Поглед са врха Каблара

Мотиви из Овчарско-кабларске клисуре препознатљиви и ван граница наше земље

    

      Овчар са највишим врхом од 985 метара и Каблар са 889 метара висине простиру се са леве, односно десне стране дуж путног правца од Чачка према Ужицу. Раздваја их ток Западне Мораве, а заједно чине Овчарско-кабларску клисуру, јединствену и препознатљиву планинску и културно историјску оазу Србије. Препознатљиву по бројним светилиштима подигнутим на косама и падинама стрмих планина. Српска света гора, како често овај још крај називају, у својим њедрима чува бројне верске објекте због чега је најпосећенија деоница на потезу између Чачка и интересантног а помало успаваног насеља Овчар Бања.

Предање каже да је некада на овом терену било око 25 манастира и 40 испосница. Данас у клисури има 12 светилишта, од тога је девет активних монашких заједница. На њихово постојање указују уредно постављени путокази, а до већине, од главне саобраћајнице воде добри путеви.

     Постоји и једна позиција са са које се погледом може обухватити већина светилишта, а то је видиковац на врху Каблара. Изузетак су манастири Никоље и црква Светог Саве – Савиње јер су заклоњене стенама испод видиковца, као и манастир Јовање позициониран на левој обали Западне Мораве, односно на њеном највећем меандру.

Горан Николић из Туристичке организације Чачка предочио нам је да из Овчар Бање до врха Каблара води пет планинарских стаза различитих тежина, дужине од 2,8 до 5,5 километара. 

Фото: М. Б.

„До видиковца се такође може доћи и аутомобилом, с тим што се од последњег места за паркирање у селу Рошци деоница дужине око 700 метара ипак мора препешачити” каже Николић. 

 

  У датом тренутку друга опција је изгледала прихватљивије, а на крају се испоставило да је пешачки напор за излазак на Каблар минималан у односу на призор чију је лепоту тешко описати. Спој две најлепше регије Србије – Шумадије и Западне Србије, чачанска котлина прошарана током Западне Мораве и сплет планинских масива из ове перспективе никог не остављају равнодушним. Због тога су мотиви из Овчарско-кабларске клисуре постали препознатљиви и ван граница наше земље.

 

  

   Са ове тачке поглед пуца директно на планински масив Овчара преко пута. При његовом врху уткани су манастири Св. Тојице и Сретење, а у подножју, у близини магистрале је манастир Преображење. Одавде се назиру и делови комплекса манастира Вазнесење, као и делови комплекса манастира Ваведење подигнутог на самом почетку Овчарско – кабларске клисуре из правца Чачка. Панорамом клисуре доминирају меандри Западне Мораве са манстиром Успење. Десно, као на длану протеже се Овчар Бања са манстиром Благовештење, изнад кога се назире локација са остацима манастира Илиње као и предео на коме je пећина Кађеница.

јул 2013.