Oct 21, 2009

Народни музеј у Аранђеловцу

Чувар изузетних збирки

      Народни музеј у Аранђеловцу, надлежан за заштиту покретних културних добара на територији општина Аранђеловац и Топола, уједно је и старалац над пећином Рисовачом – значајним археолошким, палеонтолошким и спелеолошким налазиштем, које је под заштитом државе као културно добро од великог и природно добро од изузетног значаја. Такође, музеј је корисник окућнице Илије Милошевића (познатије као Етно домаћинство) чији комплекс представља значајан споменик народног градитељства Шумадије XIX века. Музеј планира његово уређење, али и изградњу Музеја палеолита и геонаслеђа. Тако би пећина Рисовача, Музеј палеолита и геонаслеђа и Етно домаћинство чинило једну целину на уласку у град, атрактивну за сваког посетиоца. Тиме би побољшали слику о Аранђеловцу и допринели развоју туризма, како града, тако и Буковичке бање.


     На иницијативу Савеза бораца, а средствима из месног самодоприноса, основан је Музеј револуције и социјалистичке изградње 14. јула 1981. године. Градња зграде (у стилу старе шумадијске куће, тачније, једноделне куће брвнаре са оџаклијом у средини и кровом на четири воде) за Музеј почела је 1982. године у непосредној близини буковичке цркве Св. Архангела Гаврила и Спомен чесме. Прва самостална изложба отворена је 26. новембра 1985. године.

Увећавањем фундуса музеја и запошљавањем радника свих музејских струка, музеј прераста у музеј комплексног типа у коме су заступљене: палеонтолошка, археолошка, нумизматичка, историјска, етнолошка и уметничка збирка, као и два легата; Душана Петровића Шанета и Радована Грујића.

     Данас Музеј има две сталне поставке. Једна је Изложба савремене уметничке керамике, настале на Meђународном фестивалу „Свет керамике” у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци”, где је оку посетилаца понуђено 250 експоната, дела наших и иностраних уметника. У галеријском изложбеном простору представљени су сегменти геологије, палеонтологије, археологије, историје и етнологије, чиме је обухваћен велики временски распон који се односи на пећину Рисовачу, град и општину.Атракцију за посетиоце представља реконструисани костур пећинског медведа.

----------------------------------------------

Уметничка керамика

Од других комплексних музеја у Србији, аранђеловачки се разликује по двема изузетним збиркама. Прва је Палеонтолошка збирка коју чини преко 2.000 фосилизованих остатака животиња леденог доба, односно, костију и зуба откривених у пећини Рисовачи. Ту је такође и јединствена збирка (преко 600 експоната) и изложба савремене уметничке керамике, која плени својом лепотом како у уметничком, тако и технолошком смислу. Музеј прима посетиоце радним данима у сезони (1. април – 15. октобар) од 9 до 17 часова, ван сезоне од 8 до 14 часова, а викендима и празницима од 10 до 14 часова (не ради 1. и 2. јануара, на Божић и први дан Ускрса).

--------------------------------------------

Пећина Рисовача 

Као и већина спелеолошких објеката у Србији и Рисовача је настала ерозијом подземних вода које су шириле пукотине формирајући канале и каверне. Дужина пећине износи 114 метара, а укупна дужина свих канала 159 метара. Тракасти мермерни оникс исталожен из топлих минералних вода, пећински накит Рисоваче, сталактити, сталагмити, стубови, корали, глобулити, у тоновима од снежнобелих до црвенкастих и смеђих, затим, део салива са калцитним стубовима названим Рисовачке оргуље и кристални руб Бела грива, доприносе свеопштем утискунепоновљиве лепоте и тајновитости овог спелеолошког објекта.
Пећина је станиште једне врсте слепог миша – малог потковичара који је, као и све остале врсте слепих мишева у Европи, угрожен и као такав заштићен. За посетиоце је први пут отворена 1987. године, а ове, 2009, преуређена је по највишим стандардима савремене презентације. Поред 16 инфопанела у Рисовачи је постављен калцификатор (реткост у Европи) који симулира настајање сталактита и сталагмита (убрзани процес). Пећина је отворена сваког дана у години од 9 до 17 часова.

Сенка Лучић
објављено: 21/10/2009

Прелепа села око Крагујевца




    Од 64 села колико их има у крагујевачкој општини, свако има идеалне услове за бављење сеоским туризмом, а домаћини могућност да своје постојеће или вишак стамбених капацитета упосле, односно ставе на располагање гостима и на тај начин на свом прагу додатно зараде неки динар.
 
   

    Прича се већ завртела у селима: Страгари, Велики Шењ, Чумић, Каменица, Дулене, и Велике Пчелице где госте осим осим лепе Шумадије, препознатљивог гостопримства и повољних цена (од 800 до 1.350 динара) очекују лепо опремљени апартманима и собе за издавање.

     – У октобру смо заједно са Управом града основали комисију за категоризацију приватног смештаја и сеоских домаћинстава и на тај начин активно почели да радимо на сеоском туризму, почели са едукацијама домаћина, а на руку нам је ишло и то што је град Крагујевац у међувремену потписао један заједнички пројекат са белгијском НВО „Каритас” и владом Белгије.

     Они су финансирали штампу каталога „Одмор на селу- Крагујевац”, и организовали одлазак крагујевачких домаћина у обилазак села у горњомилановачкој општини где је овај вид туризма изузетно развијен. Захваљујући Каритас-у, домаћини из крагујевачких села путовали су и у Словенију, Фојницу (БиХ), а једна група и до Белгије, а све у циљу нових сазнања која би могли да примене у свом новом послу. Од тада па до почетка септембра 2009.године успели смо да категоришемо десет домаћинстава, капацитета око 35 кревета, каже Драгица Атанасијадис, менаџер маркетинга у туристичкој организацији Крагујевац.

    Све ово допринело је промоцији сеоског туризма у крагујевачкој општини али и анимирању домаћина из других села да у своје домове почну да примају туристе који желе одмор у селу.
-------------------------------------------------------------

Страгари, Велики Шењ, Каменица, Велие Пчелице, Дулене, Чумић...

      Први гости боравили су у Страгарима, варошици удаљеној 30 километара од Крагујевца која поседује стару Бању Вољевча. У овом селу је дуго времена функционисало Удружење жена „Смиље” захваљујући коме су многи сељани осим у туризму, изузетно активни у производњи сувенира, прављењем зимнице. 

   





















     Велики Шењ се налази на обронцима Рудника, 27 километара од Крагујевца. Богато је изворима топпле воде , коју је користио и краљ Милан Обреновић. Питомо шумадијско село Чумић удаљено је од матичне општине 23 километра. До села воде добре саобраћајнице, а најбољи начин да се упознају све његове лепоте јесте боравак код срдачних домаћина.
Боравак у селу Каменица може се искористити за обилазак манастира Враћевшнице, Милошеве куће или шетње Рудником.


 
   

     Село Велике Пчелице, ушушкано у подножју Гледићких планина је најближе градском језгру (15 километара), а посебан културни и туристички значај даје му манастир Денковац.
Испод планине Црни Врх смештено је живописно село Дулене у коме осим одмора у тишини недирнуте природе, боравак може да се искористи за обилазак културно-историјских споменика: спомен куће, манастира (Ралетинац, Саринац, Денковац) и Етно музеја.


Сенка Лучић
(Фото: ГТО – Зоран Петровић)
објављено: 21/10/2009