Манастир Никоље: Исцељења под Кабларом

 Манастир  Никоље

„Не зна се чија је задужбина, и по

 приповиједању никад се у њему ватра

 није гасила (т.ј. није бивао пуст),

 и у стара времена живело је у њему

око триста калуђера...”

 Вук Стефановић Караџић,

„Даница” 1826.

 

Исцељења под Кабларом

     Црква манастира Никоље поред Западне Мораве најстарија је од свих верских објеката подигнутих у Овчарско – кабларској клисури. Постоји вероватноћа да није прва грађена али опстала је у изворном стању за разлику од осталих у Клисури које су током историје срушене до темеља или су биле значајније оштећене. Приликом обнове није праћен почетни архитектонски стил због чега су многе промениле свој првобитни изглед.

     О аутентичности никољске цркве најбоље сведочи Вук Караџић који је боравећи у Никољу 1820. године забележио да се ватра у њему никад није гасила, а манастир никад није био пуст.

 – По архитектури, црква под Кабларом посвећена Светом Николи је проста једнобродна 

грађевина у облику тролиста или грчког крста без кубета са неким одликама моравске школе. Осликана је у два периода. Наос је осликан 1587. године о чему сведочи натпис изнад улазних врата, а  аутор фресака није познат. У првом реду су ликови светитеља и светих ратника, у горњем слојевима су прикази из живота Христа и Богородице, односно прикази великих празника. Оно по чему се Никоље  издваја је фреска код северног прозора – Исус Христ и седам дарова Духа Светога где су дарови Духа Светога приказани као анђели који лебде око Христа. Овај мотив се само у Никољу осликава на овај начин. Припрата цркве осликана је 1637. године, а аутор фресака је зограф Митрофан, један од познатијих сликара икона и фресака у Србији у том периоду. Неколико година раније осликао је манастир Благовештење, такође у Овчар Бањи, каже Горан Николић из Туристичке организације града Чачка.  

     Иконостас је из 1829. године а његову изградњу одобрио је Милош Обреновић. У току турске владавине манастири у Овчарско-кабларској клисури били су једини центри културе и писмености у овом делу Србије, а у Никољу су настале многе изузетно вредне књиге. Најпознатија и највреднија је Никољско четворојеванђеље, књига која је настала почетком 15. века али више није у поседу манастира. Друга вредна рукописна књига Каранско јеванђеље, настала 1609. године здржана је и понос је манастирске ризнице.

 

     Према Николићевим речима, за историју Никоља веома је важан почетак 19. века и везаност Милоша Обреновића за ову светињу и монахе. Поред тога што је одобрио израду иконостаса, он је подигао лепи конак који доминира портом према Западној Морави. То је најлепши споменик архитектуре из тог периода који је сачуван на територији града Чачка. Милош је манастиру Никоље поклонио и једну лепу воденицу која се налази на каналу у близини ушћа реке Каменице у Западну Мораву. Воденицом старом скоро два века која је и данас у функцији управљају монахиње из Никоља. Иначе, Никоље је кроз историју увек био мушки, а од 1948. године је женски манастир. 

 

     – Милош Обреновић је рођен у овим крајевима, у Горњој Добрињи и постоји могућност да су га крстили монаси из Никоља. Он је у монахе имао велико поверење, а они велики утицај на њега. После пропасти Првог устанка, када је већина виђенијих вођа устаника одлазила из Србије због страха за своју безбедност, Милош је монасима из Никоља поверио супругу,  кнегињу Љубицу и децу на чување. Током 1814. године, након Хаџи проданове буне, турска одмазда је постајала све јача у овим крајевима. Људи су врло често тражили спас у збеговима у клисури, а са њима и Љубица са децом. У току једног боравка у пећини на Каблару умро је Милошев најстарији син, петогодишњи Петар. Његов гроб,  обележен каменом плочом налази се у порти манастира иза западног зида цркве крај бунара, каже Николић.

Веровање

У средишту манастирске порте налази се бор стар преко 200 година. Предање каже да је никао на гробовима монаха и верује се да молитва поред бора испуњава жеље. На бору постоји мала икона коју пољубите, пожелите жељу и потом три пута обиђете око бора уз вама блиску молитву. Кажу, ако сте искрени и добронамерни, и верујући, жеља ће се испунити.

Реликвије

У Никољу се чувају вредне реликвије, међу њима и честице мошти св. Николе док су његове мошти у сахрањене у црквици у Барију. У ковчежићу испред иконостаса чува се  део стопала Светог Никодима архиепископа српског из 14. века. Верници из овог краја сматрају да ове реликвије имају исцелитељске моћи и велики број болесних долази, целива их и моли се за оздрављење. Према сведочењу монахиња у Никољу су се десила бројна исцељења, али и чуда, а причу о томе тек понекад и врло скромно поделе са посетиоцима.

Фото: С.Л. / М.Б.

новембар 2013.