Jun 8, 2011

Manastiri na evropskim putevima kulture


Манастир Градац
     Културно наслеђе Србије, односно манастири Жича, Студеница, Градац, Ђурђеви ступови и Сопоћани налазе се упрограму „Главни културни пут Савета Европе” који под именом „Трансроманика” спаја и промовише европско наслеђе романичког периода. Европска културно туристичка рута „Трансроманика” покренута је у Немачкој 2003. године, а Србија је званично укључена новембра 2007. године.
     Према речима Милана Младеновића директора Туристичке организације Краљева, иза кандидатуре и позиционирања наших манастира на листу европских путева културе стоје Туристичка организација Србије и Министарство културе и они плаћају чланарину за овај програм у укупном износу од 10 хиљада евра на годишњем нивоу.
     „На овом путу нису само манастири, већ и око 60 културно историјских споменика 11 земаља који садрже елементе романике (12 и 13 век). У плану Савета је покретање и специјализованог магазина „Трансроманика” где ће свака земља добити десет страна које ће уређивати, што је још један вид промоције. Постоји и посебна сигнализација, као и програм обуке лиценцираних водича за овај програм. Ово је добар туристички производ и у Србију може довести много више страних туриста него што их је било до сада. Овај културни или манастирски вид туризма, представљен кроз путеве Трансроманике већ даје прве резултате и све је више странаца који долазе у долину Ибра и диве се нашем културном благу. Романички стил не представља једнострани утицај запада на културу Србије. Богородичина црква у Студеници спада у оне споменике културе за које се због низа оргиналних решења може рећи да је оргинална и јединствена. Пластика Богородичине цркве као целина,не представља копију ни једног споменика културе из ранијег периода и такве се аналогије узалуд могу тражити. Манастир Студеница је један од најзначајних споменика романике на просторима целе Европе. Романички стил је једним делом настајао и стваран у немањићкој Србији…”, каже Младеновић.
 Петрова црква
    Стиче се утисак да су преко културног пута Савета Европе о овој причи боље упознати странци, а да је нашим туристима она ипак недовољно позната иако су наши учесници у програму до сада заиста уложили велики труд у израду мапа, а посебно видео монографије „Трансроманика” где сваки од поменутих манастир прати кратка прича. У сарадњи са манастирима уследила је израда сажетих писаних брошура за сваки манастиру понаособ и остаје само нада да ће се и туристи са наших терена покренути, а да ће и домаће туристичке агенције коначно препознати значај овог пута и уврстити га у своју понуду.
------------------------------------------------- 
Романички елементи
     „Романички стил препознатљив је на спољашњем изгледу рашких цркава по обради фасада, и специфичних архитектонских облика, као и по скулптури која са архитектуром чини јединствену целину. Пластични украс исклесан у мермеру у високом рељефу, осим што је декоративног има и симболички карактер.„
------------------------------------------------ 
Значај Немањића
     Пресудну улогу на формирање романичких елемената у српској средњевековној уметности, за српске земље (посебно за Рашки крај) смештебне на раскршћу путева, утицаја и интереса, имала је крајем 12. и почетком 13. века владарска породица Немањића, односно Стефан Немања за време чије владавине су и настали први монументални споменици. Стваран је оргиналан стил у уметности назван Рашка школа по имену једне од притока Ибра.У рашкој школи препознатљиви су утицаји и истока и запада али он је у суштини оргиналан допринос немањићке Србије култури Европе.
С. Лучић
објављено: 08.06.2011.

Za ljubav i vino nikad nije kasno

За љубав и вино никад није касно

     Причу о љубави остављамо по страни јер она се једноставно деси или не и то обично кад се најмање надамо нека чудна осећања и лептирићи „нападну наше биће” ... Оно што нас не напада, али просто мами, врло је извесно и добро разрађено јесу непрегледни виногради широм Србије, самим тим и велики број винарија са добрим и препознатљивим винима... Где и како настаје вино, где „спава” (одлежава) тешко је схватити уколико се оно само конзумира по ресторанима или кућном амбијенту... Тај осећај мање више сви познајемо, али за оним правим ужитком у капима божанског пића, све више људи крстари Србијом што смо учинили и ми протеклог викенда на активном „Винском путу Шумадије” у организацији агенције „Путник травел”.
     Промотивна тура подржана од стране Сектора за туризам при Министарству економије и регионалног развоја, само је део могућих из широке палете занимљивих путовања везаних за вино. Требало би да прерасте у сталну понуду не само ове агенције, већ и осталих са нашег терена, а све у циљу промовисања винског туризма од кога шира заједница може имати вишеструку корист.
     „Вински путеви Србије, односно посета винарија, велики је туристички потенцијал Србије, нарочито ако се комбинују са посетом знаменитости, културних дешавања и другим различитим активностима на винским подручјима. Све скупа може бити начин да се туристи едукују, бораве у природи, друже са винарима и наравно уживају у добрим винима”, речи су државног секретара за туризам Горана Петковића, који је поред низа обавеза успео да одвоји време и лично се увери како то функционише на терену.
     Вина у знак добродошлице нигде није фалило, као ни занимљивих, поучних и потпуно неочекиваних прича и предлога... Прва станица виногради и подрум Милијана Јелића у Бујачићу у ваљевском крају, друга код Боже Александровића у Винчи (на путу Топола – Г. Милановац, преко Рудника), завршница за први дан путовања недалеко од Аранђеловца у новоотвореном ресторану усред винограда код Тихомира Тимотијевића, власника винарије Врбица... Сасвим довољно за један паклено врућ јунски дан, пресечен једино хладноћом у подрумима и по пропису прохлађеним винима са подужег „тројног” дегустационог списка. Колико је производња вина код наших домаћина савремена, било нам је јасно следећег јутра када смо наравно опет циљано посетили Краљевску винарију, подигнуту давне 1931. године. подно Опленца. Поставка старе опреме и уређаја за производњу и чување вина (бурад и бачве), као и неких 347 флаша иза решетака у издвојеном делу за специјално чување флашираног вина, учинили су своје да се уз послужено вино осећамо довољно краљевски.
     На добро се човек брзо навикне, те ништа нисмо хтели да мењамо ни на последњој адреси код Миодраг Радовановић, власника подрума Радовановић у Крњеву. То значи да смо у добром расположењу, као и код свих предходних домаћина вежбали и утврђивали опште појмове винске културе, слагања вина и хране, покушавали да дефинишемо осећања која вина изазивају, нека можда и да сакријемо... А на оваквим местима уз једну гитару, добро познатог стручњака и у сваком тренутку спремног забављача Слободана Јовића професора са Пољопривредног факултета све теме су се брзо отварале и добром песмом прожимале...
-------------------------------------------------------------- 
Вински путеви важна карика
     Записи о винским путевима и точионицама вина сежу у далеку прошлост, а будућност ставља пред нас нове захтеве уколико желимо здраво бављење винским туризмом.
     Током овог путовања, од професора Јовића, чули смо да вински туризам између осталог обухвата: дегустацију вина; вино и храну (локални специјалитети); уживање у окружењу; дневну и вишедневну рекреацију; мноштво културних и природних и активности које су доступне у винском региону; економску и социјалну корист од винског туризма; повећан број посетилаца домаћих и страних; продужено време боравка; већу потрошњу и задовољство посетилаца који желе да доживе виноград, комплетан процес настајања и складиштења, наравно пре и после подразумева се и дегустација чаробног напитка и куповина на лицу места...Обавезно је ширење винске културе ( за почетак држање чаше), почиње се са белим лаганим, и полако прелази на црвена...У винску причу неопходно је уткати мало историје, културе, уметности.
   Вински путеви су важна карика за развијање и искоришћење локалних потенцијала, а главни предуслови су добри путеви, сигнализација и умрежавање пружалаца туристичких услуга како би госте привукли и задржали низом активности.
Текст и фото: С. Лучић
објављено: 08.06.2011.