Мокра Гора: Шарганска осмица

***И овог лета актуелно одредиште!!!

 

                  Омиљена посластица посетилаца је комплет лепиња (кајмак, јаја, претоп) у пакету са  киселим млеком. Са истим одушевљењем уживају у качамаку, телетини испод сача и другим ђаконијама карактеристичним за трпезу овог краја.

              

                                                                 ***********

Клепетање вагона на „Осмици”

     „ Проћи ће подоста година, па ће се људи опет сјетити гвогденог пута, те ће се испотекаре обновити овај пут. Само њим до Вишеграда неће путовати путници ради потребе и посла, већ људи од забаве сербез одморишта и уживанције”.

     Од времена (крај 19. века) када је кремански пророк Митар Тарабић изнео још једно у низу својих пророчанстава, до остварења горе наведеног прошло је много година.

Јединственом трасом у Европи, пругом уског колосека просеченом кроз мокрогорску котлину и падине Шаргана, окружене планинама Таром и Златибором, а чији се настанак везује за почетке српског железничког саобраћаја, од 1925. па све до фебруара 1974. године крстарио је популарни „Ћира”.

     Тарабићево пророчанство почело је да се остварује новембра 1999. године када су отпочели радови на реконструкцији и ревитализацији старе „Осмице”.

Коначно од септемба 2003. године, на релацији Мокра Гора - Шарган Витаси и назад, на делу пруге која је некада била жила куцавица и веза Европе са Јадранским морем, поново је почео да саобраћа воз. Од тада су „људи од забаве сербез одморишта и уживанције” постали главни посетиоци Мокре Горе и путници у вагонима на историјски значајној, данас веома атрактивној музејско - туристичкој прузи „Шарганска осмица”.

  Радним данима, а посебно викендом у периоду од априла до краја октобра када собраћа музејски воз „Носталгија”, у почетној станици Мокра Гора све врви од путника. Од прве пиштаљке за полазак воза, клапарање вагона уском пругом кроз планинске усеке и чаробно природно окружење изазива одушевљене туриста. Како и не би кад је пружно растојање од близу 16 километара до станице Шарган Витаси „обојено” мраком чак 22 тунела, пре, и после којих лепотом у пуном сјају дневне светлости осваја чаробна лепота природе. Укупна дужина тунела на Осмици износи 5.446 метара, а најдужи је Шарган са 1.667 метара. Пруга прелази преко пет мостова, а најдужи од 45 метара је на реци Камешини. У току вожње у вагонима се са разгласа чује презентација о прузи и објашњења о занимљивостима у окружењу, али је често надјачана хуком воза и носталгичном буком вагона...

      Прву прилику за двадесетоминутну паузу уз напуштање воза, освежење или сређивање утисака путници „Носталгије” имају у станици Шарган Витаси, месту одакле се некада путовало даље у правцу Сарајева и Дубровника. У повратку, воз се на кратко зауставља код стајалишта Крст како би путници са видиковца осмотрили део пружне трасе у облику броја осам којом је превазиђена висинска разлика између Мокре Горе и Шаргана. И све то под „пиштаљком” и будним оком професионалног, изнад свега љубазног возног особља, расположених да у сваком тренутку туристима буду на услузи. „Осмичарење” се наставља до станице Јатаре, прелепо сређено одмориште са рестораном поред, и видиковцем изнад саме станице. Следеће кратко заустављање је у станици Голубићи карактеристичној по празној станичној згради са једне и видиковцу са друге стране пруге. Са овог места поглед пуца на долину у чијем средишту се протеже село Мокра Гора, леву страну предела краси Скулова воденица у приватном власништву, а десну, на брду Мећавник „Дрвенград” Емира Кустурице.

Последње заустављање на крају вожње је на видиковцу Луди камен, код камена љубави са прелепим погледом на извориште лековите воде Беле воде, препознатљиво по цркви Св. Јована Крститеља. До ове локације у бизини насеља Мокра Гора може се доћи аутомобилом или лаганом шетњом трасираним пешачким стазама кроз аутентичан амбијент.

Станица „Носталгије”

На релацији Мокра Гора – Шарган Витаси – Мокра Гора воз ће саобраћати свакодневно у два редовна термина 10.30 сати и 13.25 сати, а до краја августа туристима је на располагању редован полазак у 16 сати и 10 минута. Вожња траје са паузама траје око 2 сата и 25 минута. Деца до шест година имају бесплатну вожњу, одрасли плаћају 600, а за децу од шест до 14 година возна карта износи 300 динара.

Почетна станица

На путни правац до Мокре Горе усмерава табла за искључење десно са пута Ужице-Златибор, одмах после вароши Мачкат. Добар и „повозит” пут води кроз села Шљивовица и Кремна, и поред обележене станице Шарган Витаси. На близину крајњег одредишта указује табла за етно-село „Дрвенград" на Мећавнику, након које пут води преко пруге право у село Мокра Гора испред саме границе са Босном и Херцеговином. За паркирање су одређене две локације. Прва поред главног пута одмах после сеоског гробља. Друга је на самој станици Мокра Гора у близини благајне, ресторана и коначишта, а до ње се стиже после вожње од неколико стотина метара даље од првог паркинга.

Јатаре и Голубићи

За разлику од прошлих времена кад су се у станици Јатаре возови само укрштали и напајали водом, и на којој никад није продата ни једна карта нити је неки путник сишао или се попео на воз, данас је ово права оаза за уживање, како у природним лепотама, то и у богатој ресторанској, а у летњим вечерима и пријатној музичкој пунуди. За разлику од осталих станичних зграда, једино она у Голубићима изгледа напуштено. Разлог није немар, већ је као објекат новијег датума на неки начин украс локације на којој је направљена за потребе снимања филма „Живот је чудо”.