Apr 1, 2016

Temerin: Temerinska šetnja

Уз мало „шминке” и агресивнији маркетинг, Темеринци би могли да се изборе за позицију пожељне туристичке дестинације јер имају шта да понуде љубитељима путовања

Немају велику реку (попут Дунава), немају Фрушку гору, али живе близу Новог Сада који све то има, због чега на неки начин допуњавају понуду великог града и шире туристичке приче. Реч је о мештанима и потенцијалима општине Темерин са чијим се вредностима туристи најчешће сусрећу успут, у склопу обилазака Бечеја и Фантаста или Новог Сада и Фрушке горе. Разлози када се у Темерин долази циљано и кад место мало више врви од народа јесу бројне манифестације, као и летњи период када бројни купачи окупирају локално купалиште, олимпијски и базен за термоминералним водама. Ово су информације са којима смо се сусрели пре наше прве „темеринске шетње”, а на терену смо се уверили да у самом насељу и ближој околини има још што шта интересантно да се види. 

„Све је базирано на културно–историјско наслеђе и природне лепоте. Из правца Новог Сада, у Бачком Јарку је депаданс Музеја Војводине, односно Етно кућа Брвнара са још неколико мањих дрвених кућа типичних за Босанску Крајину, одакле добар део садашњег становништва има порекло. На тај начин они су овде пренели део завичајне груде. У завичајној кући „Тајхаз” у Темерину, коју мештани још зову „мађарска кућа”, кроз поставке аутентичних предмета може се упознати некадашњи начин живота на овим просторима. Историја самог насеља Темерин представљена је предметима и фотографијама у једној од просторија Културног центра у близини седишта општине” каже Зоран Говедарица директор локалне туристичке организације.
Интересовао нас је Каштел и без много муке стигли смо у негдашњу Каштелску улицу (данас Народног фронта) испред старе барокне зграде направљене крајем 18 века за време фамилије Сечењ. Данас је у овој згради средња школа која носи име по, угледном и ученом човеку Лукијану Мушицком, рођеном Темеринцу и великом пријатељу Вука Стефановића Караџића и главном кривцу” за слово ”ђ” у Вуковој азбуци… Каштел окружује стари, помало запуштен парк са столетним стаблима, и малим језером у доњем делу који се граничи са комплексом базена. Како сезона купања још није почела, упутили смо се у правцу Бечеја до Јегричке. То је једина речица која протиче кроз темеринску општину, а истовремено је део истоименог заштићеног парка природе. Рај за излетнике, пецароше и ловце у оквиру кога такође постоји још једна оаза и то на излазу из Сирига на магистралном правцу ка Србобрану. Реч је о некада познатом ловачком дому који је последњих година мало реконструисан. Сада, као чарда „Бор” (са смештајним капацитетима) носи епитет једног од можда најлепше уређених простора на деоници од Фекетића па до Ченеја уопште. Проверу остављамо за неку другу прилику, јер нам се на правцу једноставно наметнуо „Буцин салаш”, право освежење у туристичкој и гастрономској понуди Темерина. Због тога, врло свесно ту причу остављамо за једно од наредних издања „Путовања”. На крају, себично би било изоставити „Мини ЗОО врт” где је сваки корак, значио сусрет са новом „живуљком” и најразличитијим „сигналима” које су, свака на свој животињски начин испуштале. Личило је, час на добродошлицу, у неким ситуацијама можда и као упозорење да смо на туђем терену, у њиховом малом животињском царству.

Мешовито у сваком смислу
Територију општине Темерин, удаљену од Новог Сада неких 18 километара чине насељена места Бачки Јарак, Старо Ђурђево, Темерин, и Сириг. Становништво (око 30 хиљада) је мешовито, отуда је и врло шарена ресторанска понуда, од рибљих специјалитета, босанских јела, мађарске кухиње... Доминирају кувана јела (чорба, паприкаш, гулаш, пасуљ) и сач. За сваку препоруку је темеринска шницла, а на крају и колачи, галушке или неки други са листе „тренди” слаткиша...

Вина из Јужне Бачке
Званично, у темеринској општини постоји само један вински слаш у оквиру винарије Виндуло, која поред винарија Аџић и Кабач, спада у произвођаче са већим количинама вина. Активно је још неколико малих винара (око 20), а тек њих 10 продаје вина.

***objavljeno 2.maja 2012. godine, Politika/Putovanja







No comments:

Post a Comment