Oct 28, 2009

Рајски одмор у Леушићима


У 25 села рудничко – таковског краја 80 домаћинстава укључено у сеоски туризам, а гостима на располагању 572 лежаја



     Једна од ретких општина која у Србији предњачи по броју категорисаних сеоских домаћинстава, броју лежајева, квалитету смештаја и услуга у сеоском туризму јесте Горњи Милановац. У друштву Златане Петровић, задужене за сеоски туризам у ТО Г. Милановац, упутили смо се у Леушиће, једно од 25 села у којима је 80 домаћинстава укључено у сеоски туризам, а гостима на располагању 572 лежаја. Пред нама и око нас низали су се предели обојени првим јесењим бојама, изоловани од прометних саобраћајница. Права идила, после суморног дана у српској престоници.

    – Природа је према рудничко – таковском крају била благонаклона, и он без обзира на доба године привлачи бројне туристе, рекреативце, једном речју заљубљенике у природу и све њене чари. Ту су и бројни културно-историјски споменици које гости наше општине радо посећују, објашњавала нам је Златана док смо се вијугавим, али добрим путем приближавали домаћинству Слободана Јевтовића.

                                                                        Октобарска слика села
   Испред дворишта права октобарска слика села, казан за печење ракије у пуном погону. Тек толико да схватимо да вреди у правом тренутку бити на правом месту. После срдачне добродошлице, уводећи нас у пространо двориште од 30 ари, домаћин нас прво сврати у подрум (бачварију) где се цењени производ (ракија) чува. Дегустација је уследила нешто касније уз ручак, док смо се помало промрзли од разгледања домаћинства, огрејали у „салону за пријем” поред пећи из које се ширила топлота добро распаљене ватре.


 
 
        У Рајским конацима све одише старом српском архитектуром и осећа се дах прошлих времена. И све то у низу неколико старинских кућа, реновираних у шумадијском стилу, где је очигледно да маште и укуса није мањкало. Зграде оплемењене топлим бојама, етнографским и уметничким детаљима, време проведено овде, тридесетак километара од Горњег Милановца утолико чине пријатнијим.
    – Домаћинство је старо, али добро одржавано и обнављано. Све ово смо правили и радили само због нас али се касније испоставило да се може радити овај посао тако да стално нешто додајемо и прилагођавамо гостима. Регистрована су 24 лежаја, речи су нашег домаћина док нам показује два објекта у којима су неки радови још у току и где ће за разлику од осталих који су у систему парног грејања, основни извор топлоте бити пећи на дрва.

                                                              Предност бављење сеоским туризмом

      У једној од соба у великој кући показује нам слику на којој је председник удружења пилота-ветерана Америке. Слика није сасвим случајно ту, већ зато што је баш у кући Јевтовића спашено неколико америчких пилота и отуда су овде честе посете из те земље, а једна чак крајем ове недеље. То нас је навело да упитамо како сеоски туризам функционише у јесен и зиму, али Слободана то не плаши јер како рече, предност је бавити се сеоским туризмом, а његови стари - нови гости долазе без обзира на годишње доба.

     – Путеви се добро одржавају тако да у свако доба гости до нас могу доћи сопственим аутомобилима. Долазе са свих страна, појединци и групе. Најредовнији су Београђани и Војвођани, мада за њима не заостају ни странци. За нас сазнају преко сајта, мада имамо и свесрдну подршку локалне туристичке организације, медија... Ипак, најбоља препорика је од уста до уста, од људи који су одавде отишли задовољни. Интересантно је и то што је међу гостима у последње време много младог света и одлични су гости. Сви они с јесени и током зиме воле шетње по природи, често оду до Коштунића (5-6 км) или се провозају по таковском крају, истакао је Јевтовић.

      Ценовник смо свесно прескочили, али довољно је рећи да новац овде више вреди и да све што дате подмирује комплет пиће и храну (домаћа) у неограниченим количинама (као на слави), спавање...Ово последње, оставили смо за неки други пут, али чорбу од вргања пробали смо чим се чинија нашла пред нама. Иако је главно јело већ било на столу, на репризној чорби нико нам није замерио у овој домаћинској кући. На ред су дошле пите од бундева и јабука, а за следећи сусрет обећана је пита од шљива.
 
     Пред полазак смо завирили и у зграду која се тек опрема (пространа тераса, дневни боравак са камином, сала за ручавање, у поткровљу још две собе, тоалет) и која ће од пролећа створити неке нове, још боље услове за госте.

-------------------------------------------------
Дочек Нове године

Годинама уназад код Јевтовића се долази и за дочек Нове године и како нам је рекао људи обично дођу дан раније на ноћење, а већ следеће јутро креће уз слатко, кафу, врућу ракију, добар домаћи доручак. Кратке шетње су редовна појава пре самих припрема за новогодишњу теревенку уз богату празничну трпезу и како доликује тој ноћи, проверене музичаре.
 
Текст и фото Сенка Лучић
објављено: 28/10/2009
 

No comments:

Post a Comment