Vršac: Apoteka na stepenicama

     U jednoj od najlepših zgrada u Vršcu privremeno su smeštene četiri vredne postavke Muzeja Vršac

     

     Jedna, moglo bi se reći sasvim obična kuća na uglu vr­šačkih ulica Kumanovske i Ste­vana Nemanje, bez obzira što za današnje vreme izgleda sasvim jednostavno, svedok je prošlih vremena i deo neimarskog bogat­stva Vršca. Podignuta je 1784. godine, prvobitno kao apote­ka „Kod Spasitelja”, kasnije i danas poznata je kao „Apoteka na stepenicama”. Sagrađena u baroknom stilu u to vreme ni­je imala stepenice, tako da su one naknadno dozidane.

    Kao druga javna gradska apo­teka funkcionisala je sve do 1971. kada je predata gradskim vlastima koje su je ustupile mu­zeju za postavku četiri izložbe. Stavljena je pod zaštitu države i važi za jednu od najstarijih i najlepših zgrada u Vršcu. Nje­nu relativno malu unutrašnjost krase uzuzetno vredne postavke, koje posetioci mogu razgledati radnim danima (osim ponedelj­kom) od 9 do 17 i nedeljom od 10 do 14 sati.
     „Ovde su za sada smeštene če­ tiri stalne postavke Gradskog muzeja dok se glavna zgrada i „Konkordija” ne renoviraju i zaista smo zadovoljni intere­sovanjem i brojem posetilaca. Oni mogu pogledati postavke: „Istorija zdravstvene kulture južnog Banata”, „Sećanje na Pa­ju Jovanovića”, zatim „Arheolo­ška postavka iz vremena paleo­lita, neolita i sve do srednjeg veka” kao i „Izložbu medalja iz 18. i 19. veka“ koje su Vrščani i Vršac kao srez dobili za iz­voz i izložbu određenih pro­izvoda (svila, vino, pivo...), nabraja Nevena Rabrenović, vo­dič u ovom, izmeštenom prosto­ru Gradskog muzeja.

     U prvoj prostoriji izloženje originalni nameštaj i apo­tekarska oprema iz tog vreme­na. Nekoliko slika apoteka iz 1824. godine, a tada ih je bilo četiri na oko 24 hiljade stanov­nika koliko je Vršac tada bro­jao, ukazuje da je, pored Pančeva i Bele Crkve u to vreme ovo bio jedan od najrazvijenijih centa­ra kako kulturnih tako i pri­vrednih.

    Drugu prostoriju krasi mo­numentalno platno „Vršački triptihon” najveće platno Pa­je Jovanovića, kojim je slikar proslavio i sebe i rodni Vr­šac. Tu je i jedan od najznačaj­nijih portreta kralja Aleksan­dra Karađorđevića (platno iz 1931. godine) gde je slikar po­stigao neponovljivu igru sen­ki. Odakle god da se gleda u platno (dok se lučno krećete ispred njega), u kralja, u njego­ve oči, prste i vrh čizama one vas – prate...
     „Najnoviju, impozantnu izlo­žbu iz oblasti arheologije či­ne posude i oruđa za rad iz vre­mena paleolita koje su na ovim prostorima iskopane, između ostalog, to su posude za hranu i piće, školjke sa dna panon­skog mora... Iz perioda neoli­ta ostao je mnogobrojni nakit od bronze, grnčarija, oruđa za  rad. U poslednjoj sobi je postav­ka kulture Rimljana koji su ovde boravili oko 150 godina:, posu­de od stakla, prstenje, statue od stakla“, kaže naša sagovornica dok nas vodi iz odaje u odaju.

     U jednoj od prostorija poka­zuje nam maketu Vršačke kule, simbol nastanka Vršca kao grada u okviru utvrđenja iz 15 veka i objašnjava kako se na Vr­šačkom bregu, na kuli visokoj 19 metara (Donžon kula) tre­nutno izvode radovi. Da je ura­đen krov to smo već imali pri­like da vidimo pre nego što smo došli do „muzejske apote­ke” ali nam je Nevena Rabreno­Rabrenović na kraju ipak objasnila da će na temeljima stare kule koja je služila kao izvidnica biti izgrađena – Vidič kula. Planirano je i da budu podignutii zidovi, a u okviru kule biće propratnih objekata (mala muzička dvorana, sala, biblioteka, muzej).

***OBJAVLJENO  15.04.2011. Politika/ dodatak Moja kuća