Чајничко светилиште
Црквена порта у Чајничу у Републици
Српској састоји се из две цркве, Старе из 15. века а Нове, велике цркве саграђене
1863. године. Обе цркве посвећене су Успењу Пресвете
Богородице и
припадају Митрополији дабробосанској, архијерејском
намесништву фочанском.
Стара црква, приземна је грађевина изузетно
скромног изгледа, дужине скоро 15, а ширине нешто мање од седам метара. Саграђена
је од ломљеног камена и малтера, кров на две воде покривен је шиндром. Улазна врата
и прозори су једноставног лучног облика. У време Другог светског рата црква је страдала
и од ње су тада остали само голи зидови. Обнова је уследила 1946. године. У односу
на ранији изглед на зидове су дозидана два три реда, кров је мало подигнут и поново
је окречена у бело.
Поред Старе чајничке цркве, 1857. године отпочели
су радови на изградњи новог храма. Неимар Петар Тодоровић из Велеса предводио је
групу радника задужених за иконостас, иконе и зидне слике, резбарију. По стилу градње
нова чајничка црква урађена је попут старих источњачких грађевина, већих је димензија
и потпуно другачијег облика. Основа је правоугаона са плитким олтарским делом на
источној страни. Зидана је од камена, делимично и од крупне, шупљикаве седре која
је такође употребљена и за израду сводове. Кров храма сачињен је од 18 бакарних
полулоптастих кубета различитих димензија. Четири велика кроз средину и по седам
мањих кубета са обе стране чине кровни венац, они унутрашњост покривају као умањени
небески сводови. На зидовима цркве, испод самог кровног венца распоређени су лучни
прозори. Изградња је завршена 1863. године када је црква и освећена. Касније, негде
између 1893. и 1897. године испред првобитног каменом уквиреног улаза на западној, ужој страни храма, подигнут је високи звоник са лучним прозорима у две етаже и часовником
на трећој.
Страдање није мимоишло ни Нову чајничку цркву. Прво је оштећена од јаких земљотреса,
потом за време Другог светског рата од експлозива који су Италијани запалили у црквеној
порти. Тада је највише оштећени кров са бакарним кубетима, напукли су и сводови
што је неколико година касније проузроковало делимично рушење кубета, сводова и
део јужног зида. У том стању црква је „поживела” још десет, можда и неку годину више, све док није покренута послератна акција за
обнову ове изузетно значајне грађевине и духовне оазе, првенствено за Чајниче, њенгове
мештане и народ из околних крајева. Обнову је покренуо ондашњи парох Василије Домановић
уз подршку црквених власти и верујућег народа. Обнова је ррађена по пројекту архитекте
Момира Коруновића из Београда, док је за контролу извођење радова у складу са некадашњим
изгледом цркве, задужен био архитекта Душан Милосављевић. Црква је добила нови иконостас
у дуборезу од ораховине, а иконе у традиционалном византиском стилу осликао је Иван
Мељников из Битоља. Обнова је завршена 1959. године, а исте године црква је освештана
на Малу Госпојину.
Чајничка Красница
Међу побожним светом,
чајничка црква позната је по Чудотворној икони Свете Богомајке чајничке која се
и дан данас чува у храму Успења Пресвете Богородице.
– Захваљујући овој чудотворној икони, Чајниче
је постало познато место ходошћашћа, људи организовано долазе да се поклоне овој
светињи познатој и по имену Чајничка Красница. Бројна су сведочења верника о њеној
чудотворној помоћи након њиховог покајања и искрене молитве за оздрављење и
избављење од других животних невоља. По црквеном и по народном предању ово је једна
од три иконе које је насликао свети апостол јеванђелиста Лука. Он је насликао три
иконе Пресвете Богородице. Једна се налази у Јерусалиму, једна на Светој Гори,
а трећа је овде код нас у Чајничу. Икона је врло стара, рађена на дрвеној плочи,
осликаној са обе стране. На једној страни је лик пресвете Богородице како у
наручју држи Христа, а са друге стране је лик светог Јована Крститеља како
десном руком благосиља... Икона има дугу и занимљиву историју, преживела је више
селидби и битисања на најчуднијим местима и све то захваљујући пожртвованом и верујућем
народу. У прошлости је икона рреко 370 година била у старој цркви, а данас заузима
централно место на трону у новом храму, каже јереј Зоран Калајџић који је на служби у Чајничу од 2005. године, а од почртка ове године је старешина храма Успењу Пресвете
Богородице .
No comments:
Post a Comment