентације ради, од овог села за врло кратко време се стиже до Крагујевца, Чачка, Горњег Милановца.

     Оно што овај живописан крај чини посебним јесу мир и тишина и Борачки крш, помало необичан за Шумадију, уздигнут изнад самог села.

     У низу кућа подно самог крша издваја се породично домаћинство Милошевића, код којих комплетно уживање на бази пуног пансиона кошта 1.350 динара. Сваког госта у знак добродошлице дочекаће погача, со и ракија, уморне удобан смештај, гладне разне ђаконије на правој домаћој трпези. А борачка трпеза подразумева домаће слане пите и кисело млеко, сир, кајмак, домаће суво месо, борачку чорбу, свадбарски купус и проју, печење. И ту није крај, јер се јеловник прилагођава жељама посетилаца, који на крају могу да се засладе питама од јабука, дулека, ораха или, пак, шљива.

     Да се све не заврши на ићу и пићу, Милошевићи за потребе гостију који желе мало боље да упознају село и околину ангажују самоуког историчара, али доброг водича. Тако у лаганој шетњи до Борачког крша многи, осим призором, буду изненађени сазнањем да је баш ту, на надморској висини од око 550 метара, настао средњовековни град Борач у којем је често боравио и деспот Стефан Лазаревић. Испод самог крша, са три стране заштићена стрмим литицама,налази се малена црква из 14. века посвећена светом архангелу Гаврилу. Видљива је тек кад се каменом стазом која води између столетних липа дође до ње, па зато и не чуди прича да се баш у њој причестила војска пред полазак у Косовски бој.

    Милошевићи су зачетници сеоског туризма у овом крају, али овог пролећа су се и комшије активирале. Увелико се припремају куће за будуће госте, сређују плацеви за кампове поред Борачке реке, уређују старе воденице...

С. Лучић

објављено: 14/05/2008

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Mir-i-tishina-podno-Borachkog-krsha.sr.html 

Будва

Карневал поред јахти

 

      Неописива гужва која је владала током прве недеље маја на Будванској ривијери још једном је показала да је метропола црногорског туризма истрајна у намери да туристичку понуду уздигне на највиши ниво.

     Повод за долазак нису били само празници и жеља за одмором, већ се све то вешто уклопило са две садржајно потпуно различите, али изузетно добро организоване, а самим тим и посећене, манифестације.

     За прву, Велики међународни туристички будвански карневал шесту годину заредом били су задужени „Фештађуни”, који су заједно са локалном туристичком организацијом допринели да Будву прошарају веселе маске и добри звуци. Педесетак карневалских група из земље и иностранства са око 2.500 маскираних учесника окупљених у главној карневалској поворци привлачили су пажњу туриста дуж главних будванских улица, на платоу испред зидина Старог града, а потом и по кафићима до ране зоре.


 
Будва: најава успешне сезоне (Фото С. Лучић)

  
   И док су се учесници карневала и сви остали гости данима смењивали на плажама и по кафићима, тик уз Стари град у будванској марини, дешавао се 26. Сајам наутике и опреме за спорт, кампинг и рекреацију. Бројна луксузна пловила данима су мамила уздахе обичних смртника, а задовољством испунила срца оних који су могли да одвоје позамашне свотеда би постали власници јахти или спортских глисера светски познатих брендова. Око 110 излагача из 12 земаља, као и остварени промет изнад очекиваног, само су потврда да је Црна Гора, осим што је занимљиво тржиште, одлучна у развоју високог туризма, а наутички туризам као елитни вид одмора то и јесте.

С. Лучић

објављено: 07/05/2008.

 

http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Karneval-pored-jahti.sr.html 

Бање Србије: Генератор домаћег туризма