На територији Месне заједнице Ириг на растојању од свега три километра налазе
се манастири Ново и Старо Хопово. Први, већ при спуштању са главног пута (Нови Сад
- Рума) плени градитељском лепотом и величином сређеног комплекса на падинама Фрушке
Горе. На постојање другог, Старог који је тема ове приче упућује тек скроман путоказ
од дрвета усмерен на узани асфалтни пут трасиран кроз шуму... А на крају пута са
десне стране звоник и у наставку малена црква, све од камена. Преко пута скроман
монашки дом (конак) и летња трпезарија.
У цркви смо затекли Борислава Ковачевића студента Богословског факултета. Рекао
нам је да овде долази кад год му обавезе дозволе, мало као гост, мало и да припомогне
јер су у манастиру само два монаха. Тог дана, остао је да дежура јер су монаси морали
до града да завршавају неке послове: „Само што су отишли, сигурно сте мимоишли на
путу.”
Њихово одсуство није значило да ћемо остати ускраћени за причу о Старом Хопову.
„Оснивач – ктитор манастира Старо Хопово саграђеног између 1496. и 1502. године
је архиепископ Максим Бранковић. Првобитна црква била је направљена од дрвета и посвећена Светом Николи, док је данашња од тесаног камена посвећена Светом великомученику Пантелејмону (9.август). Попут
осталих светиња и ова је претрпела разарања. Први пут је 1751. страдала од земљотреса,
а за време другог светског рата порушени су конаци од којих се данас једва назире тек само један жути камен
поред данашње цркве”, рекао је Ковачевић за „Путовања”
Дуги низ година, ово место је било запуштено, зарасло у коров. Према причама, из тада запустеле и разрушене
цркве чак је и неко дрво, почело да расте...
Црквена грађевина и иконостас реконструисани су 1952. године. Коначна обнова
цркве десила се 2006. када је наспрам ње подигнут и нови, скроман конак. Црква је
осликана 2009. године.
У Старом Хопову сада сада живе само игуман Атанасије и јеромонах Ефросин. Пре
њиховог коначног доласка (2006.год.) овде је монашки живот био активан свега неких
десет до 12 година. Иако се манастир налази на истом забаченом месту и без сопственог
имања на удаљености од свега три километра од манастира Ново Хопово, потпуно је
самосталан и и знатно скромнији у свему. Једина олакшавајућа околност данашњег монашког
живота овде јесте асфалт и струја до самог манастира урађен
негде 2007/08. године, а једини извор прихода, осим прилога поклоника, јесте новац од производње и
продаје сада већ добро познатог „Старохоповског горгог” ликера.
Иконостас
Први иконостас грађен је као привремени 1754. године док је нов трајни иконостас
израдио је 1790-1793 Томас Фитлер а иконе је сликао Јефрем Исаиловић. Иконостас
је био у барокном стилу о чему сведочи само једна архивска фотографија из 1885.
године, док се у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе чува више спашених
икона. Садашњи иконостас је у византијском стилу, са простом олтарском
преградом са иконама Господа Исуса Христа и Богородице.
Посете
– Долази доста људи, не само недељом на литургију већ и радним данима. Увек
неко дође, каже наш домаћин, додајући да се, посебно о манастирској слави окупи
много народа...
Оно што нас је обрадовало јесте сазнање, не само да се у Старом Хопову обављају
крштења и венчања, већ да за ове свете тренутке не постоје тарифе. Прилог је према
слободној вољи и могућности верујућег народа.
