Требиње: Град сунца, камена и платана

 

           Довољно је било да лепа Анђелка прошета кроз Требиње, па да ова мала, али господствена Дучићева варош на Требишњици побуди интересовање туриста, жељних да и сами доживе део лепоте виђене у серији Рањени орао. Због тога је, према подацима локалне туристичке организације, прошлогодишња туристичка сезона, између осталог на неки начин била рекордна. Наравно, бројни су и други значајни разлози због којих туристи са свих страна долазе, јер су само место и читава околина могло би се рећи туристички и духовни центар Херцеговине.

Требиње је град са богатим културно историјским наслеђем, уствари град музеј, за који још кажу да је град сунца и камена. Горостасни платани доминирају центром града карактеристичном по медитеранском стилу и у њиховој хладовини током летњих врелина уточиште проналазе бројни туристи.

Дучићева улица у самом центру са спомеником требињског песника и амбасадора, католичком катедралом из 19. века, првим спомеником Његошу, живописном пијацом са спомеником из Првог светског рата, само су део слике требињске.

У прелепом парку у непосредној близини је православна црква, а у близини Дом културе, фонтане и још што шта што на прву привлачи пажњу туриста.

У Туристичкој организацији Требиња кажу да многобројни домаћи и страни туристи посећују и заоставштину из турског периода, као што су камени Арслаганића (Перовића) мост, Осман-пашина џамија и Стари град Кастел из 18. века који краси десну обалу Требишњице. У Старом граду начичкани су угоститељски објекти, бутици, сувенирнице…Посебну пажњу у овом делу привлачи највеће здање, некадашња аустријска касарна, данас Музеј Херцеговине са поставком етно куће, карактеристичног назива ватрењача.

Најлепши панорамски поглед и потпуна слика града под Леотаром је са брда Црквина где посебном лепотом плени комплекс Херцеговачке Грачанице, саграђен по жељи Јована Дућића, где су, опет по последњој жељи песника, 2000. године из Америке пренесени његови посмртни остаци.

Измакнемо ли се мало из града, дочекаће нас бројни трагови и споменици културно-историјске баштине, манастири епархије Захумско-херцеговачке: Тврдош, Дужи, Добрићево, Петро-Павлов, Завала често заступљени у организованим поклоничким путовањима. У подрумима средњевековног манастира Тврдош настаје и чува се надалеко познато тврдошко вино.

Херцеговачка етно села попут Увјеће и Церовца, као и бројна требињска излетишта, места су која могу бити интересантна уколико се у овом крају борави дуже. Домаћини кажу да се чувени долапи за наводњавање могу видети на Студенцу, док је Ластва идеално место за бављење риболовом и разгледање језера. У Јазини туристе очекује атрактивна локација за купање на једном од стапова реке Сушице. Ту су и стари млинови, а у селу Вучија - римски мост. Недалеко је и средњевековни град, стари град Клобук из деветог века, опасан и окружен врлетима Херцеговине и Црне Горе.

Свети Василије Острошки и Тврдошки

У Поповом пољу, на путу Требиње – Љубиње, у селу Мркоњићу, 28. децембра 1610. године од побожних родитеља Петра и Анастасије Јовановић рођен је дечак који је на крштењу добио име Стојан. Прву књигу учио је у манастиру Завали, а у манастиру Тврдошу се замонашио, добивши име Василије. После боравка у Светој Гори, у Пећкој патријаршији је рукоположен у чин епископа. Као епископ је најпре боравио у Тврдошу, а касније прелази у Острог. Упокојио се 29. априла 1671. године и од тада пут Острога ходе верници, како би се помолили крај његових целебних моштију, где се и дан данас дешавају бројна чуда и исцељења.