Изложбе на кулпинском
имању
Од неколико објеката Музејског комплекса Кулпин
у истоименом насељу у општини Бачки Петровац, посетиоцима су за разгледање доступна
само три. Први и најупадљивији на имању површине од близу пет хектара јесте Велики
дворац (каштел) подигнут 1826. године. Окружен је помоћним објектима и парковским
површинама. Такозвани француски парк је испред, а у лепоти енглеског парка иза дворца
може се уживати са прелепе и простране терасе на коју се излази из дворског салона.
Од 2009. године у овој згради је изложен стилски намештај, а збирку чине предмети
из периода од почетка 18. до прве половине 20. века који су најчешће били заступљени
у градским, понегде и у богатим кућама на селу. С обзиром на то да је после Другог
светског рата све одузето и из дворца су изнете све ствари, данас су, према речима
Филипа Форкапића етнолога и кустоса у Музеју Војводине, међу изложеним предметима
само четири зидне слике и три лустера из времена пре национализације. Осим ове изложбе,
у још два доступна објекта, зградама некадашње коњушнице – ковачнице, и магацина
за жито, сада названим Павиљони, данас су тематске изложбе пољопривредних машина
и оруђа, односно поставка изложбе историје пољопривреде.
Иначе, само насеље Кулпин и имање на коме је
данас Музејски комплекс у току свога постојања прошли су наразличитије фазе, од
завидног развитка до потпуног запуштања. Иако насеље Кулпин важи за изузетно старо,
заслуге за његов савременији изглед приписују се првенствено породици Стратимировић
која је на ове просторе дошла 1745. године. Стратимировићима је насеље доделила
царица Марија Терезија као племићку титулу због војних заслуга.
– Четворица
браће Стратимировића, Богић, Томо, Иван и Никола, овде су за себе саградили по један мањи
дворац. До данашњих дана сачуван је само један – Мали дворац, на десној страни имања
гледано испред улаза у доминантни Велики дворац у централном делу комплекса. Саграђен
је од цигле која је у оно време била основни грађевински материјал. Камен је употребљен
за степениште, као и за стубове портика испред улаза у дворац. За спољну и унутрашњу
обраду зидова кориштен је кречни малтер, а за кровни покривач бибер цреп. Стратимировићи су 1863. цело имање продали
мађарском племићу Матеју Семзоу. При следећој продаји 1890. имање је купио Лазар
Дунђерски за свог сина Ђорђа. Иако је1912. године, према нацртима новосадског архитекте
Момчила Тапавица на Великом дворцу урађена темељна реконструкција, објекат је задржао
сва обележја и једноставност класицицтичког стила у коме је грађен. Тада је уклоњена
купола са крова, уклоњене су кровне баџе и обављене још неке ситне измене. У поседу
породице Дунђерски имање је било све до 1945. године када је комплетно национализован.
Након тога овде су биле бројне институције, задруга, школа, забавиште да би на крају
осамдесетих година прошлог века зграде остале напуштене и празане, препричава кулпинску
историју наш саговорник.
Познати комплекс у Кулпину 1970. заштићен је као културно добро, а 1991. године одлуком Скупштине АП Војводине проглашен је спомеником културе од великог значаја. Како имање и објекти на њему не би пропадали,
Месна заједница Кулпин расписала је 1991. године конкурс за уступање комплетног
имања на коришћење. Интересовање су тада показали челници Пољопривредног факултета
из Новог Сада и већ на Јовандан (20. јануара) 1993. на овом простору основан је Пољопривредни музеј који
је од 2004. године у саставу Музеја Војводине као депаданс – Музејски комплекс Кулпин.
Пред постављање
изложбе стилског намештаја 2009. године на Великом дворцу у оквиру обимнијих
радова извршена је поправка крова, фасада... Међутим, чак и упркос том податку,
садашњи изглед фасаде на Великом дворцу, нарочито десна страна (од приступне рампе
до улазног трема), изгледају као да вапе за „новим пресвлачењем”.
No comments:
Post a Comment