За љубав и вино никад није касно
Причу о љубави остављамо по страни јер она се једноставно деси или не и то обично кад се најмање надамо нека чудна осећања и лептирићи „нападну наше биће” ... Оно што нас не напада, али просто мами, врло је извесно и добро разрађено јесу непрегледни виногради широм Србије, самим тим и велики број винарија са добрим и препознатљивим винима... Где и како настаје вино, где „спава” (одлежава) тешко је схватити уколико се оно само конзумира по ресторанима или кућном амбијенту... Тај осећај мање више сви познајемо, али за оним правим ужитком у капима божанског пића, све више људи крстари Србијом што смо учинили и ми протеклог викенда на активном „Винском путу Шумадије” у организацији агенције „Путник травел”.
Промотивна тура подржана од стране Сектора за туризам при Министарству економије и регионалног развоја, само је део могућих из широке палете занимљивих путовања везаних за вино. Требало би да прерасте у сталну понуду не само ове агенције, већ и осталих са нашег терена, а све у циљу промовисања винског туризма од кога шира заједница може имати вишеструку корист.
„Вински путеви Србије, односно посета винарија, велики је туристички потенцијал Србије, нарочито ако се комбинују са посетом знаменитости, културних дешавања и другим различитим активностима на винским подручјима. Све скупа може бити начин да се туристи едукују, бораве у природи, друже са винарима и наравно уживају у добрим винима”, речи су државног секретара за туризам Горана Петковића, који је поред низа обавеза успео да одвоји време и лично се увери како то функционише на терену.
Вина у знак добродошлице нигде није фалило, као ни занимљивих, поучних и потпуно неочекиваних прича и предлога... Прва станица виногради и подрум Милијана Јелића у Бујачићу у ваљевском крају, друга код Боже Александровића у Винчи (на путу Топола – Г. Милановац, преко Рудника), завршница за први дан путовања недалеко од Аранђеловца у новоотвореном ресторану усред винограда код Тихомира Тимотијевића, власника винарије Врбица... Сасвим довољно за један паклено врућ јунски дан, пресечен једино хладноћом у подрумима и по пропису прохлађеним винима са подужег „тројног” дегустационог списка. Колико је производња вина код наших домаћина савремена, било нам је јасно следећег јутра када смо наравно опет циљано посетили Краљевску винарију, подигнуту давне 1931. године. подно Опленца. Поставка старе опреме и уређаја за производњу и чување вина (бурад и бачве), као и неких 347 флаша иза решетака у издвојеном делу за специјално чување флашираног вина, учинили су своје да се уз послужено вино осећамо довољно краљевски.
На добро се човек брзо навикне, те ништа нисмо хтели да мењамо ни на последњој адреси код Миодраг Радовановић, власника подрума Радовановић у Крњеву. То значи да смо у добром расположењу, као и код свих предходних домаћина вежбали и утврђивали опште појмове винске културе, слагања вина и хране, покушавали да дефинишемо осећања која вина изазивају, нека можда и да сакријемо... А на оваквим местима уз једну гитару, добро познатог стручњака и у сваком тренутку спремног забављача Слободана Јовића професора са Пољопривредног факултета све теме су се брзо отварале и добром песмом прожимале...
--------------------------------------------------------------
Вински путеви важна карика
Записи о винским путевима и точионицама вина сежу у далеку прошлост, а будућност ставља пред нас нове захтеве уколико желимо здраво бављење винским туризмом.
Током овог путовања, од професора Јовића, чули смо да вински туризам између осталог обухвата: дегустацију вина; вино и храну (локални специјалитети); уживање у окружењу; дневну и вишедневну рекреацију; мноштво културних и природних и активности које су доступне у винском региону; економску и социјалну корист од винског туризма; повећан број посетилаца домаћих и страних; продужено време боравка; већу потрошњу и задовољство посетилаца који желе да доживе виноград, комплетан процес настајања и складиштења, наравно пре и после подразумева се и дегустација чаробног напитка и куповина на лицу места...Обавезно је ширење винске културе ( за почетак држање чаше), почиње се са белим лаганим, и полако прелази на црвена...У винску причу неопходно је уткати мало историје, културе, уметности.
Вински путеви су важна карика за развијање и искоришћење локалних потенцијала, а главни предуслови су добри путеви, сигнализација и умрежавање пружалаца туристичких услуга како би госте привукли и задржали низом активности.
објављено: 08.06.2011.
No comments:
Post a Comment